Posledice katastrofalnog zemljotresa u Japanu veće su od porušenih građevina i materijalnih stvari koje su se našle na putu cunamiju – jutros je eksplodirao treći reaktor unuklearnom kompleksu „Fukušima – Daići“, nivo radijacije je u nekim mestima i do 40 puta veći od normalnog a postoji bojazan dabi vetar radioaktivne materije mogao da donese do Tokija za nekoliko časova.Analitičari Erste Grupe ocenjuju da se sada mora preduprediti energetska kriza s obzirom na činjenicu da 55 reaktora u Japanu namiruje oko 30% potrošača električne energije.
Erste analitičari tvrde:
- Izvan Japana, katastrofa bi trebalo da ima samo ograničen uticaj. Japan ima trgovinski suficit, što znači da generalno druge zemlje ne zavise od japanske privrede.
- Očekujemo da globalni ekonomski efekti ostanu ograničeni, pa stoga ne bi trebalo nijednu centralnu banku da navedu da promeni svoje kamatne stope.
- Kao rezultat stvarnog ili očekivanog povlačenja japanskog kapitala, negativne efekte bi mogle da osete posebno hartije od vrednosti i državne obveznice SAD. Međutim, ne očekujemo velika opadanja cena. Američki dolar bi mogao da generalno depresira kao rezultat eventualne rasprodaje od strane japanskih investitora.
Rekonstrukcija štete će bez sumnje dodatno povećati dug javnog sektora u Japanu. Međutim, kapitalni resursi Japana su značajni jer zemlja decenijama izvozi kapital. To je dovelo do situacije u kojoj je Japan skupio neto sredstva u stranim hartijama od vrednosti od 1.300 milijardi USD, što predstavlja 24% japanskog BDP-a. Stoga bi bilo moguće pokriti finansijske potrebe iz domaćih zaliha hartija od vrednosti. Međutim, to bi moglo da iziskuje povlačenje japanskog kapitala iz inostranstva. Samo na državne hartije SAD otpada 900 milijardi USD vrednosti sredstava koja se drže u Japanu. To bi u najmanju ruku izazvalo privremeni pritisak na porast jena. Međutim, japanska centralna banka će verovatno intervenisati na deviznim tržištima da bi ublažila ovu situaciju jer bi jači jen predstavljao još jedno opterećenje za Japan. Kao rezultat stvarnog ili očekivanog povlačenja japanskog kapitala, negativne efekte bi mogle da osete posebno hartije od vrednosti i državne obveznice SAD. Međutim, ne očekujemo velika opadanja cena. Američki dolar bi mogao da generalno depresira kao rezultat eventualne rasprodaje od strane japanskih investitora.
No, japanski berzanski indeks Nikei se danas sunovratio za gotovo 11 odsto, a pali su i indeksi na drugim azijskim berzama, kao posledica preteće nuklearne krize.Nagli pad indeksa je danas zabeležen i na drugim azijskim berzama usled toga što su japanski investitori poput osiguravajućih kuća i hedž-fondova počeli da povlače sredstva sa inostranih tržišta natrag na domaće tržište uoči ogromnog posla oko obnove.
Kao reakcija na nagli pad japanskog indeksa, američki „Dau Džons“ je sinoć na Volstritu oslabio za 51 poen ili 0,43 odsto na 11.993 poena, indeks S&P za 0,6 odsto na 1.296 poena, a „Nasdak“ za 0,54 odsto na 2.700 poena.