Nekada je viđena kao zemlja mogućnosti a danas u SAD rastu nejednakosti, zajedno sa političkim sistemom koji je na strani bogatih, piše Jozef Štiglic. On ističe da je ekonomska nejednakost u Americi dostigla vekovni rekord: „SAD je smatrala sebe zemljom srednje klase, ali to više nije istina. Sada se životne šanse deteta mere prihodima njegovih roditelja više nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji“.
Prema zvaničnim podacima nejednakost prihoda domaćinstava porasla je za 18 odsto od 1967. a preraspodela bogatstva je ove godine bila i tema političkih kampanja predsedničkim kandidata. Štiglic smatra da nejednakosti doprinosi i američka regulativa: „Zakoni o finansijama dopuštaju predatorsko pozajmljivanje i zloupotrebu kreditnih kartica, čime se vrši raspodela novaca od najsiromašnijih ka najbogatijima“.
„Istorija nas uči da možemo imati društvo jednakosti jedino ako se odreknemo mantri poput rasta i efikasnosti. Međutim, razdoblje posle Drugog svetskog rata pokazuje da je sa većim rastom bila veća i jednakost među ljudima“, piše Štiglic. Po njemu su zapadne zemlje sa najzdravijim ekonomijama, poput skandinavskih, društva jednakih.
Da bi se sprečilo širenje nejednakosti on predlaže ulaganje u javno obrazovanje i druge programe koji pružaju šansu pripadnicima srednje klase i siromašnima. Sviđa mu se to što i Obama stoji iza ovakvih predloga, kao i iza oporezivanja bogatih.