739
Srbija je na ivici prezaduženosti, a ukupan spoljni dug zemlje u prvoj polovini ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije dostigao je 23,8 milijardi evra. A do kraja godine treba da vratimo 3,5 milijardi evra kredita.
Samo od marta do juna, dug je povećan za 550 miliona evra.Tako su obaveze prema inostranstvu u odnosu na bruto društveni proizvod bile neznatno ispod nivoa visoke zaduženosti, odnosno iznosile su 78,1 odsto, dok je granica za ulazak u zonu visoko zaduženih država 80 odsto.
Uzrok rasta spoljnog duga su novi krediti države, ali i kursne razlike zbog pada evra u odnosu na druge valute. S druge strane, obaveze preduzeća i banaka prema inokreditorima su na kraju juna iznosile 50,7 odsto, što je neznatno smanjenje u odnosu na prvo tromesečje.
Iako smo na manje od dva procenta od zone visoko zaduženih zemalja, iz NBS poručuju da smoi dalje ispod gornje granice manje zaduženosti, te da još zaduživanje neće prerasti u makroekomski problem. Kažu da zato u narednom periodu treba voditi računa kako o nivou zaduživanja, tako i njegovoj svrsi, odnosno da se preuzete obaveze redovno izmiruju.
„Obaveze koje imamo prema inokreditorima su jako teške za otplaćivanje“, smatra Mlađan Kovačević, ekonomista, i dodaje da do kraja godine treba da vratimo 3,5 milijardi evra kredita.
„Od toga, dug nastao pre 2000. godine iznosi 45 odsto, a ostatak je uzet tokom poslednjih deset godina. Ali, svejedno, to mora da se vrati. Sa Kinom i Libijom se pregovara o otpisu, ali se ishod još ne zna. Uz to smo se kod MMF zadužili za 2,8 milijardi evra, koji nisu otišli u privredu, nego za odbranu nerealnog kursa, odnosno slilo se u džepove špekulanata, banaka i tajkuna“, kaže on.
Prema rečima Kovačevića, NBS ne iznosi prave podatke i Srbija je, kako kaže, već prezadužena. „Zemlja je prezadužena, ukoliko je godišnja rata 25 odsto veća od vrednosti ukupnog izvoza. Iznos godišnje rate srpskog spoljnog duga lane je prema izvozu roba i usluga prelazio 34 odsto“, tvrdi Kovačević.