Izuzetno skroman promet i blagi rast tržišta okarakterisali su početak nove godine na ovdašnjem tržištu kapitala. Drugačija slika svakako ne bi bila ni da je ovogodišnji januar trajao sedmicu duže jer su očito ulagači bili prilično oprezni u očekivanju poslovnih izveštaja kompanija te preovlađujućeg osećaja straha koji je dominirao na svetskim berzama. Ukupan promet u tri januarske nedelje na Beogradskoj berzi iznosio je 8,8 miliona evra što je ubedljivo najslabija mesečna realizacija u proteklih godinu dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je 2,2 odsto, čime je prekinut tromesečni silazni trend, ali je ipak bilo nedovoljno da se ispegla januarska depresijacija dinara.
Obveznice i zapisi Trezora
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su tokom januara promet od 1,8 miliona evra te su u ukupnoj realizaciji učestvovale sa visokih 20 procenata. Prinosi na svim serijama, osim na najbližoj A2010, nastavili su naglo opadanje te su pojedine godine nosile godišnju zaradu neznatno veću od 4 procenta. Tako su serije A2014, A2015 i A2016 krajem januara nosile godišnji prinos od svega 4,2 – 4,3 procenta dok su ostale godine fluktuirale oko prinosa od 4,5 procenata.
Referenta kamatna stopa Narodne banke Srbije, nakon što je 29. decembra smanjena na 9,5 procenata, tokom januara zadržala se na tom nivou. Uprava za Trezor nastavila je realizaciju tromesečnih, šestomesečnih i zapisa sa dospećem od godinu dana a prinosne stope su se kretale u zavisnosti od dospeća hartije između 9,5 -10,19 procenata.
Akcije
Tržište akcija produžilo je trend skromnih prometa iz protekle godine, ali je ipak zabeležilo kakav-takav rast, mereno indeksom Belex 15 od 2,2 procenta. Na strani tražnje su uglavnom dominirali inostrani investicioni fondovi koji su se skoncentrisali na nekolicinu najlikvidnijih hartija na tržištu. Prekidu tavorenja prometa u narednom periodu mogli bi doprineti objave poslovnih rezultata kompanija, a od sredine godine i izlazak prvog velikog javnog preduzeća (NIS-a) na berzansko tržište.
Tradicionalno, najtrgovanija hartija na tržištu bila je niška AIK banka koja je zabeležila realizaciju od 197,9 miliona dinara uz sedmoprocentni rast vrednosti. Uprkos tome što je početkom januara ova banka obavestila akcionare da nije ispunila uslove NBS-a te će obećanu isplatu dividende iz 2009. godine preneti u tekuću, inostrani fondovi su se u velikoj meri tiskali za akcijama ove najprofitabilnije domaće banke na berzi. Još uvek nisu poznati poslovni rezultati AIK-a za proteklu godinu ali se očekuje da bi ova bankarska ustanova mogla objaviti neto dobit od 4 milijarde dinara. Iz uprave Agrobanke, pak, objavljeno je da je kompanija ostvarila profit od oko 1,3 milijardi dinara u 2009. godini dok je bilansna suma narasla 48 odsto na 58 milijardi dinara. Ipak, optimizam ulagača sputale su najave da bi ova banka mogla izvršiti novu dokapitalizaciju u tekućoj godini te je izostao veći promet akcija Agrobanke koja je porasla 6,2 procenata. Komercijalna banka se tokom januara stabilizovala na ceni od 30.000 dinara nakon što je tokom decembra padala i ispod kote od 27.000 usled najave i sprovođenja dokapitalizacije zatvorenog tipa. Tokom januara EBRD, IFC, DEG i Swed fund su uplatili sumu od 120 miliona evra čime je u potpunosti okončana dokapitalizacija ove najveće banke pod kontrolom države. Prema rečima menadžmenta Komercijalne, ova sredstva će mahom biti iskorišćena za podizanje kvaliteta portfelja banke, te za dokapitalizaciju filijala u Crnoj Gori i Bosni. Gubitnike iz bankarskog sektora predvodila je Univerzal banka koja je pala preko 10 procenata dok je među najvećim dobitnicima bila kragujevačka Credy banka nakon novih najava da bi ova banka u većinskom državnom vlasništvu mogla biti predmet preuzimanje od slovenačke Nove kreditne banke.
Od akcija iz realnog sektora, najtrgovaniji je bio beogradski Energoprojekt koji je stigao do mesečnog maksimuma od 850 dinara uz dvocifrenu stopu rasta od 11 procenata. Bečejski Sojaprotein je zabeležio skromno povećanje vrednosti od 2,5 odsto uz neveliki promet dok je među trgovanije hartije izbio požarevački konditor Bambi Banat nakon što je ta kompanija objavila sasvim zadovoljavajuće poslovne rezultate za 2009. godinu. Prema rečima čelnika Bambija, ovaj konditor je u protekloj godini ostvario rast prihoda od 9,7 odsto zabeleživši realizaciju od 6,6 milijardi dinara. Ova kompanija je takođe ponovo krenula u proces kupovine sopstvenih akcija što je doprinelo da se Bambi posle duže vremena značajno „odlepi“ iznad nivoa od 8.000 dinara. Predstavnici većinskog vlasnika ove kompanije koja trenutno na berzi vredi 3,3 milijarde dinara (33,5 miliona evra) izjavili su da od očekivane prodaje ove kompanije verovatno neće doći pre 2011. godine.
Bik meseca – Akcije beogradske trgovačke kompanije Progres porasle su tokom januara 58 procenata nakon što su se u javnosti pojavile informacije da bi ovo preduzeće moglo naplatiti znatan deo iračkog duga, ranije osporavanog od strane bosanskih kompanija. Kako su javili mediji iz BiH, sredinom januara, Federacija BiH je dala saglasnost Vladi za sklapanje sudske nagodbe sa Progresom kojom su deblokirana sredstva tzv. iračkog duga od 53 miliona američkih dolara. Po sudskoj nagodbi 15,6 miliona američkih dolara trebalo bi da pripadne Progresu, dok bi Federacija BiH trebala da dobije ostatak sredstava. Nakon ove vesti, akcije Progresa su u nekoliko navrata beležile snažne skokove, stižući na momente i do nivoa od 170 dinara uz ne toliko velike promete ali svakako znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. Kraj januara, Progres je dočekao na nivou od 158 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 852 miliona dinara (8,6 miliona evra).
Medved meseca – Nakon što je u poslednjoj dekadi decembra beogradska veledrogerija Velefarm zabeležila snažan rast vrednosti, januar je doneo mizerne promete i pad tržišne vrednosti ove kompanije. Akcije Velefarma spustile su se nepunih 22 procenta u prvom mesecu tekuće godine sa ukupnom realizacijom manjom od milion dinara dok je samo u poslednjoj sedmici decembra zavisno preduzeće Velefarm Invest kupilo više od 2 procenta akcija ove kompanije. Inače, ovu najveću domaću veledrogeriju kontroliše sam menadžment preko par preduzeća koja se nalaze u njegovom vlasništvu. Velefarm je u 2008. godini ostvario prihode u visini od 22,8 milijarde dinara dok je plan za proteklu godinu bio 24,8 milijardi dinara. Za sada nije poznato koliko je ova kompanija bila uspešna tokom 2009. godine osim činjenice da su njeni računi ogroman broj dana bili u blokadi.
Nenad Gujaničić
broj 63, februar 2010.