Home VestiEkonomija Erste: Kapitalizacija banaka u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji dobar temelj za rast

Erste: Kapitalizacija banaka u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji dobar temelj za rast

by bifadmin

Prema danas objavljenom izveštaju Erste Grupe o bankarskom sektoru centralne i jugoistočne Evrope prve rane naznake oporavka u evrozoni dovode do postepenog preusmeravanja fokusa investitora na rast, što će doneti koristi bankarskim sektorima u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Gledano u celini, u zemljama kao što su Poljska i Češka vidimo strukturne prednosti koje predstavljaju osnovu za ubrzan rast u 2014. godini i posle toga. Smanjeni troškovi rizika u kombinaciji s ubrzanim ostvarivanjem prihoda zbog sve većeg obima i boljih neto kamatnih marži, kao i stroga kontrola troškova, od početka iduće godine vjerojatno će podstaći rast neto prihoda. Pretnje profitabilnosti banaka u ovim zemljama pre bi mogle da dođu s fiskalne nego s operativne strane (diskusije o porezima za banke, povećanje poreza na dobit). U Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji najveći izazov predstavlja smanjenje troškova rizika i nalaženje ravnoteže između rasta, marži i troškova rizika kako bi se postigla održiva profitabilnost. Kapitalizacija je i dalje zdrava i predstavlja snažan oslonac za ovakva kretanja“, objašnjava Günter Hohberger, analitičar Erste Grupe za bankarski sektor centralne i istočne Evrope.

Češka – kvalitet aktive stabilan s procentom problematičnih kredita od 6%

Uzevši u obzir podatke o pozitivnim kretanjima stope češkog BDP-a u drugom tromesečju (+0,6% u odnosu na prvo tromesečje) i nedavni porast prinosa na 10-godišnje obveznice (2,44%), banke u Češkoj očekuju prilično poboljšanje okruženja u drugom polugođu 2013. godine. Pokretač rasta kredita stanovništvu su stambeni krediti, sa međugodišnjom stopom rasta od +3,2%, dok je obim potrošačkih kredita nastavio da pada i to za 1% na međugodišnjem nivou. U sektoru privrede, kreditiranje je u poslednje vreme većinom usmereno na obrtni kapital, dok odobravanje novih kredita preduzećima stagnira. Stopa rasta depozita se održava na zdravih 4,8% na međugodišnjem nivou, održavajući na taj način odnos kredita i depozita na 75%, što je jedan od najnižih odnosa kredita i depozita u CIE. Usprkos recesiji, kvalitet aktive u češkim bankama je i dalje stabilan s procentom problematičnih kredita od 6%.

Poljska – oporavak neto prihoda od kamata počinje krajem 3. tromesečja 2013.

U Poljskoj su ukupni krediti (uključujući javni sektor) u julu 2013. godine porasli za 3,7% na međugodišnjem nivou, pri čemu su krediti stanovništvu rasli za 3,3%, a krediti privredi za 0,5% na međugodišnjem nivou. U segmentu kreditiranja privrede, ukupan iznos investicionih kredita porastao je drugi mesec zaredom nakon šest meseci padanja na međugodišnjem nivou, što ukazuje na izglede za privredni oporavak. Kako stav regulatora u vezi sa Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u istočnom delu EU. Oko 46.000 zaposlenih opslužuje 16,6 miliona klijenata u oko 2.900 filijala u 7 zemalja (Austrija, Republika Češka, Slovačka, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Srbija). U prvom polugođu 2013. godine, vrednost ukupne aktive Erste Grupe je dostigla 210,2 mlrd. EUR, a neto dobit 301,2 miliona EUR, dok je odnos troškova i prihoda 52,8%.

