U narednoj godini, prenosi Ekonomist,velike banke će se povlačiti sa udaljenih tržišta zbog smanjivanja troškova poslovanja. Na njihovim ruinama nicaće novi poredak – sa drugačijom strukturom kapitala, novim kanalima kreditiranjai jačanjem moći azijskih predstavnika finansijske industrije, od kojih su neki potpuno u državnom vlasništvu.
Novi bankarski poredak 2013 nije zasnovan na zastarelim zakonima koji odvajaju investiciono od komercijalnog bankarstva. Šta više, i u početku krize u SAD se mislilo da treba spojiti najveće komercijalne i investicione banke, kako bi imale bar deo zdravog kapitala ako propadnu, ali ovaj predlog nije prošao. Sada možda hoće. Banke će biti primorane da pregovaraju jer im moć opada – banke koje širom sveta imaju svoje filijalesve su slabije, a da se ovaj trend nastavi potrudiće se i sporazum Bazel 3.
Trendovi su takvi da ni klijenti više nisu odani bankama kao nekad – oni sada uglavnom samo vrše transakcije a za sve ostalo traže banku koja nudi povoljnije uslove.
Zbog svega navedenog finansijski giganti će se povlačiti iz investicionog bankarstva ali i iz pozajmica za infrastrukturu koje su po pravilima Bazela 3 veoma rizične. Jačaće međutim azijski kreditori infrastrukture, poput Kineske banke za razvoj, Japanske banke za međunarodnu saradnju i JužnokorejskeEximbank, što je ujedno i dokaz da moć prelazi u ruke državnih banaka. Tokom krze u evrozoni veliki igrači će biti na udaru dok će se otvoriti to tržište za neke neočekivane – poput Blekstonove GSO.