Znatno pre hrvatskog formalnog ulaska u Evropsku uniju 1. jula ove godine, dva suseda, koja će do ovog datuma deliti isti trgovački režim unutar Cefta, počele su unutrašnje kalkulacije o prednostima i manama koje će nova evropska granica doneti Zapadnom Balkanu. Nagoveštaji tih proračuna uglavnom su se odnosili na sporni duvan i šećer i selidbu hrvatskih preduzeća u Bosnu i Srbiju. Javnost i analitičari su se mnogo manje bavili dvema fundamentalnim stavkama: prednostima novog bliskog evropskog tržišta, odsustvom srpskih kompanija u Zagrebu i institucionalnom (ne)mogućnošću države i domaćih kompanija da ispunjavaju EU standarde. Afera sa aflatoksinom, za koju se pogrešno veruje da je već iza nas, otvorila je na najdirektniji način pitanje da li su srpske pripreme za novu evropsku realnost počele na vreme?
Od 1. jula Srbija će na hrvatsku robu primenjivati odredbe Prelaznog trgovinskog sporazuma koji važi i za sve druge članice EU. To bi, u prvi mah, trebalo da poboljša uslove za izvoz iz Srbije, jer će se za hrvatske proizvode naplaćivati carina predviđena za petu godinu liberalizacije, ali takav aranžman će trajati samo šest meseci, odnosno do potpune liberalizacije na koju se Srbija obavezala davnih dana verujući da će i sama mnogo pre postati članica evropske porodice. Već od 1. januara 2014. Hrvatska će imati povoljniji pristup tržištu Srbije, jer kao ni za ostale zemlje EU, neće postojati preferencijalne kvote, objašnjavaju za „Biznis & finansije“ u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Aktuelni prelazni sporazum Srbije sa EU mogao bi, međutim, biti delimično revidiran ili dopunjen zbog nekoliko agrarnih proizvoda oko kojih se trenutno „lome koplja“. Prvi takav proizvod su cigarete, koje bi od 1. jula iz Hrvatske trebalo da se uvoze uz carinu od 57,6 odsto koja važi i za druge evropske zemlje, umesto dosadašnjih 15 odsto. To će ozbiljno urušiti konkurentnost hrvatskih proizvođača cigareta. Predstavnici Evropske komisije pokušavaju sada da u pregovorima sa Srbijom, koji su počeli sredinom marta u Briselu, zadrže povlastice koje je Hrvatska imala u CEFTA, tražeći za tu zemlju uvođenje kvote za izvoz cigareta u iznosu od 1.625 tona godišnje. Hrvatska bi bez carine, prema tom zahtevu, izvozila 25 tona cigareta, dok bi za 1.600 tona carina ostala sadašnjih 15 odsto. Na taj način bi se, objašnjavaju u EK, omogućilo nesmetano funkcionisanje „tradicionalnih trgovinskih tokova” između Hrvatske i Srbije u oblasti duvana.
Srpska strana je, tvrde članovi ove delegacije, spremna na određene ustupke, ali ne i na one koji se odnose na trgovinu duvanskim proizvodima. Predstavnici duvanske industrije u Srbiji upozoravaju da bi izlazak u susret hrvatskim zahtevima, bilo da je reč o carinama ili kvotama, u velikoj meri smanjio rentabilnost domaćih kompanija u tom sektoru, što bi za posledicu imalo i otpuštanje radnika.
Drugi proizvod o kom se pregovara je šećer. Ulaskom Hrvatske u EU količina šećera koju je Srbija izvozila na hrvatsko tržište biće uključena u ukupnu kvotu izvoza šećera u EU, koja sada iznosi 180.000 tona godišnje, što ne odgovara domaćim proizvođačima. Ta kvota mogla bi biti povećana da su ovdašnji lobiji jači, ali, „kao što srpska industrija šećera želi da dobije kvotu, tako lobisti iz EU to ne žele“, kažu poznavaoci domaće industrije šećera.
Kada je o ostalim proizvodima reč, osim „bejbi bifa“ i dela mesnih i mlečnih proizvoda, sva ostala roba iz Srbije imaće liberalniji i carinski povoljniji tretman od dosadašnjeg na hrvatskom tržištu, kaže Drenislav Žekić, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Zagrebu.
