Američki nobelovac Džozef Stiglic piše o ekonomskoj nejednakosti u Sjedinjenim Državama još od šezdesetih godina. Njegova najnovija knjiga, Cena nejednakosti, ponovo ističe da upravo nejednakost u ekonomskoj preraspodeli predstavlja ozbiljan „kamen oko vrata“ za najmoćniju zemlju na svetu.
Veliki udeo u porastu kapitala u SAD došao je zahvaljujući porastu cene zemlje, a ne u količini kapitalnih dobara, kaže Stiglic u intervjuu za Institut za novu ekonomsku misao (Institute for New Economic Thinking). U pitanju nije agrikulturno zemljište, već pre svega površina u urbanim sredinama. Takođe, kaže Stiglic, sve neravnopravnijem odnosu između bogatstva i realnog kapitala doprinela je i kapitalizacija porasta svakojakih renti, uzrokovanih između ostalog i monopolskim pozicijama rentijera.
To je slično kao na tržištu kredita. Kada se obim kredita prethodnih godina povećavao, nije zapravo dolazilo do realnog povećanja kapitalnih dobara, već je bio stvoren kreditni balon, koji je morao da pukne.
Prethodnih godina u takvim situacijama učestalo se dešavalo, kaže Stiglic, da monetarni upravljači dozvole bankama da pozajmljuju još više sredstava, popuštajući postojeću monetarnu politiku. Ali to nije dovelo do stvaranja novih preduzeća i radnih mesta, a s druge strane jeste do povećanja cena zemljišta i nekretnina. U tom smislu, niko dosad nije povezivao politiku FED o kvantitativnom popuštanju sa povećanjem ekonomske nejednakosti, napominje američki nobelovac. Zemljoposednici su postali još bogatiji, a radna populacija nije imala koristi od politike popuštanja.