Evro je u ponedeljak ujutro potonuo na 1,2545 američkih dolara, najniži nivo u poslednjih sedam dana, nakon što su vođe EU odbile prijedlog Mađarske o 180 milijardi evra pomoći za dokapitalizaciju banaka i restrukturiranje spoljnog duga istočne Evrope. Ta činjenica je pojačala strahove da će finansijska kriza produbiti recesiju regiona.
U nedelju, 1. marta, na vanradnom samitu EU u Briselu, lideri EU stavili su veto na mađarski predlog o pomoći vrednoj 180 milijardi evra, a automobilskim kompanijama poručili da pomoć potraže kod svojih vlada. Mađarski predlog nije prihvatila ni Evropska investiciona banka, sa obrazloženjem da istočnoevropske privrede nisu u istoj situaciji i da nije svima potrebna jednaka pomoć.
Mađarski predlog predstavljao je zahtev za dodatnim sredstvima, pored već obećanih 24,5 milijardi evra pomoći koju su u petak odredile Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Grupa Svetske banke za pomoć istočnoj Evropi. Prema prognozi Evropske komisije, istočnoevropske ekonomije ove godine će doživeti pad u proseku od 1,8 posto, pri čemu se u Letoniji procenjuje pad za čak 6,9 posto dok se za Poljsku, najveću privredu u tom regionu, očekuje pad od 2 posto.
Čelnici Poljske, Češke, Mađarske, Slovačke, Litvanije, Letonije, Estonije, Bugarske i Rumunije pozvali su na solidarnost među svim zemljama članicama EU u pokušajima izlaska iz ekonomske krize i na izbegavanje protekcionizma i egoizma. Apelu se nije pridružila Slovenija, uz opravdanje da je već uvela evro, pa će ekonomske teškoće rešavati zajedno s ostalim članicama Eurozone. I Slovačka je uvela evro, ali je donela odluku da se pridruži pozivu na solidarnost.
Odluka lidera EU da odbiju mađarski predlog naišla je na različite komentare u medijima. Dopisnik nedeljnika „Ekonomist“ u Briselu Dejvid Reni smatra da je mađarska vlada verovatno poslednja koja bi trebalo da predvodi napore za dobijanje više novca od bogatih članica EU. “Svi vrlo dobro znaju da je Mađarska u protekloj deceniji trošila kao pijani mornar, ne hajući za sutra. Ona sama snosi veliku odgovornost za haos u kome se našla”, kaže on. Sa druge strane, “Gardijan” ocenjuje da iako je okončan složnim stavom učesnika da je očuvanje zajedničkog tržišta jedan od puteva iz krize, samit je pokazao da nacionalni prioriteti odnose prevagu, a to u opasnost dovodi ključna evropska dostignuća u poslednje tri decenije – jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu i ujedinjenje kontinenta. Isti dnevnik u analizi posvećenoj situaciji u istočnoj Evropi, upozorava da tom regionu preti repriza azijske ekonomske krize s kraja devedesetih godina, uz ocenu da su izgledi za oporavak istočnoevropskih privreda sumorni.