Za nepune dve decenije će tri petine svetske populacije, najčešće natprosečno mlade i talentovane, živeti u gradovima – ali ne u Barseloni, Parizu ili Los Anđelesu. Ahmedabad, Huambo i Fušun istisnuće zapadne metropole na listi 600 najrazvijenijih gradova budućnosti. Stručnjaci iz McKinsey Global Institute koji su napravili prognozu rasta gradova u narednih 15 godina, smatraju da će „novi gradski poredak” postaviti pred kompanije neočekivane izazove.
U 18. veku svega tri odsto populacije širom planete živelo je u gradovima, sto godina kasnije taj odstotak je porastao na 13 a u 20. veku, stopa rasta gradova se dodatno ubrzala. Danas u njima živi više od pola svetske populacije. Istraživanje McKinsey Global Institute (MGI), objavljeno ove godine, pokazuje da u 600 najvećih gradova trenutno živi 1,5 milijarda stanovnika, a da će do 2025. taj broj premašiti dve milijarde. Veliki gradovi nastaviće da budu čvorišta ekonomskog razvoja, jer će u njima biti skoncentrisan najveći broj firmi a samim tim ka njima će biti usmerene migracije visokoobrazovanog i talentovanog kadra. Prema MGI statistici, 600 najvećih gradova sada svetskom BDP-u doprinosi sa 50 odsto, a u 2025. će njihov doprinos porasti na 60 odsto. Danas su, prema još jednoj analizi koju je napravio PwC, gradovi koji pružaju najveće mogućnosti za poslovanje Njujork, Toronto, San Francisko, Stokholm i Sidnej. Ono što će se, međutim, u narednih 15 godina korenito promeniti jeste odnos moći između ekonomski razvijenog zapada i donedavno siromašnog istoka.
Naime, danas se 22 od 25 najrazvijenijih svetskih gradova (sa najvećim BDP) nalazi u razvijenim zemljama, pre svega u Evropi i SAD. U narednih 15 godina njihova će mesta preuzeti azijski gradovi i to većinom kineski, poguravši sa liste tri grada iz Severne Amerike i četiri iz zapadne Evrope. Primera radi, Šangaj i Peking prestići će Los Anđeles i Pariz, a Delhi i Bangkok istisnuće Detroit i Barselonu. Kompanije koje dugoročno planiraju moraće uzeti u obzir ova nova tržišta. Što se tiče poznatih i velikih gradova današnjice, oni već neko vreme nisu interesantno tržište jer već 15 godina ne beleže značajan privredni rast. Osim privrednog, i rast stanovništva je na strani urbanizacije. Populacija u najmoćnijim gradovima sveta rašće 1,6 puta brže od svetskog proseka, pa će 600 najrazvijenijih 2025. godine biti prebivalište petini svetske radno sposobne populacije, a u njima će stanovati i 35 odsto svih svetskih penzionera. Uprkos uvreženom mišljenju da mahom razvijene zemlje imaju velike probleme sa starenjem stanovništva, MGI istraživanje pokazuje da će na ovoj listi najrazvijenih u bližoj budućnosti 423 grada iz zemalja u razvoju doprineti rastu broja vremešnih sa udelom od 80 odsto. Samo u 216 najrazvijenijih gradova Kine 2025. godine će za penziju stasati novih 80 miliona stanovnika.
Zemlje u razvoju uzvraćaju udarac
Do 2025. godine 136 novih gradova će ući na listu 600 najrazvijenijih, a zanimljivo je da su svi ti gradovi iz zemalja koje trenutno nose epitet „u razvoju“. Tačno sto gradova novopridošlih na ovu listu biće iz Kine, iz Indije 13, a iz Latinske Amerike osam. Na ovoj listi neće se naći samo veliki i poznati gradovi već i Ahmedabad, Huambo, Fušun, Medan, i mnogi drugi za koje nismo ni čuli. Danas Kina ima 858 gradova, a „samo“ 13 njih ima preko pet miliona stanovnika. Pa opet, taj mali broj gradova u celokupnom kineskom BDP učestvuje sa 25 odsto. Analitičari MGI-a smatraju da su veliki gradovi motor ekonomskog razvoja zato što privlače talentovane i obrazovane ljude: u Šangaj, na primer, svake godine dolazi 100 000 svežih diplomaca u potrazi za poslom, te je 28 odsto šangajskih zaposlenih fakultetski obrazovano. Novi veliki gradovi rastu i razvijaju se na drugačiji način od onog na koji smo navikli: u indijskom gradu Ahmadabadu, koga je Forbs prošle godine proglasio trećim najbrže rastućim gradom u svetu, gotovo polovina nekretnina je u vlasništvu društvenih zadruga. Huambo, drugi najveći grad u Angoli, još uvek se prepoznaje po izrešetanim fasadama i razrovanim putevima, ožiljicima iz rata. U njegovim predgrađima stanovnici kao najčešći prevoz koriste nešto nalik na naša drvena kolica tragače, a njegove stanovnike i dalje kosi malarija. Pa ipak, grad koji je krenuo gotovo od nule beleži natprosečnu stopu rasta. Glavni zamajac rasta Fušuna danas su elektronika, tekstil i tradicionalno iskopavanje uglja.