Zamislimo, na primer, nekoga ko se ovog jutra bacio u potragu za još neobjavljenom engleskom vezijom knjige eseja o nemačkom idealizmu, Desislava Valakova, filozofa i predavača iz Plovdiva, ili bi hteo da presluša muziku srpskog didžej sastava „Hyde and Sick” ili traži aplikaciju za zaključavanje SMS poruka na Androidu. Do svakog od ovih sadržaja baziranih na otvorenom kodu (Open Source), moguće je doći besplatno. Vlasnici portala koji su ih postavili uspeli su da pomire kulturu slobodnog deljenja sadržaja i (donekle) održivog biznis modela.
U prvom slučaju knjigu je moguće besplatno preuzeti sa australijskog sajta re-press.org čiji su vlasnici filozofi odani širenju moderne filozofske misli i novog koncepta prodaje knjiga. U drugom slučaju Predrag Babović, jedan od didžejeva na sajtu „Sound Cloud” ispituje interesovanje publike i izdavača za svoj rad. Na trećem je svoj biznis izgradio portal „Android Srbija”.
Otvoreni kod se odnosi na slobodan softver koji je izdat pod različitim verzijama GNU GPL licence (General Public Licence – opšta javna licenca). To je program koji može slobodno da se preuzima, koristi, dopunjava, menja, ali pod istim uslovima pod kojima je i autor njega objavio. Osnovni princip i praksa otvorenog koda je zajednička proizvodnja, koja obuhvata međusobnu saradnju, uz krajnji proizvod, nacrte i ostalu dokumentaciju koja je javno dostupna.
Verovatno najpoznatiji primer kolaborativnog rada je Vikipedija koja je 18. januara zamračila na 24 sata englesku verziju svojih tekstova da bi protestovala protiv dva zakona o kojima se upravo raspravlja u SAD i čiji je cilj, kako se obrazlaže, zaštita vlasnika autorskih prava, a za koje vlasnici Vikipedije tvrde da će „ugroziti slobodu i otvorenost Interneta“. Smatra se da je u 2011. godini broj korisnika Interneta prešao cifru od dve milijarde, što znači da svaki treći čovek na planeti koristi Internet.
Prednost i spoticanja
Otvoreni kod ima mnogo prednosti. Prvo, u pitanju je slobodan softver. Lako se preuzima, ne košta ništa i odlično funkcioniše. Kada naiđe na prepreku, lako se ispravlja, jer korisnik ima pristup kodu programa. Ako korisnik ne zna da ispravi grešku „čačkanjem” po kodu, a takvih nas je mnogo, postoji veoma jednostavan način prijavljivanja bubice. Za relativno kratko vreme programeri to isprave. Druga bitna prednost je zaštita od virusa. I najvažnije – poštovanje autorskih prava. Autor dozvoljava slobodno korišćenje softvera, menjanje istog, nadogradnju, ali sve to mora da bude pod istim uslovima pod kojima je on objavio softver, ni više, ni manje. Uslove predviđa GNU GPL licenca, koja obavezuje autora da pored binarnih ili izvršnih fajlova objavljuje i kod programa.
Naravno, mane su nezaobilazne. Dokumentacija je često zapostavljena. Ako su potrebne informacije kojih nema u dokumentaciji, jedino rešenje su treninzi ili konsultantske usluge kompanija koje su vlasnici Open Source projekta, što je često jako skupo za krajnje korisnike. Još jedan od problema je restriktivnost licenci. Najčešće korišćena je GNU licenca, po kojoj se zahteva da se svaka izmena nad proizvodom vrati ponovo Open Source zajednici i oko 70 odsto projekata je licencirano takvom licencom. To je neprihvatljivo za kompanije koje koriste biblioteke i ne žele da svoje proizvode koje izrađuju za ciljne klijente objave kao Open Source.
Nemačka vlada odlučila je sredinom prošle godine da svoje ministarstvo inostranih poslova sa Linuksa i slobodnog softvera ponovo prebaci na „vindouz” i Majkrosftov softver navodeći da Linuks nije sigurniji od vlasničkog softvera. U zvaničnom saopštenju se kaže da će vlada nastaviti da koristi Open Source tamo gde je to „tehnološki i ekonomski opravdano”, ali su „vindouz 7” i „MS Ofis 2010” ponovo na desktopovima zaposlenih u ministarstvu koji su se u prethodnom periodu žalili na, kako je zvanično obrazloženo, „nedovoljnu operativnost, komplikovanu upotrebu i (ne)kompatibilnost slobodnog softvera sa ostalim programima”.
