Na ovo pitanje pokušali su da odgovore direktori osiguravajućih kuća na prostoru Srbije, i to:
Dr Milenka Mila Jezdimirović, generalna direktorka „Dunav osiguranja“ a.d.o. Beograd
Kolektivno osiguranje života koje poslodavci zaključuju i plaćaju u korist svojih zaposlenih postoji i sada u ponudi nekoliko osiguravajućih kuća u Srbiji. Međutim, za ovo osiguranje poslodavci nisu zainteresovani jer nije oslobođeno poreza i doprinosa, pa ima tretman zarade. Osiguravajuća društva koja se bave prodajom životnog osiguranja već nekoliko godina predlažu državi da ova vrsta usluge dobije isti tretman kao i uplate doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove, tj. da do određenog iznosa premija osiguranja bude oslobođena poreza i doprinosa. Efekti koje bi ovakva odluka države proizvela višestruko su korisni za sve učesnike u ovom poslu: Naime, postigla bi se neophodna masovnost u osiguranju – sada samo četiri odsto građana Srbije ima polisu životnog osiguranja. Zatim, masovnost bi doprinela znatnom povećanju premije, odnosno kvalitetnih sredstava koja bi se mogla plasirati u perspektivne i ključne infrastrukturne investicije, po mnogo povoljnijim uslovima od sadašnjih. Uz to, zaposleni bi imali dodatni prihod, ali i kvalitetno obezbeđenje porodice u slučaju svoje smrti, što znači socijalnu sigurnost za mnogo pojedinaca i njihovih porodica.
Predrag Bobera, generalni direktor, Akcionarsko društvo za osiguranje “Triglav osiguranje” Beograd
Za razvoj životnog osiguranja, koje je trenutno na tržištu Srbije u fazi stagnacije, je bitno da se dodje do novih grupa osiguranika kojima bi se ponudile nove usluge. U tom smislu uvođenje kolektivnog životnog osiguranja prodrazumeva pokrivanje osiguranjem korisnika bankarskih usluga, kao i dolazak do grupa osiguranika kompanija ili delova kompanija. Osiguravajuća društva bi na taj način dobila omasovljenje životnog riziko osiguranja, što bi uticalo na snižavanje rizika, dok bi osiguranici za relativno nizak nivo premije bili pokriveni od rizika u različitim oblastima života.
Branko Krstonošić predsednik UO Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd
Postoje naznake da bi novi zakon o osiguranju trebalo da uvede kolektivno životno osiguranje zaposlenih od strane poslodavaca. Ovu praksu svakako pozdravljamo. To znači sigurniju budućnost za zaposlenog, a s druge strane pokazuje brigu preduzeća za svoje zaposlene. Ukoliko bi se i država uključila u ovaj model oslobađajući preduzeća dela doprinosa na ime uplata životnog osiguranja zaposlenima, to bi još stimulativnije delovalo na razvoj ove grane osiguranja, ali pokazalo i brigu za građane i njihov standard u budućnosti.
Franz Weiler, predsednik Izvršnog odbora UNIQA osiguranja (CEO)
Kao prvo, treba da napomenemo da kolektivno životno osiguranje predstavlja važan proizvod za poboljšanje korporativne i društvene odgovornosti na tržištu rada. Raspoloživo je u celoj Evropi i podržava zaposlene da izgrade finansijske planove za svoju budućnost za penziju ili jednostavno da zaštite svoje porodice u najgorem slučaju. Omogućava osiguravajućim društvima da ponude izvanrednu uslugu životnih polisa na efikasan način i da podrže kompanije da uspostave svoje socijalne korporativne programe, pa bi time građani imali pristup jednoj od najvažnijih formi osiguranja koja akumulira kapital.
Teško je razumljivo da je Narodna Banka Srbije do sada zauzimala negativan stav u ovom pogledu. Veliki deo posla treba da obavi i država, ne samo stvaranjem ambijenta za razvoj te vrste osiguranja, već i poreskim olakšicama za građane i kompanije koji ulože u polise životnog osiguranja. Pored toga, i sama država bi trebalo da poradi na razvoju svesti ljudi da ona nije svemoguća i da građani moraju sami da razmišljaju i planiraju svoju budućnost. Čak i mnogo razvijenijim zemljama, državna penzija nije dovoljna, pa tako građani moraju sami da izdvajaju dodatna sredstva za vreme kada će im biti potrebna. Kolektivnim životnim osiguranjem kompanije bi na sebe preuzele deo te brige, što svakako treba stimulisati i podsticati. Dugoročnim životnim osiguranjem ne dobijaju samo klijenti, jer na taj način ulažu u spokojniju budućnost, već i država i osiguravajuće kompanije, koje bi mogle da otvore nova radna mesta.
Ukoliko se prepozna izvanredni potencijal tržišta životnog osiguranja, sa sadašnjih 10-ak evra po glavi stanovnika, po čemu smo slabiji od zemalja u regionu, ta suma bi mogla da bude podignuta na nivo koji će pratiti ukupan razvoj privrede i standarda. Ali u tome svi moraju da pronađu svoj interes – građani, kompanije, država i osiguravajuće kuće i to na veoma duge staze.
Kao primer gde se sada nalazimo po ulaganju u životno osiguranje, važno je sagledati i situaciju u regionu gde se u BiH izdvaja 13 evra po glavi stanovnika, Bugarskoj – 18, Rumuniji – 22, Hrvatskoj – 81, a u Mađarskoj – 181 evro. Ostale, mnogo razvijenije zemlje sa nama nisu uporedive.
Finansije Top 2011/12