Prvo pominjanje jednog sporta kod nas nalazi se u analima Velike škole, osnovane u Beogradu 1808. godine. Uz vežbe sabljom i puškom počelo je da se uči i fehtovanje, odnosno mačevanje.
Časove fehtovanja su držali naši učitelji i majstori ove veštine iz Srednje Evrope. Pohađali su ih vojnici i omladina. Učenici beogradske Gimnazije su 1845. godine bili inicijatori formiranja „Dušanovog polka“, gde se na Tašmajdanu i Senjaku, pored ogledanja u vojnim veštinama, nadmetalo u rvanju, skakanju i bacanju kamena.
„Ovih je dana za gimnazijalnu mladež zaveden kurs gimnastični pod upravom gimnazijalnog direktora G. Natoševića. Tri puta preko nedelje skuplja se ovde mladež u gimnazijalnoj sali i tu se u gimnastičnim upražnenijama obučava. Tako smo dakle jedva jedanput dočekali i to, da nam gimnazija bude to, što je kod starih Grka bila, i što po samom imenu svome biti mora tj. škola gde se pored duševne i telesne snage umnožavaju i upražnjuju“, piše novosadski „Srbski dnevnik“, septembra 1853. godine. U to vreme nije bilo ni pomena da se u školama u okviru redovne nastave održavaju časovi gimnastičkog vežbanja. Zakon o obaveznoj nastavi gimnastike u školama donet je 1871. godine.
|
Prvo strelište otvoreno je u Topčideru 3. juna 1851. godine. Biciklističke aktivnosti institucionalizovane su 17. novembra 1884. godine osnivanjem Prvog srpskog velosipedskog društva. Atletika je prvi put pomenuta 1856. godine prilikom proslave pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka. Tada su se u Topčideru „provodile“ pešačke trke, skok udalj iz mesta i iz trka i bacanje kamena s ramena. Veslanje se kao sport zvanično pojavljuje 1885. godine kada je u Velikom Gradištu osnovano prvo veslačko društvo. U Beogradu je veslačko-plivačko društvo osnovano godinu dana kasnije. Krajem veka u Srbiju stiže i fudbal, koji su propagirali sokoli. Prva javna utakmica odigrana je 23. maja 1896. godine. Štampa piše da su „gimnastičari Sokola izvodili razne igre jednom velikom loptom bacajući je čas u vis, a čas u daljinu, i to što je najzanimljivije samo nogom i po izvesnim pravilima.“ Prvo srpsko društvo za igru loptom osnovano je 13. maja 1899. godine. Dva tima ovog društva su prvu utakmicu odigrala 4. juna iste godine. |
Dr Đorđe Natošević, direktor škole, lekar po profesiji i dobar gimnastičar, samoinicijativno je uveo obaveznu nastavu gimnastike. Za sprovođenje nastave nije bilo stručnjaka već su časove držali mlađi nastavnici i direktor škole. Nastava se održavala u školskom dvorištu, na Dunavu i na periferiji grada. „Priređivani su izleti u šumu i goru pod vođstvom Dr. Natoševića. Na izletima su se igrali: Longa-mete, uskoč-kobila, iskola-kučki, utrkivali su se, skakali, bacali kamena i rvali se“, zapisao je hroničar. Natošević je za kratko vreme stvorio uslove za redovne časove gimnastike. Pod njegovim rukovodstvom u novosadskim radionicama su izrađivane jednostavne gimnastičke sprave. Veliku pomoć i podršku pri uvođenju nastave gimnastike pružili su direktoru učenici. „Oni su ovaj novi i za njih interesantan predmet primili sa najvećom radošću i zadovoljstvom“, izveštava štampa. Natošević je uveo i opisno ocenjivanje učenika iz gimnastike. Dr Laza Kostić je tokom školovanja u novosadskoj gimnaziji u prvom semestru trećeg razreda dobio ocenu „slab, nespretan; drugog semestra prilično napredovao, pliva u slobodnom Dunavu.“
Po odlasku Natoševića sa položaja direktora škole 1857. godine, nastava gimnastike se postepeno zapostavlja a posle izvesnog vremena potpuno ukida. „Davno je to bilo kako se za vreme Dr. Đorđa Natoševića i donekle iza njega predavala gimnastika u srpskoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu. Bilo je nužne opreme, ali kako je prestala gimnastika, izmigoljila se polako i oprema“, piše Ivan Popović, autor knjige „Gimnastika kao ustanova za razvijanje telesne i moralne snage čoveka i naroda“, koja je objavljena 1878. godine.
