Goran Šaravanja, glavni ekonomista UniCredit Grupe za region jugoistočne Evrope kaže da smo u poređenju sa prethodnim kvartalom poboljšali prognozu privrednog rasta sa -0,5% na 0,0%. Po njegovim rečima oporavak je primetan u relativno malom broju industrijskih grana, poput prozvodnje gvožđa i hemikalija, i u poljoprivredi. Istovremeno, pad vrednosti dinara smanjuje raspoloživi dohodak domaćinstava i obrtni kapital preduzeća koja imaju kredite sa valutnom klauzulom.
„Pad vrednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala sa više od 1,1 milijarde evra, govori o disbalansima u privredi“, naglasio je Šaravanja i dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još uvek veliki. Nakon što su zvaničnici Narodne banke Srbije polovinom juna citirani u domaćim medijima da pad vrednosti domaće valute na 110 dinara za 1 evro ne bi predstavljao rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo.
Očekujeje se prosečna stopa inflacije od 6,3 odsto u 2011. godini, a po rečima Šaravanje: „Iako ne očekujemo da će ove godine Narodna banka Srbije dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu, ne verujemo ni da će ona podizati kamatnu stopu radi odbrane dinara. Naš rezon je takav da, ako NBS i Vlada žele da smanje evroizaciju u privredi, neće podizati referentnu kamatnu stopu, jer bi to smanjilo tražnju za dinarskim kreditima“. Sem toga, pomenute devizne intervencije same po sebi deluju na povećanje dinarskih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, jer kad NBS prodaje evre ona kupuje dinare, odnosno povlači te dinare iz opticaja.
Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima (čiji je iznos oko 100 miliona evra) i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju. Očekujemo da će se to reflektovati i na uvoz. U poslednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne verujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine. Zbog toga prognoziramo da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto BDP-a ove godine, odnosno nešto veći u poređenju sa prošlom godinom.