Iako nam se čini da je na ulici dosta novih automobila, veliki broj njih je zapravo kupljen kao polovan. Ovo važi i za najluksuznije automobile.
Za statistiku kažu da je kao bikini i da sve otkriva, ali ništa ne pokazuje, ali podaci do kojih smo uspeli da dođemo ipak nešto pokazuju, a to je da je srpski vozni park starosti oko 11 godina. Ova ograda o nepreciznom podatku stoji zbog toga jer je zvanične podatke teško naći, a kako nezvanično saznajemo MUP radi na novoj statistici o starosti vozila. Sa druge strane, u istraživanju iz decembra 2007. godine Instituta za istraživanje tržišta i medija Mediana Adria na uzorku od 9000 ispitanika pokazalo se da je pre nepune dve i po godine prosečna starost automobila u Srbiji (bez Kosova) 15,2 godine i da je svaki treći marke Zastava.
Pre deset godina, prosečna starost automobila bila je 16 godina. Danas je granica pala za pet godina i prema aktuelnim podacima, teško da će se vozni park brže podmlađivati. Ne treba pominjati da je razlog ekonomska kriza, srpska i svetska.
Međutim, ako uzmemo da je ovaj podatak tačan, u odnosu na komšije u regionu, nismo toliko loši. Prema istraživanju hrvatskog tržišta automobila agencije Promocija Plus, hrvatski automobilski vozni park prosečno je star 10 godina i 3 meseca. Na primer, prosečna starost automobila na Islandu je 10,2 godine. Zanimljivo je da je na Islandu prosečna starost automobila pre 20 godina bila 7,5 godina.
Gledajući države Evropske unije, prema statistici ACEA (Evropska asocijacija proizvođača automobila) prosečna starost vozila u nekim državama je daleko od vozačkog blagostanja. Velika Britanija ima vozila prosečene starosti od 6,7 godina, Italija 7,5, Nemačka i Francuska 8,1, a severnjaci Danci i Šveđani, 9,1 odnosno 9,4. Finci voze automobile stare preko deset i po godina, dok su Norvežani blizu Islanđanima – 10,3 godine.
Podaci pomenute ACEA iz 2006. godine za EU15 kažu da je 32,4% automobila starijih od deset godina. Od 5-10 godina je 32,6%, dok je mlađe od pet godina 34,9% automobila.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2009. godine Srbiji je registrovano 1.637.002 putnička vozila, što je 150.828 ili 10,1% više u odnosu na 2008. godinu. Broj novoregistrovanih vozila u prošloj godini je 126.382 naspram 87.284 ili 44,8% u 2008. godini. Do porasta broja novoregistrovanih vozila doprinela je obaveza registrovanja vozila sa crnogorskim tablicama.
Staro za novo
Do pogoršanja ekonomske situacije godišnje se u Srbiju uvozilo 30.000 polovnih automobila. Međutim, ti automobili, iako mlađi od šest godina, nisu nužno bili garancija sigurnosti. Iako je statistički vozni park podmlađen, većina polovnjaka su mačka u džaku. Nije nepoznata situacija da kod nekog auto-limara zateknete nekoliko havarisanih automobila istog modela koje „majstor“ sklapa u jedan i kasnije proda.
Vlada Republike Srbije je prošle godine odobrila subvencije za domaća vozila (Punto) i program „staro-za-novo“ u kome vaš stari automobil možete dati na reciklažu i za njega dobiti 1000 evra, to jest toliko vredi ako uzmete Punto, a pride i kredit koji subvencioniše država. U 2009. godini je prodato 16.000 Punta, a po sistemu „staro-za-novo“ oko 15.000. Inače, broj prodatih Punta čini 35% ukupnog broja prodatih vozila prošle godine. Podaci su sa sajta Autoblog.
Zakon u topuzu
Država je usvajanjem novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju propisala i to da će sva vozila starija od 15 godina morati dva puta godišnje da prođu tehnički pregled. Pravilnik kojim se detaljnije reguliše ova materija nije još uvek usvojen, ali ono što se zna je da će pravila biti rigorozna. Zvanične statistike o starosti vozila koja učestvuju u saobraćajnim nesrećama takođe u MUP-u nema, te zli jezici kažu da je ovo još jedan potez države kojim želi da popuni prazan budžet, pogotovu ako se uzme u obzir da se cena tehničkog pregleda neće formirati slobodno na tržištu, već će to činiti Vlada uredbom. Nezvanično, cena tehničkog pregleda će biti između 4.000 i 4.500 dinara. U vremenu opšte krize, država pod politički korektnom „bezbednošću na putevima“ udara na najsiromašniji sloj, ne shvatajući da je u velikim gradovima gde je javni prevoz neefikasan, posedovanje i korišćenje automobila nužna potreba, a ne luksuz.
Cena naftnih derivata pokazuje svu socijalnu brigu države i možemo izvući poruku da treba ići peške, jer je zdravije. Kada je nacija zdrava, manje treba izdvajati za zdravstveno osiguranje. Spojeni sudovi, nema šta.
broj 65, april 2010.
Uroš Nedeljković