Mogućnosti za korisnike su ipak značajne. Razni sadržaji se mogu preuzeti – mnoštvo programa, u koje spadaju aplikacioni softveri, operativni sistemi, zatim radovi iz oblasti nauke. Takođe se može preuzeti muzika, knjige, i ostala dela iz oblasti umetnosti. Knjige su odrađene kao e-knjige i jednostavno se mogu čitati i preuzeti sa Interneta.
„Za nas Open Source je slobodno širenje filozofskih znanja”, kaže za B&F Pol Ešton, filozof i jedan od osnivača izdavačke kuće re-press koja na ovaj način distribuira filozofska dela, poeziju i izabranu beletristiku od 2007. godine. „Vidimo ga kao deo akademske karijere nas filozofa i mislimo da ćemo time akademsku filozofiju vratiti na mesto pravih vrednosti. Naš posao je više otvoreni pristup, kako bi ljudi mogli da čitaju, ali ne i da dorađuju naša dela radi sopstvene finansijske dobiti. Sa našeg sajta mogu se preuzeti filozofska dela u privatne, ne i u komercijalne svrhe. Profit ostvarujemo tako što prodajemo štampane primerke knjiga. Profit nam je veoma ograničen, tako da ovaj model nije ekonomski održiv. Autorska prava su zaštićena, a regulisali smo ih tako što koristimo alate koji su pod zakonom o autorskim pravima.”
Cilj izdavača je da korisnicima pruže potpunu slobodu prilikom korišćenja različitih sadržaja. Korisnici, u komunikaciji sa programerima ujedno i posredno doprinose razvoju slobodnog softvera. Dakle, stvara se jedna zajednica ljudi sa istim idejama i ciljevima.
„Slobodan softver je nešto mnogo više od pukog sistema i hrpe programa. Nekako se u čoveku prelomi nešto i počne drugačije da razmišlja kad počne ozbiljno da se bavi slobodnim softverom. Ne ide se na zaradu, bitan je taj društveni momenat. Jer mnogo više znači to da ste deo nečega, da doprinosite razvijanju nečega što nije počelo sa vama i neće se završiti sa vama. A uz to je i humano”, kaže je Petar Milojević, globalni moderator na forumu Linux Mint zajednice Srbije.
Poslovni model
Profit se ipak može ostvariti, za šta je verovatno najčuveniji primer Android. Da bi se neki Open Source projekat razvio, mora se obezbediti inicijalni budžet, i to ili ličnim sredstvima ili sredstvima finansijera projekta, koji bi za uzvrat uzeo odgovarajući udeo u projektu. Jedan od načina zarade je donacija od strane krajnjih korisnika ili kompanija koje žele da doniraju razvoj projekta. Zatim, za projekat koji je besplatan, postoji niz propratnih alata koji se mogu koristiti i koji bi značili krajnjim korisnicima, ali se naplaćuju po simboličnoj ceni, što je takođe jedan od načina zarade. Postoji mali broj softvera i distribucija koje nisu besplatne, ali taj broj je zanemarljiv.
„Projekat smo sami finansirali, i tek sada, posle dve godine počinje da ostvaruje profit. Prvenstveno, u pitanju su reklame. Dajemo besplatnu tehničku podršku i svu moguću pomoć Android korisnicima, a za uzvrat kako bi finansirali naš portal mi objavljujemo reklame kompanija koje imaju interesa da se reklamiraju na našem portalu”, kaže Luka Vučković, sa portala „Android Srbija”.
Open Source se pokazao kao odličan izvor za promociju umetnika i kulturnih sadržaja. „Profesionalno se bavimo elektronskom muzikom nekoliko godina. Autori smo muzike koju postavljamo na sajt ‘SoundCloud’, što je odličan vid promocije”, kaže Predrag Babović, iz DJ sastava „Hyde and Sick”. Na portalu razmenjuju iskustva sa mnogima iz sveta elektronske muzike, dobijaju predloge i sugestije od slušalaca, jer svaka pesma može da se komentariše. „Svakako je stimulativno kada vidimo pozitivne reakcije ljudi na ono čime se bavimo”, kaže Babović. „Takođe, velike izdavačke kuće kojima autori šalju svoje demo snimke, dobijaju veliki broj snimaka, i jednostavnije im je da pesmu poslušaju klikom na link. Neke od njih su nam pisale da im se sviđa naš rad i na osnovu toga smo započeli saradnju”.