Međugodišnja inflacija će najverovatnije nastaviti da raste još u prvom tromesečju 2013. godine. Tome će, pored efekata niske baze zbog niskih mesečnih stopa inflacije u istom periodu prethodne godine, doprineti u najvećoj meri i očekivan rast regulisanih cena. Posmatrano na tromesečnom nivou, u prvom tromesečju očekuje se viši rast inflacije nego u prethodnom tromesečju. Rast će pretežno biti opredeljen rastom regulisanih cena, pre svega energenata, cigareta i komunalnih usluga, kao I očekivanim rastom cena voća i povrća, čemu će doprineti i to što pojedini poljoprivredni proizvodi gube tretman sezonskih proizvoda, piše u izveštaju o inflaciji za februar.
Međugodišnja inflacija je u četvrtom tromesečju nastavila da raste, ali sporijim tempom, i u decembru je iznosila 12, 2%. Nakon
oktobarskog rasta od 2, 8%, praćenog jednokratnim poskupljenjem velikog broja proizvoda i usluga zbog povećanja stope PDV – a i
akciza, rast potrošačkih cena u novembru je izostao, dok je u decembru po osnovu pojeftinjenja svežeg mesa, voća i povrća i
naftnih derivata zabeležen pad cena, dok su regulisane cene snažno porasle. Uprkos rastu međugodišnje inflacije, u četvrtom
tromesečju je zaustavljen rast inflacionih očekivanja. U januaru je zabeležen njihov pad za narednu godinu dana, što bi moglo da
ukazuje na povećanje kredibiliteta ekonomske politike. Procenat preduzeća koja u naredna tri, odnosno šest meseci očekuju rast
cena inputa i svojih proizvoda i usluga manji je nego u prethodnom periodu.
Zonu evra je u poslednjem kvartalu prošle godine karakterisao nastavak recesionih pritisaka i rast stope nezaposlenosti. Prema
najnovijim očekivanjima Consensus Forecast – a I MMF – a, ekonomska aktivnost u zoni evra će u 2013. godini biti u padu. Ipak,
pozitivni signali stižu s finansijskih tržišta. Mere ECB – a usmerene na otkup državnih obveznica najugroženijih članica, koraci u
pravcu snažnije fiskalne integracije i konkretizacija dogovora o jedinstvenom nadzoru banaka u okviru zone evra delovali su
stabilizujuće na finansijska tržišta i uticali na pad prinosa na obveznice prezaduženih zemalja zone evra. Nastavak ekspanzivne
politike FED – a d doprineće da se visoka likvidnost na međunarodnom tržištu novca zadrži i u 2013. godini.
Nepovoljni trendovi u zoni evra prelili su se na region centralne i jugoistočne Evrope i odrazili na pogoršavanje izvoznih
mogućnosti i usporavanje privrednog rasta. Međutim, i pored nagoveštaja da će rast ekonomske aktivnosti u zoni evra biti korigovan
naniže (sa 0, 2% na –0, 1%) , projekciju rasta BDP – a Srbije za 2013. godinu, iznetu u novembarskom Izveštaju o inflaciji,
zadržali smo na oko 2, 5%. Procenili smo da će negativni efekti po osnovu pogoršanja ekonomske aktivnosti glavnih
spoljnotrgovinskih partnera Srbije biti neutralisani pozitivnim doprinosom poljoprivrede, automobilske i naftne industrije posle
povećanja kapaciteta u rafineriji Pančevo.
Pozitivan doprinos rastu BDP – a u 2013. godini može se očekivati po osnovu neto izvoza i privatnih investicija, dok će potrošnja
države I domaćinstava biti u padu.
Ekonomska aktivnost u Srbiji je u četvrtom kvartalu prošle godine pokazivala izvesne signale oporavka – procenjeni međugodišnji
pad realnog BDP – a bio je znatno manji nego u prethodnim tromesečjima, a na tromesečnom nivou je ostvaren rast. Pozitivni
rezultati zabeleženi su u prerađivačkoj industriji, pre svega u proizvodnji motornih vozila i naftnih derivata. Snažan rast u
automobilskoj proizvodnji prelio se i na izvoz, čime su motorna vozila zauzela mesto vodećeg izvoznog proizvoda Srbije.
Dezinflatorni pritisci po osnovu agregatne tražnje zadržani su na nivou iz prethodnog tromesečja. Domaća tražnja dala je negativan
doprinos ekonomskoj aktivnosti. Najveći negativan doprinos potiče od potrošnje domaćinstava zbog dodatnih pritisaka po osnovu
povećanja stope PDV – a i akciza na ionako nisku kupovnu moć građana. Problemi s likvidnošću i neizvesnost oko brzine budućeg
oporavka privrede i dalje su faktori koji koče brži oporavak privatnih investicija.
