Volfgang Šojble i Kristina Lagard su zauzeli suprotstavljene strane u vezi sa MMF-ovim preporukama štednje na sastanku ministara finansija i guvernera u Tokiju.
Izvršni direktor MMF, Kristina Lagard, govorila je o rezultatim anajnovijeg istraživanja koji pokazuju da su Brisel i MMF potcenili uticaj velike štednje na ekonomski rast tokom krize u evrozoni. Ona je napomenula kako pogođene zemlje EU ne bi trebalo striktno da se drže zacrtanih planova ukoliko njihov rast oslabi više nego što je prvobitno predviđeno. „Ponekad je bolje zacrtane ciljeve sprovesti u dužem vremenskom roku i ne žuriti“, rekla je ona, napominjući d aukoliko više EU zemalja ostvari velike rezove istovremeno, to bi moglo da ima ogroman negativan uticaj na ukupnu ekonomiju evrozone.
Lagardova je preporučila da se Grčkoj dozvoli još dve godine da dostigne zacrtane ciljeve štednje, sadržane u programu pomoći od 174 milijardi evra dobijenih od fondova za spas, a Španiji dodatnih godinu dana da dovede svoj budžetski deficit na nivo od 3%. S druge strane, Šojble, ministar finansije Nemačke, istakao je da bi popuštanje na insistiranju hitnog sprovođenja dogovorenih mera štednje moglo biti pogubnije od njihovih eventualnih sinhronizovanih primenjivanja, te bi gurnuo evrozonu u nenadoknadiv ponor dužničke krize.