Jedan od ključnih izazova koji je pred centralnom bankom, ali i bankama u Srbiji je kako da se poveća štednja građana tokom ove godine. Zbog efekata globalne ekonomske krize koji se osećaju i kod nas, novac će biti skup, a izvori kreditiranja ograničeni. Svaki evro, odnosno dinar položen u banke, zato će biti značajan. Računica je jasna, obim novih kredita, u velikoj meri odrediće obim nove štednje.
“Povećanje domaće štednje treba da bude ključni prioritet tokom ove godine na šta će uticati kako mere Vlade Srbije, tako i poverenje naših građana u bankarski sektor. Prvi pozitivni koraci su učinjeni. Obim osiguranog depozita povećan je na 50.000 evra, a ove godine devizna štednja će biti oslobođena poreza na prihod od kamate od 20 odsto,” kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.
A, ako je neki sektor u Srbiji pohvaljen od međunarodnih finansijskih institucija, ukazuje Jelašić, onda je to bankarski.
“Jasno je da obim novih kredita će u velikoj meri odrediti obim nove štednje.
Pored kamate koju građani dobijaju za novu štednju treba da znaju da su sa time obezbedili i komšiji da kupi stan, a preduzeću da uzme novu mašinu. I u tom procesu štednja-krediti, svi prolaze dobro “, kaže guverner NBS.
U oktobru, kada su građani počeli da povlače svoje štedne uloge iz banaka, a procene su da je ta cifra oko milijarde evra, osetili su se prvi efekti svetske ekonomske krize. Povremeno se moglo čuti i da je realnost smanjivanje izvora kreditiranja i da će oni biti sve skuplji. Zbog toga domaća štednja sve više dobija na značaju.
Ohrabruje što se depoziti stanovništva od početka godine polako vraćaju u banke. Tako su u januaru građani položili 34 miliona evra na štednje knjižice, a trenutno štednja iznosi oko 4,8 milijardi evra. I kreditna aktivnost banaka usmerena prema stanovništvu i privredi , s druge strane se usporava, a primetno je i da se zaduživanje preduzeća u inostranstvu smanjuje.
“Nakon nervoze na tržištu, koja je rezultirala povlačenjem depozita, zahvaljujući usaglašenim aktivnostima državnih organa i banaka, poverenje u bankarski sistem se vraća. Mere centralne banke u proteklom period učinile su bankarski sektor u Srbiji stabilnim, a svakako treba pozdraviti i nedavno usvajanje zakona kojim je iznos osiguranih depozita povećan sa 3.000 evra na 50.000, “ naglašava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora “Sosijete ženeral banke”.
Naš sagovornik kaže da je “Sosijete ženeral Srbija” banka sa dugom tradicijom u Srbiji za koju se opredeljuju klijenti koji prave planove na duži rok i kada se zadužuju i kada štede, što je svakako jedan od razloga što u toj banci nije bilo velikih oscilacija kada je u pitanju štednja – ni prevelikih povlačenja depozita, a ni velikih povećanja štednih uloga.
Iskustva “Erste banke” pokazuju da u jesen prošle godine, kada je deo građana Srbije povukao deo depozita u bankama, dolazilo i do značajnih priliva depozita u bankama. Kako objašnjava Jasna Terzić, član Izvršnog odbora “Erste banke”, i broj i iznos nove štednje i u oktobru i u novembru prošle godine bio je veći u poređenju sa bilo kojim mesecom u prethodnih pola godine.
“Naravno na to su uticale i stimulativne kamatne stope koje su banke tradicionalno ponudile povodom dana štednje, ali i podatak o novim depozitima pokazuje da je nepoverenje delimično. Očekujemo da se štednja koja se odlila vrati tokom godine. Ipak, depoziti su samo jedan od izvora kreditiranja. Na primer, naša banka ne koristi isključivo domaću štednju kao izvor za kreditiranje, već kombinaciju izvora, od kojih je jedan od bitnijih podrška “Erste grupe”, na koju računamo , kako do sada tako i ubuduće,” kaže Jasna Terzić.
