Kakvo je prolazno vreme u prvom kvartalu? Gledano makroekonomski – polovično uspešno. Iz ugla MMF- pomalo sumnjivo. Iz ugla preduzeća – u skladu sa planovima. Šta nas čeka u nastavku trke? Pregovori o novom aranžmanu i suočavanje sa recesijom u evrozoni.
Međunarodni monetarni fond upozorio je da će evrozona i ovu godinu provesti u recesiji. Nešto optimističnija je prognoza za Srbiju: MMF očekuje da će naš BDP porasti za 2% ove godine, ali da će tako skromne stope rasta (ne više od 2,75%) beležiti do 2017. Poluprazna čaša, ipak, počinje da liči na polupunu kada se baci pogled na (istina, šarene) makroekonomske pokazatelje za prvi kvartal: sa jedne strane, deficit budžeta od 49,82 mlrd dinara bliži je polovini nego četvrtini planiranog minusa za ovu godinu a poreski prihodi osciliraju toliko da Vlada planira vanredne budžetske uštede od 30 mlrd dinara. Sa druge strane, izvoz je porastao za 30 odsto, rast proizvodnje beleži se i van pogona FIAT-a i NIS-a a dinar je stabilan.
„Kada se podaci o rastu proizvodnje „isčiste“ od uticaja veoma niske baze prvog tromesečja prošle godine, ohrabruje da je taj rast razuđeniji: pored automobilske industrije i energetike, beleži se pozitivan pomak u elektronskoj, hemijskoj, namenskoj i proizvodnji građevinskog materijala“ kaže za B&F član Fiskalnog saveta i urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ Vladimir Vučković. Njega, međutim, brine „stabilnost“ domaće valute uz visoku inflaciju (11,2% međugodišnje) što, veruje, nikako ne odgovara izvoznicima: „Radi se o mehanizmu koji je u našem slučaju na delu već godinama, a u novije vreme od avgusta prošle godine. Dok je raspoloženje na međunarodnom finansijskom tržištu dobro a percepcija rizika Srbije niska, mi imamo priliv kapitala i jačanje i stabilnost dinara. Ono što nije dobro je da, kada dođe do nekog poremećaja u svetu ili kod nas, koji izazove oseku kapitala, onda dinar naglo depresira. Takve oscilacije nikome ne prijaju. Mnogo je bolje imati jednu normalnu putanju porasta deviznog kursa, što znači da dinar slabi u skladu sa inflacijom. Privrednici bi se navikli, imali bi osećaj da neće realno gubiti pri izvozu a slabljenje dinara ne bi dolazilo kao iznenađenje.“
Kurs i visoka inflacija ipak spadaju u dugogodišnje i tek na duži rok rešive probleme srpske privrede. Ekonomista i dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF Srboljub Antić na taj spisak stavlja i zaposlenost koja opada u protekloj deceniji kao i stagnaciju BDP u poslednje 4 godine. „Ključni izazov za ovu godinu biće sklapanje novog aranžmana sa MMF, pošto je neizvesno da li će neznatno bolji makroekonomski rezultati u prvom kvartalu ove godine opstati bez novih reformskih zahvata, kojih za sada nema na vidiku“ naglašava Antić. Dilemu održivosti podcrtavaju podaci koje je sredinom aprila objavilo Ministarstvo privrede i finansija: prihodi od PDV u januaru bili su 36,4 mlrd din, u februaru su se prepolovili na 18,7 mlrd din da bi se u martu vratili na otprilike januarski nivo od 32,3 mlrd (objašnjenje Ministarstva bilo je da je februar inače mesec sa najnižim prihodima od PDV a da je u tom mesecu počeo i program ubrzanog povraćaja tog poreza izvoznicima). Još veći problem vidljiv je u prihodu od akciza, koji uporno opada od januara (16,4 mlrd), preko februara (14,2 mlrd) do marta (12 mlrd).
Nema sumnje da će i MMF te podatke uzeti u obzir. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da „postoji jedna doza sumnje u održivost fiskalnog prilagođavanja koje je sadržano u merama Vlade Srbije pa MMF na tehničkom nivou proverava naše brojke, da se uveri da li je naš budžet održiv i da li su mere za fiskalnu konsolidaciju dovoljne da se deficit zadrži na granici od oko četiri odsto, kao i ukupnu fiskalnu projekciju za naredne tri godine.”
