Ime Nila Oldena Armstronga, prvog čoveka koji je hodao Mesecom, ostaće trajno upamćeno u istoriji ljudske rase. Ipak, jedna od malo poznatih stvari je da on gotovo nikad ne daje intervjue – razlog za to su njegova skromnost, nenametljivost i povučenost. Na iznenađenje mnogih, svoje pravilo o ćutanju prekršio je kada ga je za intervju zamolio izvršni direktor Australijskog društva računovođa.
Kako je, nakon 30 godina ćutanja, Aleks Mali, izvršni direktor “Udruženja računovođa Australije” uspeo da dobije ovakvu ekskluzivu? “Znao sam jednu stvar s kojom je malo ko bio upoznat – otac Nila Armstronga bio je revizor”, rekao je. „Za ljude koji su danas svetski lideri – ili za one koji imaju takve pretenzije – reči Nila Armstronga daleko su bolja stvar nego slušanje predavanja nekakvog MBA programa.”
Hrabrost, sposobnost, znanje, rizik, timski rad, to su reči koji opisuju kvalitete koje Armstrong poseduje a danas nedostaju svetskim liderima.
Zato je zakazivanje intervjua sa Armstrongom bilo više od izazova za Malija. U nedavnom razgovoru koji je trajao oko sat vremena, bilo je reči o čuvenom letu na Mesec i svim teškoćama i izazovima s kojima su se on, njegova posada i vojska inženjera i naučnika godinama uoči leta suočavali.
U intervjuu, Armstrong otkriva kako je mislio da, u najboljem slučaju, imaju samo 50% šansi za uspešno spuštanje na najbliži Zemljin satelit. Takođe, izrazio je „ogromno žaljenje“ zbog neambicioznosti američke vlade, kada su u pitanju svemirski programi agencije NASA – za razliku od američke administracije iz 60tih godina prošlog veka.
NASA je bila jedna od najuspešnijih javnih investicija, jer je predstavljala nenadmašnu inspiraciju budućim studentima i mladima. Upravo je NASA svemirski program bio njihov najveći životni i karijerni motiv, da u sebi pronađu i izvuku najviše i najbolje. „Tužno je”, dodaje on, što je svemirski program krenuo smerom nedovoljno inspirativnim za buduće mlade nade i talente američke nauke, tehnologije i astronautike. „Još sam kao dete bio fasciniran letenjem, odlučivši da ću nekako morati da se uključim u nešto što je u vezi sa njim.“ Kao pilot lovca leteo je u Korejskom ratu, a Kenedijevu objavu pokretanja američkog programa za let na Mesec dočekao je na mestu test – pilota. „Odabrali smo da odemo na Mesec”, rekao je 1961. godine Džon Kenedi, „odlučili smo se na ovaj i druge poduhvate ne zato što su laki već zbog toga što su teški, jer će ovaj poduhvat usmeriti našu predanost i energiju radi postizanja tog cilja, zato prihvatamo ovaj izazov, bez odlaganja u nameri da ga ostvarimo“.
U to vreme, jedino što su Amerikanci postigli bio je 20-minutni boravak Alena Šeparda na orbiti od 160 kilometara. „A tada nas je Predsednik izazvao da odletimo do Meseca“, kaže Armstrong. „Tehnički gledano, jaz koji je postojao između skoka do orbite na 20 minuta i spuštanja na Mesec bio je iza svih granica zamislivog.“
Tokom 60-tih, svaka od ‘Apolo’ misija radila je na testiranju određenog segmenta sistema propulzije, navigacije i tehnologija komunikacije nužnih za uspeh ovog leta. Čitava američka industrija i istraživanja bila su usmerena samo u jednu magičnu tačku – Mesec.
„Oko mesec dana pred lansiranje svemirske misije ‘Apolo 11’, naše je pouzdanje poraslo dovoljno da osetimo kako spuštanje na lunarnu površinu vredi pokušati. Mislio sam da imamo 90% šansi da odemo tamo i vratimo se na Zemlju. Međutim, kada je u pitanju prvo sletanje na Mesec, verovao sam da su naše šanse 50-50. Bilo je toliko nepoznanica oko spuštanja na površinu iz lunarne orbite, neispitanih stvari koje se dotad nisu testirale, u igri je bilo toliko toga što možda nismo shvatali na pravi način, a zbog čega bismo bili prinuđeni da spuštanje otkažemo i vratimo se natrag.“
U trenutku dok su Armstrong i Baz Oldrin pokušavali da “ukotve” mesečev modul ‘Orao’ na površinu Meseca, računar u kabini pokazivao je kako je najpovoljnija lokacija za spuštanje bila ivica velikog kratera sa strmim padom, puna pozamašnih gromada. „Nikako dobra lokacija za spuštanje“, rekao je Armstrong. „Tako sam preuzeo ručno pilotiranje i poput helikoptera odleteo zapadnije do područja sa ravnom površinom, bez toliko stena i nagiba. Uspeo sam da se spustim pre nego što je ponestalo goriva. Ostalo nam ga je još samo za 20 sekundi leta.“
NASA i let na Mesec dali su Americi krila. Nebo više nije bilo granica.
U godinama i decenijama koje su usledile nakon legendarne Mesečeve misije, Armstrong je prisustvovao NASA-inom gubitku prestižne pozicije i ambicija. “Krajnje sam zabrinut sadašnjim smerom kojim ide američka Svemirska agencija, koja se upravlja po direktivama vašingtonskih političara i administracija. Imamo situaciju u kojoj je Bela Kuća u sukobu sa Kongresom oko pravca budućeg razvitka NASA. Svemirska agencija je loptica. Obe ove strane udaraju je i dobacuju između sebe, ne bi li je postavile u pravi položaj i smer,” rekao je u intervjuu kosmonaut.