Rast kredita privredi trebalo bi da bude pokrenut povećanom potrošnjom i sledstvenim rastom ulaganja i dodatno pojačan projektima finansiranim iz sredstava EU.
Neto kamatne marže poljskih banaka su se blago oporavile u nekim bankama uprkos padu stopa na tržištu novca, pošto su bile u stanju da delimično neutralizuju negativan efekat niskih kamatnih stopa agresivnim promenama cena. Štaviše, analitičari Erstea uvereni su na temelju podataka iz jula da je neto prihod od kamata dostigao najniži nivo i u narednom periodu očekuju njegov oporavak u odnosu na drugo tromesečje 2013., zbog rasta neto kamatnih marži uz blago povećanje obima kreditiranja.

rast cie

„U kontekstu pooštravanja monetarne politike i rasta kamatnih stopa, očekujemo da će porast kamatnih stopa za 100 baznih poena (bp) povećati neto kamatnu maržu u banci PKO BP za oko 30 – 40 bp, u bankama Pekao i BRE za 20 – 30 bp, a u BZ WBK za otprilike 10 – 20 bp’’, ističe Magdalena Komaracka, direktor Sektora istraživanja u Erste Securities Polska.

Nastojanja da se poveća efikasnost mogla bi takođe da pokrenu smanjenje troškova u mrežama poslovnica banaka, kao i nova spajanja i pripajanja. Međutim, analitičari Erstea ne očekuju dramatičan pad broja filijala, već promenu težišta njihovog poslovanja i smanjenje broja zaposlenih.

’’I dalje imamo pozitivna očekivanja kada su u pitanju akcije poljskih banaka s obzirom na našu prognozu rasta poljske privrede od 2,4% u 2014. godini, nakon rasta od 1,1% u 2013. Očekujemo da banke izvuku maksimum iz takvih kretanja.’’

Mađarska – smanjenje nivoa zaduženosti je dostiglo najniži nivo u drugom tromesečju 2013., tražanja za kreditima u sektoru malih i srednjih preduzeća raste; problematični krediti i dalje predstavljaju opterećenje

Poslovno okruženje u Mađarskoj i dalje otežava profitabilnost banaka jer je procenat problematičnih kredita zabeležio dinamičan rast od oko 18% do drugog tromesečja 2013. godine, s 4% koliko je iznosio u prvom tromesečju 2009. godine. Iako je akumulacija problematičnih kredita usporena u poslednja četiri tromesečja, taj trend neće podržati najavljeni plan pomoći dužnicima koji imaju stambene kredite s valutnom klauzulom, a što je već povećalo neizvesnost na tržištu budući da dužnici očekuju detalje tog plana. Stopa pokrivenosti rezervacijama za gubitke po kreditima na nivou celokupnog bankarskog sistema Mađarske u drugom tromesečju je iznosila 58%.
Što je još važnije, smanjenje nivoa zaduženosti je verovatno dostiglo svoj vrhunac u drugom tromesečju ove godine, uglavnom zahvaljujući planu „Finansiranja za rast“ koji stimuliše tražnju za kreditima u sektoru malih i srednjih preduzeća; određeni porast u obimu kreditiranja biće vidljiv u idućim tromesečjima. „Finansiranje za rast“ pokazalo se uspešnim pa je ovog meseca fond za podsticaje povećan za dodatnih 2.000 mlrd. forinti. Analitičari Erstea očekuju pad za 2,5% u ukupnom kreditiranju za ovu godinu, nakon pada za otprilike 6% u prvoj polovini ove godine. Sledeće godine moglo bi doći do rasta za 1%, a u 2015. za 3%.
Što se tiče eksternog finansiranja, mađarske banke uspele su da prepolove kredite svojih stranih matičnih banaka u poslednjih pet godina. Do kraja jula, finansiranje iz spoljnih izvora palo je na 26,8 mlrd. CHF, odn. 21,5 mlrd. EUR, a na svom vrhuncu, na početku finansijske krize, ono je dostizalo 66 mlrd. CHF, odn. 43 mlrd. EUR. Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u istočnom delu EU. Oko 46.000 zaposlenih opslužuje 16,6 miliona klijenata u oko 2.900 filijala u 7 zemalja (Austrija, Republika Češka, Slovačka, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Srbija). U prvom polugođu 2013. godine, vrednost ukupne aktive Erste Grupe je dostigla 210,2 mlrd. EUR, a neto dobit 301,2 miliona EUR, dok je odnos troškova i prihoda 52,8%.

Preračunato u švajcarskim francima, sadašnji nivo je isti kao i 2004. godine, dok je preračunato u forintama na nivou iz 2006. (zbog depresijacije nacionalne valute u međuvremenu).

