Ova godina i za Vladu Srbije i Međunarodni monetarni fond nije sporna, stend baj aranžman biće nastavljen. Prilikom druge revizije aranžmana dogovoren je budžetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, niti povećanja PDV. Ali, ono što tek predstoji su razgovori o konkretnim planovima vlasti kako će reformisati javni sektor, u drugoj polovini oktobra, kada Misija MMF ponovo dolazi u Srbiju.
Završetak druge revizije aranžmana biće pomeren do sledeće posete MMF Srbiji 20. oktobra, kada će biti kombinovana sa trećom revizijom. Tada će biti nastavljeni pregovori o budžetu za 2010. godinu.
„Fond je odobrio Srbiji povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto u 2009. godini. Očekujemo da se proizvodnja stabilizuje u drugoj polovini godine i da pad bruto domaćeg proizvoda bude četiri odsto u 2009. Korigovali smo pad BDP Srbije i umesto dva na četiri odsto do kraja godine. Mi smo više nego spremni da podržimo ideju reforme javnog sektora, ali bismo voleli da vidimo konkretne planove i akcije“, naglasio je Albert Jeger, šef Misije MMF za Srbiju, nakon završnog sastanka povodom druge revizije.
Povećanje PDV ne bi dobro uticao na tražnju i celokupnu privredu, tako da je MMF, kako je objasnio Jeger odustao od tog zahteva. Fond jeste tražio od vlade da razmotri povećanje tog nameta, ali je dobio uveravanja da će deficit da bude pokriven iz drugih izvora.
| Izjava radne misije MMF u Srbiji „Postoje ohrabrujući znaci da se ublažava pad srpske ekonomije. Mada su kretanja u prvoj polovini godine bila nešto lošija u odnosu na prvobitna očekivanja, finansijske tenzije su popustile. Očekujemo da se proizvodnja u Srbiji stabilizuje u drugoj polovini godine, što odgovara padu proizvodnje od četiri procenta za 2009. u celini. Za sledeću godinu se projektuje skroman oporavak od 1,5 odsto, dok su rizici vezani za izglede za rast sada više uravnoteženi. Inflacija je u okvirima raspona koji je postavljen kao cilj, dok, se veliki deficit u bilansu tekućih transakcija brzo smanjuje. Sadašnji stend baj aranžman se generalno dobro sprovodi. Ispunjena je većina kriterijuma izvršenja i drugih dogovorenih mera. Pozicija deviznih rezervi je ojačala, a banke poštuju svoje obaveze da refinansiraju svoje spoljne kreditne izloženosti. Rezultati „stres testova“ za 12 najvećih banaka pokazuju da je bankarski sistem adekvatno kapitalizovan i likvidan. Međutim kriterijum izvršenja koji se odnosi na fiskalni deficit premašio je cilj postavljen za kraj juna, što je odraz slabosti proizvodnje, a i nekih problema u samom sprovođenju ovog kriterijuma. U pogledu budžeta za 2009. godinu, postignut je dogovor da se cilj za budžetski deficit poveća sa stri na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, s obzirom na potrebu da se izbegne preveliko pooštravanje u periodu slabih rezultata u proizvodnji. Međutim, postizanje ovog cilja bi zahtevao snažno ograničenje potrošnje u preostalom delu godine. Široka saglasnost je postignuta u vezi sa prvim koracima u okviru srednjoročnih strukturnih reformi na polju javne uprave, velikih državnih preduzeća i lokalnih komunalnih preduzeća, penzija, zdravstva i obrazovanja. Vlada je već pripremila prve korisne predloge, međutim, konstatovano je da će njihovi efekti na javnu potrošnju biti postepeni i u početku ograničeni, dok istovremeno zahtevaju ustrajnost u realizaciji. Misija je konstatovala da je potrebno rešavati veliki deficit od 5,5 odsto BDP, koji bi mogao biti u suprotnosti sa održivim javnim finansijama. Ova projekcija već podrazumeva nastavak zamrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija, kao i zapošljavanja u javnom sektoru. Vlada smatra da je povećanje poreza neprihvatljivo, i umesto toga, predložila je rad na ambicioznijoj i opsežnoj strategiji za višegodišnje reforme potrošnje. Misija je spremna da razmotri ovu ideju, posebno s obzirom na znatno opterećenje koje za privredu predstavlja veliki javni sektor u Srbiji. Međutim, obe strane su se saglasile da će odlučna realizacija reformi baziranih na potrošnji biti od ključne važnosti da bi se izbegla povećanja poreza i da je jasno da je potrebno dodatno vreme za izradu ovakve strategije…“ |
Smanjen je deficit tekućeg platnog bilansa, što je rezultat velikog smanjena uvoza u odnosu na izvoz. Ipak, smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa je dobro zbog ukupne ekonomske ravnoteže zemlje, ali nije dobro za budžet, jer će dovesti do trajnog gubitka nekih prihoda u državnu kasu“, ukazao je šef Misije MMF za Srbiju.