Zbog manje konkurentnosti hrvatskih proizvoda, plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije trebalo bi da bude povećan i na tržištu BiH i Crne Gore. Ali, i roba iz BiH, koja više neće moći da se izvozi u Hrvatsku zbog nedostatka potrebnih sertifakta predviđenih za tržište EU, tražiće mesto na novom tržištu u regionu tako da borba za kupce tek počinje.
Gde su srpske firme u Hrvatskoj?
Prestrojavanja se očekuju i među investitorima. Drenislav Žekić kaže da postoji dosta informacija da firme iz Hrvatske zbog bitno promenjenih uslova poslovanja i izvoza nakon ulaska u EU i istupanja iz CEFTE žele da presele deo proizvodnje u Srbiju. „I danas dobar deo hrvatskih firmi ima proizvodnju u Srbiji za srpsko i tržišta ostalih zemalja CEFTE, ali i za izvoz u Rusiju“, dodaje Žekić.
U SIEPA kažu da se toj Agenciji javilo nekoliko hrvatskih kompanija, među kojima su najznačajnije Comprom Plus Varaždin (industrija odeće), DIV Grupacija Samobor (proizvodnja vijaka) i Plastik Solin (proizvodnja plastičnih delova).
Na pitanje da li je Srbija dovoljno uradila na privlačenju investicija iz Hrvatske, u SIEPA kažu da „srpska strana konstantno radi na poboljšanju uslova i iznalaženju načina da privuče hrvatske i ostale investitore. Smatramo da je do sada urađeno mnogo toga, a dokaz su pomenute tri kompanije koje trenutno grade svoje fabrike u Srbiji“.
Goran Masnec, direktor predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu kaže da aktivnosti nadležnih institucija u Srbiji jesu usmerene na privlačenje stranih investicija, ali da, prema njihovim saznanjima, nije bilo posebnih aktivnosti na privlačenju hrvatskih investicija.
„Investicije u Srbiji prošle godine iznosile su oko 210 miliona evra, u kojima je Hrvatska učestvovala sa neto investiranih 119 miliona evra i tako bila najveći investitor u Srbiji u 2012. godini“, kaže Masnec i dodaje da Hrvatska kao značajan investitor u srpskoj privredi u periodu od 2005. do 2012. zauzima 12. mesto po visini ulaganja. Prema podacima HGK, više od 30 hrvatskih kompanija investiralo je u Srbiju, najvećim delom kroz privatizacije, ali i kroz greenfield ulaganja. „To su uspešni primeri privatizacije, u kojima su hrvatski kupci ispoštovali sve zahteve, kao i preuzete obaveze u pogledu kontinuiteta proizvodnje, investicija u razvoj i socijalnih programa“, kaže direktor HGK u Beogradu. Pozivajući se na podatke Hrvatske narodne banke on dodaje da su hrvatske firme u Srbiju dosad investirale oko 500 miliona evra, što prema visini investicija iz Hrvatske, Srbiju pozicionira na treće mesto.
„Većina hrvatskih proizvođača, koji će biti pogođeni prestankom primene CEFTA sporazuma, tokom proteklih godina već su se pripremali za promene koje će nastati ulaskom Hrvatske u EU i to investicijama u proizvodnju u zemlje regiona, članice CEFTA. Uzimajući u obzir veliku važnost tržišta regiona za hrvatski izvoz, ali i nove mogućnosti koje donosi zajednička carinska unija, teško je predvideti da li će u narednom periodu pojedini proizvođači odlučiti preseliti deo ili celokupnu proizvodnju u neku od zemalja članica CEFTA“, tvrdi Masnec.
Promene se očekuju i u obrnutom smeru. Drenislav Žekić kaže da danas u Srbiji posluje više od 250 firmi iz Hrvatske, a da se u Hrvatskoj na prste jedne ruke mogu nabrojati srpske firme koje su investirale u proizvodnju ili neki biznis. „Situacija se menja, posebno ulaskom Hrvatske u EU pa otuda i razlog više da se srpske firme počnu jače pojavljivati na tržištu u zapadnom komšiluku“, poručuje Žekić.
Firme iz Srbije predstavništvu PKS u Zagrebu za sada se ipak više obraćaju zbog plasmana svoje robe i usluga, nego što ih interesuje eventualno ulaganje. Najviše se traže partneri koji će biti zastupnici, uvoznici ili distributeri određenih proizvoda iz Srbije za danas hrvatsko danas, a sutra veliko evropsko tržište. „Potencijalnim investitorima nudi se mnogo šansi za ulaganje u turizam i druge delatnosti. Bila bi šteta da srpskim investitorima izmaknu povoljne prilike zbog sporosti ili nezainteresovanosti“, kaže Žekić.
