Zbog mogućnosti izlaska Grčke iz evrozone postavlja se pitanje kako bi banke zaštitile evropske štediše u ovom slučaju. Evropska unija od 2009. kroz program nacionalnog osiguranja štednje garantuje bar 100 000 evra na računima štediša ako njihova zemlja napusti evro. Međutim fondovi koji ovome služe u nekim državama su iscrpljeni, piše Blumberg.
„Šeme koje postoje isu dizajnirane da se nose sa kompletnim krahom bankarskog sistema“, kaže Endrju Kembel, profesor međunarodnog bankarstva i finansijskog prava naUniversity of Leeds i savetnik Međunarodne asocijacije štediša. „Trebalo bi da postoji neka ozbiljnija namera za intervencijom“.
Kao i Grčka, ni Španija, Italija ni Portugalija nisu razvili plan za zaštitu sistema ako građani simultano počnu da povlače depozite iz banaka.
Samo iz grčkih banaka je za godinu dana povučeno 34 milijarde evra depozita, 17 odsto totalne štednje u zemlji. Depoziti u Grčkoj, Irskoj, Italiji, Portugalu i Španiji spali su za 80,6 milijardi evra do marta 2012. Za to vreme u nemačkim i francuskim bankama depoziti su porasli ta 217,4 milijarde evra.
U ovakvim situacijama bez političke intervencije banke ne mogu preživeti, tvrdi Jernej Omahen, analitičar Goldman Saksa. „Garancija depozita od strane EU mogla bi biti najvažniji alat za očuvanje stabilnosti na finansijskom tržištu ako Grčka napusti evrozonu“, kaže Tobajas Blatner izDaiwa Capital Markets.