Na pitanje da s obzirom na to da kamatne stope za deviznu štednju idu i preko devet odsto godišnje, da li će to značiti da će nova zaduženja, tojest krediti indeksirani u evrima biti još skuplji nego što su sada, bankari smatraju da će to svakako imati uticaja, ali podsećaju da u strukturi formiranja kamata ulaze i drugi troškovi.
“Na kamatu na depozite dodaju se troškovi obavezne rezerve i osiguranja depozita, troškovi rizika i operativni izdaci, tako da povećanje kamate na depozit svakako povećava i kamatne stope na pozajmice. “Sosijete ženeral banka” čak ni u nedelji štednje nije nudila više od šest odsto kamate na štednju, a osnovna intencija je bila da uverimo klijente u sigurnost i stabilnost njihovih depozita,” ističe Miroslav Rebić.
|
Krediti uz državnu subvenciju Kada je reč o dugoročnim kreditima za investicije, odobravaće se na rok otplate od tri do pet godina, uz grejs period od šest do 12 meseci, a kamatna stopa je najviše oko šest odsto. Kratkoročni krediti za likvidnost imaju period otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od najviše 5,5 odsto. Potrošački krediti za građane otplaćivaće se od pet do sedam godina, a kamatna stopa je 4,5 odsto za automobile “punto”, a do šest odsto za ostale proizvode. |
Kamatne stope po kojima banke prikupljaju depozite svakako utiču na cenu plasmana, objašnjava Jasna Terzić i dodaje da je “Erste banka” u promotivnom periodu povodom dana štednje imala kamatne stope u rasponu od sedam do 8,5 odsto. Naglašava da nisu pristalice borbe za tržište jedino kroz cenu. Svako treba da uzme u obzir i druge pokazatelje, kao što su stabilnost i sigurnost banke u koju ulazi, kaže naša sagovornica, kao i kvalitet usluge koju dobija. U ovom trenutku kaže ona , “Erste banka” nema u planu da poveća kamatne stope na kredite.
Za razliku od kredita indeksiranih u stranoj valuti, banke još nisu masovnije počele da odobravaju dinarske kredite, a oni koji su u ponudi nisu ni malo jeftini. Razlog je visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja je poslednjeg dana januara iznosila 16,5 odsto. Takođe, dinarska štednja je zanemarljiva u odnosu na deviznu.
“Kamatne stope na štednju u dinarima znatno su više od kamatnih stopa na štednju u devizama, ali građani više štede u devizama. Na odluku građana da li će štedeti u dinarima i devizama utiču i drugi faktori, pre svega kretanje kursa dinara u odnosu na evro i inflacija. Stabilizovanje faktora stvoriće se uslovi da se građani više nego do sada opredeljuju za štednju u domaćoj valuti,” kaže Jasna Terzić.
Građani Srbije, međutim imaju naviku da štede radije u stranoj valuti. Čak i u periodima kada je dinar bio stabilan a kamatne stope na dinarske depozite mnogo više od kamata ne depozite u evrima, dinarska štednja se nije približila štednji u evrima. U uslovima izražene volatilnosti kursa, građani se još teže opredeljuju za dinarsku štednju. Bankari ukazuju da je osnovni preduslov za povećanje dinarske štednje je stabilnost dinara u dužem vremenskom periodu.
Na konstataciju guvernera Jelašića, da će u 2009. izazov za bankarski sektor biti prikupljanje štednje, Miroslav Rebić veruje da će sve banke uložiti napor da uvere građane u stabilnost bankarskog sektora, što bi svakako doprinelo prikupljanju depozita.
“Naravno da bi građani imali sredstva za štednju, potrebno je da država angažuje svoje kapacitete u cilju suzbijanja efekata globalne krize, inflacije i borbe protiv povećanja nezaposlenosti” zaključuje naš sagovornik.
Danijela Milosavljević
broj 52, februar 2009.