Juče sam razgovarao sa predstavnikom velike skandinavske firme koja je dosta investirala na Balkanu. Dan pre toga akcije njegove kompanije su upravo pale za 25 odsto. Problem je u tome što investitori žele samo brzo da zarade, ali njegova kompanija koja je upravo najavila veliko ulaganje u Aziji, gleda na stvari dugoročno. Što se tiče Balkana, mislim da je samo hteo da ga ohrabrim, kako bi brzo okončali razgovor.
“Pa“, rekao je “od februara, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, stvari idu dobro, zar ne?“ Odgovorio sam: “Da, slažem se, ali nemamo razloga da budemo samozadovoljni“. A evo i zašto. Stvari se toliko brzo menjaju u svetu da ih je teško pratiti i kada budete ovo čitali znaćemo ko će biti sledeći predsednik Amerike. U ova promenljiva vremena naizgled najsolidnije stvari se mogu pretvoriti u prah.
Prvi članak koji sam napisao za ovaj časopis bio je sa Islanda. Bio sam impresioniran. Bila je to mala, veoma bogata, stabilna zemlja, a ljudi su dugo odbijali članstvo u EU i nikada se stvarno nije ni diskutovalo o uvođenju evra. Sada su stvari drugačije. Island je bankrotirao, članstvo u EU je veoma aktuelno i s obzirom na slabu valutu takođe se razmatra prelazak na evro.
Zemlja sa brojem stanovnika tri puta većim od Islanda je Crna Gora. Ne tako davno stvari su i tamo izgledale dobro. Ali pogledajte šta se događa sa i oko KAP-a – Kombinata aluminijuma Podgorica, koji je ključan za ekonomiji. Između januara i jula ove godine aluminijum i proizvodi od aluminijuma činili su 45,6 odsto izvoza zemlje. Od tada je cena aluminijuma doživela kolaps. Sa visokih 2.836 dolara za tonu, cena sada iznosi 1.495 dolara.
A ako to nije dovoljno loše, KAP stalno ima problema sa štrajkovima i njegov vlasnik, Oleg Deripaska, ruski oligarh je u velikim problemima. Za svaku stvar koju je kupio koristio je prethodnu kupovinu kao zalog. Aleksandar Temerenko, bivši partner je izjavio za “Financial Times“: “On je sagradio piramidu. Sve je u redu dok tržište raste. Ali ovaj sistem kredita generiše još kredita i to je opasno kada tržište počne da pada“.
Globalni finansijski zemljotres takođe preti da uzme svoj danak u Makedoniji. Nekih 12 hiljada radnih mesta u metalnoj industriji je sada pod pretnjom, jer se potražnja za novim automobilima, između ostalog, smanjuje u ostatku Evrope. Na primer, nekih 560 radnih mesta može nestati u Bucim rudniku bakra u Radovišu.
Na Kosovu stvari takođe deluju nesigurno. Jedan od razloga je to što mnogi ljudi žive od 400 miliona evra koje im šalju rođaci iz inostranstva svake godine. Takođe, od 1999, Kosovski štedni i penzioni fond je ulagao u navodno sigurna inostrana tržišta. To znači da je, od kad je počeo ovaj krah, izgubio nekih 60 miliona evra.
A šta je sa Hrvatskom? Godinama su Hrvati bili ljuti na Rumune i Bugare za koje smatraju da dosta zaostaju za njima u smislu izgradnje moderne, reformisane države, a koji su ušli u EU pre njih. Sada ubistva Ive Pukanića, urednika “Nacionala“ i Ivane Hodak, kćerke advokata generala Vladimira Zagoreca, koji je upravo izručen Hrvatskoj pod optužbom da je krao dijamante, korišćene kao zalog za trgovinu oružjem tokom rata, prete da razotkriju truli sistem.
Sahrani Ive Pukanića, prisustvovao je Stipe Mesić i vladini ministri ali i porodica kriminalnog bosa Hrvoja Petrača i osuđenih kriminalaca. Ovo su sve naravno radosne vesti za one koji se protive proširenju EU i ako Hrvatska bude zaustavljena, biće i Srbija i svi ostali. Ines Sabalić, hrvatski dopisnik iz Brisela, mi je rekla da su prijatelji Hrvatske u Evropskoj komisiji kao i u Parizu i Berlinu naročito besni. Ona je izjavila: “Mi smo se pretvarali pred svima, čak i pred samim sobom, da smo uvek bili bolji od svih ostalih na Balkanu. Sada se čini da smo samo bili bogatiji i imali više sunca“. Kao što rekoh ne možemo biti samozadovoljni.
Tim Džuda
broj 49, novembar 2008.