Značajnu ulogu u razvoju i popularisanju sporta u Srbiji imao je slikar i akademik Stevan Todorović. On je 1857. godine osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje. Prve korake modernog sporta u Srbiji Todorović je ovekovečio slikom „Gimnastičko društvo“, koja se nalazi u Narodnom muzeju. Na slici su, uz gimnastičke rekvizite, mladi Jovan Bošković (kasnije ministar prosvete) i deca Ilije Garašanina, jednog od najznačajnijih srpskih državnika 19. veka. Todorovićev rad na razvoju gimnastike i mačevanja naišao je na otpor patrijarhalne sredine „jer je zaveo takvu igru da deca mogu slomiti i ruke i noge“. Iako su članovi društva bili sinovi imućnijih i viđenijih građana, u početku je sprave i opremu nabavljao sam slikar. Među prvim učenicima bili su kasnije istaknute ličnosti političkog i kulturnog života: Čedomilj Mijatović, Matija Ban, Đorđe Maletić, dr Vladan Đorđević…
Vežbalo se na otvorenom prostoru, na poljani u blizini Saborne crkve, a potom u magazi Save Spahije. Sprave za vežbanje su bile krugovi, tegovi i motke za penjanje. Vežbala se i parterna gimnastika, takmičilo se u nadvlačenju konopca, borenju palicama i mačevanju. Kada se broj vežbača povećao, preselili su se u Turski han. Tu je trećeg dana pravoslavnog Uskrsa 18. aprila 1860. godine Todorović organizovao prvu javnu sportsku manifestacija pod nazivom „Javni čas“. Discipline su bile gimnastika i borenje. Priredbi je prisustvovao i knez Mihailo Obrenović. Njemu se dopala ideja da se omladina vežbanjem jača pa je pomogao da se na prostoru gde je sada Srpska akademija nauka, ogradi zemljište i nabave nove gimnastičke sprave. To je pomoglo i Todoroviću pošto je slikar za kirije u magazi morao da prodaje i svoje radove. Knez je obezbedio dve prostorije za vežbanje u blizini Kalemegdana i kupio savremene gimnastičke sprave.
| Favorit u jendeku Na Petim letnjim olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine prvi put su učestvovali i sportisti Kraljevine Srbije. Sprinter Dušan Milošević je u osmoj kvalifikacionoj grupi na 100 metara stigao treći „zaostavši za pola metra“. Štampa piše da je on uoči trke dobio visoku temperaturu a da je u bolnici, u kojoj je ostao deset dana posle igara, konstatovano trovanje arsenikom. Maratonac Dragutin Tomašević, član „Dušana Silnog“ i redov XVIII pešadijskog puka (poginuo 1915. godine) zauzeo je 37. mesto. Dušan Milošević je kasnije tvrdio da su Tomaševića „pred Stokholmom neki sačekali, svukli u jendek i zadržavali dok ne prođu njihovi favoriti.“ |
Jedan od najaktivnijih gimnastičara bio je Vladan Đorđević. Posle završenih medicinskih studija postavljen je za načelnika sanitetskog odeljenja. Dr Đorđević se zalaže da se organizuje jedno veliko gimnastičko društvo sa ciljem da se deca i omladina pripremaju za budući život u kome treba da budu pravilno i dobro telesno razvijeni. Sa Todorovićem i uglednijim građanima, dr Đorđević je 1882. godine osnovao Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje. Vežbalo se svakodnevno a od sprava je društvo imalo vratilo, razboj, jarca, konja, konopac za penjanje i nekoliko đuladi za vežbanje. Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje je na skupštini 7. aprila 1891. godine dobilo novi naziv – Beogradsko gimnastičko društvo Soko. Tako se Srbi uključuju u sokolski pokret.
Sokolska ideja se pojavila u Češkoj kao opštenarodni pokret u traganju za novim oblicima otpora germanizaciji, s ciljem jačanja nacionalne svesti, kao sredstvo borbe za kulturnu autonomiju, oslobođenje i sveslovensko ujedinjenje. Osnivač sokolstva bio je dr Miroslav Tirš. On je sa saradnicima 1862. godine osnovao „Praško televežbeno društvo“. Na predlog njegovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, društvo je dobilo ime Sokol, inspirisano vrhunskim osobinama te ptice. Sokolsku ideju su prihvatili i ostali slovenski narodi koji su bili u sastavu Austrougarske. Osnivaju se brojna sokolska društva koja se udružuju u sokolske saveze a zatim pristupaju sveslovenskom sokolskom pokretu. „Osobito živ rad razvilo je srpsko Sokolstvo posle prvog slovenskog sleta u Pragu 1907. godine“, piše štampa. Uporedo sa Sokolom delovala je u Srbiji od 1892. godine i gimnastička organizacija „Dušan Silni“. Dve organizacije su se spojile 1910. godine u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni“. Starešina je bio Stevan Todorović.
Tokom prve polovine 20. veka sokolstvo je postalo sistem fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama i vojnim akademijama u Srbiji. Stvaranjem Jugoslavije formiran je Jugoslovenski sokolski savez pod geslom „jedna država, jedan narod, jedno sokolstvo“.
Gordana Milojković,
broj 45/46, jul/avgust 2008.