Na ublažavanje inflatornih pritisaka u poslednjem tromesečju 2012. godine uticalo je i kretanje deviznog kursa. Dinar je prema
evru nominalno ojačao za 3, 2%. Tome su doprineli pre svega povećanje restriktivnosti monetarne politike Narodne banke Srbije,
veća likvidnost na međunarodnom tržištu novca, mere Vlade u pravcu fiskalne konsolidacije i odobravanje subvencionisanih kredita.
Priliv kapitala iz inostranstva bio je znatno viši nego u prethodnim tromesečjima, dok je istovremeno deficit tekućih plaćanja
znatno smanjen u novembru. Netipično za kraj godine, tražnja preduzeća za devizama u decembru je bila niska.
Država se u poslednjem kvartalu prošle godine u velikoj meri finansirala monetizacijom svojih deviznih depozita i tako uticala na
povećanje dinarske likvidnosti bankarskog sektora. Fiskalni deficit u 2012. godini iznosio je oko 6, 4% BDP – a, što je niže od
deficita predviđenog rebalansom budžeta. Narodna banka Srbije je nastavila da povećava stepen restriktivnosti monetarne politike.
Istovremeno, promenom smera glavnih operacija na otvorenom tržištu obezbedila je povlačenje viška dinarske likvidnosti.
Očekivan rast regulisanih cena će u najvećoj meri opredeliti rast potrošačkih cena u prvom tromesečju 2013. godine. Od drugog
tromesečja uslediće pad međugodišnje inflacije I njen povratak u granice cilja očekuje se do kraja godine. Izvršni odbor Narodne
banke Srbije će u narednim mesecima razmotriti mogućnost ublažavanja monetarne politike. Radi sprečavanja prelivanja rasta cena
hrane I očekivanog rasta regulisanih cena na ostale cene, Narodna banka Srbije je u protekla tri meseca nastavila da povećava
stepen restriktivnosti monetarne politike. Mere centralne banke trebalo bi da obezbede da se inflacija u srednjem roku stabilizuje
oko cilja i time doprinese makroekonomskoj stabilnosti. U uslovima povećane dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije je
promenila smer glavnih operacija ka povlačenju likvidnosti, što je dodatno doprinelo stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu.
Međugodišnja inflacija će najverovatnije nastaviti da raste još u prvom tromesečju 2013. godine. Tome će, pored efekata niske baze
zbog niskih mesečnih stopa inflacije u istom periodu prethodne godine, doprineti u najvećoj meri i očekivan rast regulisanih cena.
Posmatrano na tromesečnom nivou, u prvom tromesečju očekuje se viši rast inflacije nego u prethodnom tromesečju. Rast će pretežno
biti opredeljen rastom regulisanih cena, pre svega energenata, cigareta i komunalnih usluga, kao i očekivanim rastom cena voća i
povrća, čemu će doprineti i to što pojedini poljoprivredni proizvodi gube tretman sezonskih proizvoda.
Inflacija će od drugog kvartala postepeno početi da pada i u granicama dozvoljenog stupanja od cilja naći će se do kraja 2013.
godine. Pored do sada preduzetih mera monetarne politike, na pad će uticati očekivano smanjenje cena hrane s dolaskom nove
poljoprivredne sezone i niska agregatna tražnja.
U srednjem roku, inflacija bi trebalo da se kreće u granicama cilja. Odstupanja od projekcije podjednako su verovatna naviše i
naniže, a odnose se prventstveno na kretanja cena primarnih proizvoda na domaćem i svetskom tržištu, kao i na dešavanja u realnom
sektoru i finansijskim tržištima u međunarodnom okruženju.
Fiskalni rizici su, prema našem mišljenju, nakon donošenja programa fiskalne konsolidacije znatno smanjeni, a potvrdu
kredibilnosti programa ekonomske politike dao bi i očekivani nastavak aranžmana s MMF – om.
Sa iščezavanjem inflacionog šoka po osnovu cena hrane i regulisanih cena, Izvršni odbor Narodne banke Srbije će u narednim
mesecima razmotriti mogućnost ublažavanja monetarne politike. Međutim, zbog moguće neočekivane promene uticaja pojedinih faktora
na navedenu projekciju inflacije, izneto očekivanje u pogledu karaktera mera monetarne politike u narednom periodu nije
obavezujuće za Narodnu banku Srbije.