Srboljub Antić zato smatra da je, posle loših iskustava sa prethodnim aranžmanom kad Srbija nije uspela da prođe ni jednu od dogovorenih šest revizija, malo verovatno da će MMF pristati na novi aranžman bez dugoročnih reformi na rashodnoj strani budžeta. „Ključni izazov je, dakle, u fiskalnom domenu, gde treba ostvariti projektovani deficit, pronaći ogromne sume novca za finansiranje javnog duga i deficita, stabilizovati javni dug i makar započeti reforme penzionog sistema i javnog sektora uključujući javna preduzeća. Uz to, održavanje stabilnosti bankarskog sistema može postati izazov ukoliko se ponove slabosti u bankama slične onima iz 2012. godine. Verovatno bi dogovor o novom aranžmanu sa MMF-om bio znak da su usaglašene politike koje mogu da adekvatno odgovore na pomenute izazove“, zaključuje Antić.
U makroekonomskom domenu, dakle, optimizam tek pomalo provejava iza opreznih izjava. Još teže ga je izmeriti u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP). ProCredit banka i GfK su po prvi put sproveli anketu među 360 MSP, sa ciljem da utvrde „ProOptimist Index 2013“, pokazatelj poslovnih očekivanja tih preduzeća u ovoj godini. Pokazalo se da, ukupno gledano, ima više negativnih odgovora nego pozitivnih u pogledu očekivanja dobiti, obima prodaje ili širenja posla, ali je zato ohrabrujuće to što, uprkos svemu, MSP planiraju povećanje zaposlenosti i rast plata.
Član Izvršnog odbora ProCredit banke Dejan Janjatović primećuje i pozitivan pomak u strukturi plasmana u maloj privredi: „ Kada uporedimo kvartale, ove godine primećujemo porast broja investicionih kredita u našem portfoliju u kome dominiraju krediti za likvidnost. Blaga promena strukture plasmana nam ukazuje na pozitivan pomak u razmišljanju naših klijenata iz sektora MSP.“
Dobre vesti stižu i iz sektora trgovine, koji se kroz celu krizu suočavao sa upornim padom prometa u maloprodaji, kao posledicom pada kupovne moći građana. „Prvi kvartal smatramo jako uspešnim“ rekao je za B&F izvršni direktor Aleksandar Tirnanić. „Kompanija DIS je u prva tri meseca okončala dve velike investicije. Kupili smo objekat u Beogradu gde smo do početka godine bili u zakupu i otvorili smo novi objekat u Nišu. Očekujemo da će ta ulaganja našoj kompaniji obezbediti povećanje prihoda i profitabilnosti. Nivo prihoda u ostalim objektima već beleži rast, tako da smo veoma zadovoljni što smo, pored ograničenja rokova plaćanja na 60 dana i velikih investicija koje smo sproveli, nastavili da radimo u punoj likvidnosti i održali stabilnost.“
Tirnanić upozorava i da na tržištu kakvo je ovo uvek postoji bojazan od daljeg smanjenja kupovne moći koje može da ugrozi planove, ali kaže da su u DIS-u skloni da veruju da do toga neće doći i da će celu godinu završiti uspešno kao što je bio slučaj i u prethodnim godinama, „kada smo uvek uspešno nalazili mehanizme za privlačenje novog broja ljudi u naše objekte.“
Veoma ohrabrujuće rezultate uprkos krizi u metalskom sektoru beleži „Prva petoletka“, čiji generalni direktor Ljubisav Panić kaže da nikako ne čekaju skrštenih ruku poslednji voz za rešavanje sudbine sistema u restrukturiranju. „Realizacija je na nivou prošlogodišnje, što znači da bi do kraja godine trebalo da dostigne vrednost od 40 miliona evra uz pokriće troškova proizvodnje. Uz pomoć države investirali smo u opremu. Očekujemo da možemo da budemo još konkurentniji na svetskim tržištima, i to je veoma važno jer je naša proizvodnja orijentisana uglavnom na strana tržišta. Istovremeno, želimo da više sarađujemo sa domaćim kompanijama. Čini se da smo prisutniji u inostranstvu, pa nameravamo da se na velika vrata vratimo na domaće tržište. „Nadamo se da će i naša zemlja i naša privreda podržati i prepoznati naše kapacitete.” Petoletka, inače, izvozi 70% svoje proizvodnje a trenutno je u pregovorima sa beloruskim „Amkodorom“ oko preuzimanja četiri pogona.
Ključna tržišta za domaću robu – ona u Evropskoj uniji – ove godine ostaju u recesiji. Ekonomisti Vladimir Vučković i Srboljub Antić podsećaju da brzina oporavka i rasta srpske ekonomije direktno zavisi od situacije u evrozoni. I dok Vučković primećuje da domaća preduzeća ipak uspevaju da pronađu tržišne niše i tako uspevaju da ostvare rast izvoza i uz lošiju evropsku konjukturu, Antić upozorava na činjenicu da spor oporavak evrozone gotovo neminovno znači i dug i spor oporavak srpske privrede. Najsporiji u tom slučaju, nažalost, biće oporavak zaposlenosti.
Milica Rilak