Mreža 100 rezilijentnih gradova (100RC), koju je pokrenula Rokfeler fondacija, juče je objavila imena 35 gradova iz celog sveta koji su pozvani da se pridruže ovoj mreži. Imena su objavljena na Samitu urbane rezilijentnosti u organizaciji Rokfeler fondacije u Singapuru, a među njima je i glavni grad Srbije.
Ova grupa gradova će se pridružiti prvoj grupi koju čine 32 grada izabrana na prošlogodišnjem takmičenju za 100 prilagodljivih gradova i tako formirati sve brojniju mrežu urbanih centara širom sveta koji su spremni da reaguju na društvene, ekonomske i fizičke šokove i stresove koji su sve učestaliji u XXI veku. Mreža 100 prilagodljivih gradova je nastala zahvaljujući inicijalnoj donaciji Rokfeler fondacije u vrednosti od 100 miliona dolara u okviru proslave stogodišnjice od osnivanja ove fondacije prošle godine, koja je prepoznala trendove urbanizacije i globalizacije karakteristične za ovo stoleće.
,,Gradovi koji su članovi mreže 100 prilagodljivih gradova su svetski lideri koji pokazuju da je razvoj urbane prilagodljivosti u svim vrstama gradova ne samo moguć, već i obavezan’’, izjavila je dr Džudit Roden (Judith Rodin), predsednica Rokfeler fondacije. ,,Gradovi uče da ih razvoj rezilijentnosti istovremeno i priprema za loša vremena i poboljšava kvalitet života u dobrim periodima, naročito za siromašne i ugrožene društvene grupe. To je pametna investicija koja za rezultat ima otpornost korisnu za sve.’’
Svaki grad u okviru ove mreže ima mogućnost da dobije bespovratna sredstva za imenovanje direktora za prilagodljivost grada, čiji zadatak je da upravlja, planira i sprovodi strategiju prilagodljivosti grada, u saradnji sa različitim vladinim agencijama i sektorima u društvu. Ovi gradovi će takođe dobiti tehničku podršku i usluge koje su im potrebne za sprovođenje te strategije, kao i pristup različitim partnerima u okviru platforme iz privatnog, javnog i neprofitnog sektora. Ovi partneri će ponuditi sredstva u oblastima kao što su inovativno finansiranje, tehnologija, infrastruktura i korišćenje zemljišta.
Gradovi pridruženi Mreži rezilijentnih gradova ove godine:
Zašto rezilijentni gradovi?
Imajući na umu da će broj stanovnika urbanih oblasti porasti sa 50 odsto svetske populacije na očekivanih 70 odsto 2050. godine, gradovi širom sveta moraju da se bore sa posledicama nagle urbanizacije, globalizacije, klimatskih promena i prirodnih i katastrofa koje je izazvao ljudski faktor.
Urbana rezilijentnost predstavlja sposobnost pojedinaca, zajednica, institucija, kompanija i sistema da prežive, prilagode se i rastu bez obzira na hronične stresove i akutne šokove koji ih mogu zadesiti. Od posledica tajfuna do sve veće socijalno-ekonomske nejednakosti ili sposobnosti gradskih sistema da odgovore na rastući broj stanovnika i sve manje zalihe hrane. Mreža 100 rezilijentnih gradova za cilj ima da za urbane oblasti obezbedi sredstva i mrežu podrške u izradi, razvoju i sprovođenju sveobuhvatnih rešenja.
“Svaki grad je jedinstven, a kroz mrežu 100 prilagodljivih gradova svi oni se oslanjaju na iskustvo drugih i uče najuspešnije tehnike razvoja prilagodljivosti’’, izjavio je Majkl Berkovic (Michael Berkowitz), predsednik mreže 100 prilagodljivih gradova. ,,Kroz međusobno povezivanje i saradnju sa stručnjacima za razvoj prilagodljivosti, naš cilj je da oformimo svetsku praksu primenjivih rešenja u oblasti rezilijentnosti kako bi gradovi mogli uspešnije i efikasnije da odgovore na izazove ovog urbanog veka.”
Razvoj globalne mreže rezilijentnih gradova
Ova raznovrsna lista gradova odražava potrebu da se uči od gradova svih veličina širom sveta kako bi se prilagodili i uveli inovacije. Gradovi u okviru mreže 100 prilagodljivih gradova se suočavaju sa brojnim ekološkim i društvenim izazovima – od rastuće pretnje od poplava i ekstremnih vremenskih uslova, do sve većeg pritiska na infrastrukturu i zdravstveni sistem i sve intenzivnijih ekonomskih stresova – i trenutno se nalaze u različitim fazama razvoja prilagodljivosti.