Pred Srbijom su krupne reforme. Naredna godina, kako se navodi u izveštaju Svetske banke “Srbija: Kako sa manje uraditi više“, biće godina sučeljavanja sa fiskalnom krizom putem povećanja produktivnosti javnog sektora. A kako će se ta produktivnost ostvariti? Korenitim promenama i to u penzionom sistemu, zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj pomoći, subvencijama za preduzeća, putevima i železnici.
„S obzirom na to da se na privredu Srbije negativno odrazila svetska ekonomska kriza, srpska vlada se suočava sa strogim budžetskim ograničenjima u nekoliko narednih godina. Vlada je već reagovala zamrzavanjem zarada i penzija i kresanjem investicionim radovima i druge diskrecione potrošnje. Te mere mada kratkoročno delotvorne, nisu neizostavno održive u dužem vremenskom periodu. Ovaj izveštaj razmatra fundamentalnije reforme u ključnim javnim uslugama u nameri da se sagledaju mogućnosti za snižavanjem rashoda kroz poboljšanu produktivnost“, kaže se u izveštaju.
Penzije su najveći pojedinačni program državnih rashoda. Kako se navodi u izveštaju Svetske banke, sadašnji penzioni sistem čak i nakon što su reforme iz 2001. i 2005. godine u potpunosti stupile na snagu, jeste i ostaće finansijski neodrživ. Iz tog razloga u Svetskoj banci dali su smernice za reformu. Suština je da se penzije zamrznu i onda da indeksiraju prema inflaciji.
„Vlada Srbije ima niz opcija za rešavanje ovih problema. Prvo, kako bi smanjila prosečan iznos penzija na nivo koji je više u skladu sa srpskim resursima, Vladi se savetuje da zadrži dogovoreno zamrzavanje penzija u 2009. i 2010. godini, a nakon toga da se vrati na metod indeksiranja…“, navodi se u izveštaju.
| Pregled mera Penzije
Zdravstvo
Obrazovanje
Privreda
|
Na duži rok, Srbija bi trebalo da razmatra prelazak na mešoviti sistem baziran na inflaciji i zaradi u kojem bi vrednost opšteg boda bila indeksirana prema zaradama, dozvoljavajući novim penzionerima da se penzionišu sa penzijom koja odražava zarade koje preovlađuju u vreme njihovog odlaska u penziju, dok bi se naknadne isplate indeksirale prema inflaciji. Drugo, kako se sugeriše u izveštaju je da Vlada razmotri promene parametara za penzijska davanja, a to bi značilo da se smanji nivo penzija onima koji se prevremeno penzionišu, čak iako ispunjavaju kriterijum sa godinama plaćanja doprinosa. Takođe, preporuka Svetske banke je i da se ograniči broj godina prevremenog odlaska u penziju. Novina bi se odnosila i na povećanje starosne granice za penzionisanje žena, a predložena granica je 65 godina starosti.
„Vlada će morati da dodatno razvija privatni penzijski sektor. Kako stanovništvo bude starilo, državni sistem više neće moći da obezbedi velikodušna davanja penzionerima. Ljudi koji u starosti žele nešto više od onoga što državni sistem može da im obezbedi, moraće dodatno da štede…“, stoji u izveštaju.
Sistem zdravstva u Srbiji poslednjih petnaest godina beleži napredak, ali reforme trebaju da se okončaju. Kratkoročno gledano, postoji nekoliko neposrednih ciljeva za unapređenje efikasnosti. Napor na određivanju prave mere za veličinu ustanova i broj osoblja u bolnicama i domovima zdravlja treba nastaviti, sugerišu u Svetskoj banci. Malo, ali ne i beznačajno povećanje prihoda moglo bi se postići putem izdavanja ili zatvaranja neiskorišćenog prostora u opštinskim zdravstvenim ustanovama. Reforme bi obuhvatile i promenu plaćanja usluga domovima zdravlja, kao i bolnicama, gde bi bio uveden takozvani sistem dijagnostički srodnih grupa, tojest plaćanje po učinku. Po tom sistemu bolnice bi bile plaćene na osnovu slučaja odnosno prosečne cene lečenja pacijenta za vreme celokupne bolesti. Na taj način se minimiziraju troškovi lečenja pacijenta za vreme celokupne bolesti.
Obrazovanje – smernice za reforme odnose se prevashodno na racionalizaciju školske mreže, a naročito u osnovnom obrazovanju. Brža ušteda mogla bi da se ostvari racionalizacijom veličine odeljenja u okviru pojedinačnih škola. Ipak u ovom slučaju racionalizacija bi značila značajnu preraspodelu objekata i učenika uz značajno smanjenje zaposlenih.
Železnice – i teretne i putničke usluge će nastaviti da igraju ključnu ulogu u transportnom sistemu Srbije, stoji u izveštaju. Potrebno je međutim više mera da se obezbedi da to tako bude po ceni koju Vlada može da priušti.
„Da bi smanjile nepotrebne operativne troškove “Železnice Srbije“ treba da nastave da rade na realizaciji cilja smanjenja broja zaposlenih do najviše 19.400 i treba da obezbede da bude dovoljno finansijskih sredstava za isplate otpremnina. Nakon što se razvije i realizuje program racionalizacije mreže, biće potrebno da se ponovo revidira broj zaposlenih“, kaže se u izveštaju Svetske banke.
Ono sa čim će srpska železnica morati da se suoči je i redukcija neprofitabilnih putničkih usluga. Zahtev je i da se povećaju cene putničkog prevoza, pošto su postojeći nivoi cena putničkog prevoza niski u poređenju sa regionalnim standardima. Železnica bi iz tog razloga trebalo i da preduzme korake kao što je povećanje cene kaznenih karata da bi smanjile izbegavanje plaćanja.
„Sa postojećim stanjem duga Železnice imaju male izglede da se razviju u finansijski samoodrživo preduzeće. Na kraju 2007. godine imale su dugoročni dug i obaveze od 93,7 milijardi dinara (protivvrednost 1,2 milijarde evra), koje uglavnom duguju međunarodnim finansijskim institucijama. Vlada sada servisira dug po svim kreditima…“, kaže se u izveštaju.
Neposredne uštede bi mogle da se ostvare odlaganjem početka radova na Koridoru 10 i smanjenjem projektovane brzine u planiranim radovima sa 160km/h na 120 km/H.
Danijela Milosavljević
broj 59, septembar 2009.