Infostud je sproveo istraživanje o potražnji honorarnih poslova u Srbiji u kome je učestvovalo 1914 posetilaca sajta. Ispostavilo se da se više od polovine anketiranih aktivno angažovalo na pronalaženju honorarnog posla, a najčešće su to grafičari, arhitekte, marketinški stručnjaci, IT-evci….
Sudeći prema rezultatima Infostudovog istraživanja, više od polovine učesnika u istraživanju, aktivno bi se angažovalo na pronalaženju honorarnog posla za sebe. Sa druge strane, skoro svaki treći razmotrio bi mogućnost honorarnog posla ako bi informacija usputno došla do njega, dok bi oko 10% ispitanika razmotrilo ponudu za honorarni posao ako bi im ga neko direktno ponudio.
Prema oblastima poslovanja, najčešće su honorarno radili ljudi u oblasti grafičarstva i izdavaštva, arhitekte, ljudi koji se bave jezikom i književnošću, PR-om i marketingom, dizajneri i umetnici, IT-evci i HR-ovi.
Prema mišljenju ispitanika, honorarni poslovi su najadekvatniji za osobe kojima su potrebni dodatni prihodi uz stalni posao. Osim za njih, prikladno je i za osobe koje imaju višak slobodnog vremena na raspolaganju, zatim mladima, pa onima koji žele veću slobodu, odnosno ne žele fiksne obaveze i svakodnevni rad od 8 sati i više.
Gledano prema godištu, najveća procentualna zastupljenost ljudi koji su radili honorarno je među mladima od 26 do 30 godina kao i među onima sa dužim radnim vekom tj. ljudima starijim od 55 godina. Takođe, prema rezultatima istraživanja, muškarci su se do sada u malo većoj meri (7% više), angažovali u honorarnim poslovima u odnosu na žene.
Da honorarni posao vide kao mogući osnovni izvor prihoda reklo je svega 15% ispitanika, dok većina, odnosno skoro polovina ispitanika (48%), kaže da je to samo dodatni izvor prihoda uz stalni posao. Ostali smatraju da je honorarni posao izlaz u situaciji kada nemaju posao.
Ispitanici koji bi aktivno tražili honorarni posao smatraju da bi do ponude najlakše došli putem mreže prijatelja, odnosno uz pomoć reklame od usta do usta. Ostale metode su: besplatni specijalizovani sajtovi za freelancer-e i njihovo povezivanje sa firmama, društvene mreže, na primer, Facebook, Twitter i MySpace, zatim, stručne društvene mreže, na primer LinkedIn ili strukovna udruženja…