Goran Masnec pak kaže da se predstavništvu HGK srpske firme najčešće obraćaju upitima o potencijalnim poslovnim partnerima i da do sad nisu primili ni jedan zahtev vezan za investiranje na tržištu Hrvatske.
„Poslednjih nekoliko godina stalno je prisutna teza u Srbiji da srpske firme ne mogu investirati u Hrvatsku. Od osnivanja Predstavništva HGK u Srbiji, nikad nam se niti jedna srpska firma nije obratila informacijom da je imala problem kod osnivanja ili poslovanja od strane lokalnih ili državnih vlasti. Naš predsednik, premijer, kao i predsednik HGK u više navrata pozivali su srpske privrednike da investiraju u Hrvatskoj, iznoseći stav da su srpski investitori dobrodošli i izjednačeni sa pravima i obavezama kao i svi drugi. Opravdani razlog slaboj prisutnosti srpskih kompanija na hrvatskom tržištu kao i malim investicijama iz Srbije u Hrvatsku ne vidimo. Činjenica je da je u Hrvatskoj proces privatizacije bio u vreme kada se Srbija suočavala sa svojim unutrašnjim problemima na političkom i privrednom planu tako da u to vreme i nije bilo realnih mogućnosti za određena ulaganja“, kaže Masnec i dodaje da je Hrvatska i sada otvorena za sve vrste investicija, a da dolazak srpskih ulagača na hrvatsko tržište prvenstveno zavisi od poslovne odluke srpskih firmi i njihovoj proceni Hrvatske kao ciljnog tržišta.
Izazovi evropskog komšiluka
U svakom slučaju, za Srbiju je, prema Žekićevim rečima, velika prednost što joj veliko evropsko tržište dolazi u komšiluk, odmah tu preko Dunava, „gde se govori jezikom koji razumemo i kojim se lakše sporazumevamo, i odakle je lakše i na ostala evropska tržišta“.
“Najveća opasnost može biti to što još uvek na hrvatskom tržištu nema srpskih firmi koje na vreme žele da zauzmui evropske pozicije, što se nedovoljno ulaže u promociju srpske privrede, proizvoda i usluga kako bi se povećao izvoz”, kaže Žekić. “Ipak, još nije kasno da se intenzivnije krene na osvajanje tržišnih pozicija.”
Za takvo osvajanje čini se, međutim, da pred Srbijom stoje još neke velike objektivne prepreke. Kada Hrvatska uđe u EU, naime, na njeno tržište će moći da izvoze samo oni proizvodi koji u potpunosti zadovoljavaju standarde EU. „Objekti za izvoz proizvoda životinjskog porekla u Hrvatsku su do sada morali da ispunjavaju samo veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima Republike Srbije da bi dobili odobrenje za izvoz. Oni proizvođači koji će želeti da nastave izvoz u Hrvatsku moraće njenim ulaskom u EU da zadovolje sve evropske standarde kako bi bili stavljeni na listu izvoznih objekata u EU“, kažu predstavnici SIEPA-e i dodaju da će se „vremenom i to rešiti, kada Srbija uskladi svoje zakonodavstvo sa EU“.
U Ministarstvu trgovine smatraju da obaveza striktne primene tehničkih propisa i standarda za industrijske i sanitarnih i fitosanitarnih propisa za poljoprivredne proizvode identičnih kao u EU „može predstavljati podsticaj proizvođačima i izvoznicima u Srbiji ka bržoj primeni evropskih standarda, što bi bilo potpomognuto i kroz evropsku bespovratnu financijsku pomoć“. Imajući, međutim, u vidu nedavni skandal oko određivanja aflatoksina u mleku i način na koji ga država „rešila“, jasno je da to prilagođavanje neće biti nimalo lako.
Izvoz-uvoz
U 2012. ukupna robna razmena između Hrvatske i Srbije iznosila je 699,7 miliona evra, pri čemu je hrvatski izvoz iznosio 417,9 miliona evra, a uvoz 281,8 miliona. U hrvatskom izvozu najzastupljeniji su industrijski proizvodi, dok u uvozu dominiraju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, kažu u HGK.
Biljana Korica
broj 97, maj 2012.