Fond se pohvalno izrazio o monetarnoj politici zemlje, posebno u vezi sa stabilnim deviznim rezervama NBS i stabilnošću bankarskog sektora. Međutim, ukazano je na i dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu iako se ona nalazi u zacrtanim okvirima centralne banke.
I Diana Dragutinović, ministar finansija, potvrdila je da nema potrebe za smanjenje plata i penzija i povećanjem poreskog opterećenja. Dogovoreni budžetski deficit za 2009. je 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda ili 132,5 milijardi dinara na nivou cele države, uključujući lokalne samouprave i Vojvodinu. Ono što sledi, međutim je priprema budžeta za 2010. godinu, a upravo to je i žarište svih problema.
„Ostalo je sa MMF da se usaglasi budžet za 2010. godinu, odnosno da li će budžetski deficit biti 3,5 ili četiri odsto BDP. Stav vlade je da borba sa krizom zahteva veći deficit, jer je pitanje da li će ako se država povuče suviše rano, pozitivni signali sa tržišta biti zaustavljeni. Oko budžeta za narednu godinu postignuta je velika saglasnost u mnogim oblastima. Neophodna je reforma penzionog sistema, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i državne administracije“, rekla je Dragutinović.
Reforma, prema njenim rečima znači manje troškove i efekti su od 20 do 25 milijardi dinara na godišnjem nivou. Od ministarstva, do 20. oktobra očekuje se jasan plan kako bi Misija MMF bila dočekana spremno. A koliko je Vlada spremna na to svedoči i najava Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, koji kaže da će u narednom periodu biti pripremljeni nacrti zakona koji će osigurati racionalizaciju javnog sektora.
„Sprovešćemo i socijalni dijalog, tražićemo mišljenje i sindikata i opozicije. Vlada neće sedeti skrštenih ruku, već će do kraja meseca da utvrdi zakone o državnim službenicima o potrebnom broju činovnika na lokalnom nivou. Do kraja septembra na račun države trebalo bi da stigne 600 miliona dolara, koje će Srbija dobiti od MMF, po osnovu povećanja kvote. Taj novac biće iskorišćen za finansiranje deficita budžeta“, naglasio je Mlađan Dinkić.
Najviše pohvala Fonda bilo je na račun sprovođenja monetarne politike Narodne banke Srbije, za koju očekuju da će postepeno biti i relaksirana. Ipak, Radovan Jelašić, guverner NBS, upozorio je da je ukazano da postoji rizik da inflacija izađe iz planiranih okvira od osam plus-minus dva odsto, zbog rasta regulisanih cena.
„“Stres testovi“ banaka pokazali su da su naše banke adekvatno kapitalizovane, da se likvidnost bankarskog sektora uvećala, da štednja građana raste, a centralna banka od februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Pozitivno je i to što su se banke u Srbiji Bečkim sporazumom obavezale da imaju isti stepen kreditne izloženosti kao i u prošloj godini“, zaključio je Jelašić.
Danijela Milosavljević
broj 59, septembar 2009.