Rumunija – rast prisutan jedino u segmentu stambenih kredita, udeo problematičnih kredita i dalje visok; rastom BDP-a popraviće se izgledi u ovom sektoru

Stambeni krediti u poslednje vreme deluju kao glavni pokretač u kreditnom okruženju s međugodišnjim porastom po stopi od 6,5%. Ukupno gledano, potrošački krediti i dalje su u minusu s međugodišnjim padom od 8,9% prouzrokovanim smanjenom tražnjom, dok je rast kredita preduzećima na međugodišnjem nivou opao za 2,7%. Ovo upućuje na činjenicu da je ekonomsko okruženje zasad još uvek problematično. Trend rasta depozita i dalje je pozitivan uz porast depozita stanovništva i preduzeća od 1,6% od početka godine do danas, ili 2,9% na međugodišnjem nivou. Kad je reč o trendovima u pogledu kvaliteta aktive, procenat problematičnih kredita porastao je na 20,9% sa 18% koliko je zabeleženo na kraju 2012. godine usled slabe kreditne aktivnosti što nije pomoglo kada je u pitanju izveštajna baza.
Domaće banke su u prvoj polovini 2013. prijavile ukupnu neto dobit u iznosu od oko 258 miliona EUR (1,15 mlrd. RON) u odnosu na gubitak od 44,8 miliona EUR (200 miliona RON) zabeležen u istom periodu 2012. godine. S obzirom na sadašnju stopu rasta rumunskog BDP-a od 2,5%, drugu najvišu stopu u regiji, odmah posle Turske, njen niski profil rizika u fiskalnom smislu, zdrav platni bilans i visok nivo zaposlenosti, Ersteovi analitičari ostaju pri svom konstruktivnom stavu u vezi sa izgledima rumunskog bankarskog sektora.

Srbija – očekuje se da će se neto kamatne marže stabilizovati na nivou iz prvog tromesečja 2013.

Srbija je zabeležila porast kredita građanima od 2% na međugodišnjem nivou, što je u najvećoj meri posledica rasta stambenih kredita. Ukupni kreditni portfolio je, međutim, opao za 0,4% na meĎugodišnjem nivou. Što se depozita tiče, ukupna štednja građana je na kraju drugog tromesečja 2013. iznosila 82,4 miliona EUR (945 mlrd. RSD), ostvarivši porast od 4,4% u odnosu na isti period prošle godine. Depoziti preduzeća rasli su istim tempom i dostigli 37,4 miliona EUR (429 mlrd. dinara). Ukupni kapital porastao je za 3,4% na međugodišnjem nivou, dostigavši 51,3 miliona EUR (588 mlrd. dinara).
Profitabilnost bankarskog sektora od drugoga tromesečja 2013. ostaje umerena na nivou od oko 5%, a očekuje se da će se prosečna neto kamatna marža stabilizovati na nivoima zabeleženim u prvom tromesečju 2013. nakon jednokratnog efekta koji je proizveo novi zakon o zateznim kamatama i obračunu kamate konfornom metodom.

„Privreda Srbije dobro je krenula u 2013. godini s rastom BDP-a od 2,1% na meĎugodišnjem nivou u prvom tromesečju i 0,7% na međugodišnjem nivou u drugom tromesečju 2013. godine. Doprinos domaće tražnje je negativan, dok neto izvoz daje očekivano snažan podsticaj rastu. Kad je reč o predviđanjima, bolji poljoprivredni rod nego u 2012. bi trebalo pozitivno da utiče na brojke za drugu polovinu 2013. što potvrđuje našu prognozu rasta BDP-a u 2013. godini od +1,8%. S obzirom na slabu domaću tražnju, banke će u kreditiranju zadržati oprezan pristup, pa će njihovi rezultati u 2013. ostati na istom nivou“, očekuje Günter Hohberger.

Turska – rast kredita će se usporiti 2014. na 16% godišnje na međugodišnjem nivou

U osnovi, analitičari Erste Grupe zadržavaju pozitivna očekivanja u pogledu dugoročnih izgleda za privredu Turske i veruju da će među turskim bankama doći do pozitivnog diferenciranja na osnovu nekoliko faktora: snažnog makroekonomskog okruženja unutar kojeg posluju, visokog potencijala za rast, kako u segmentu privrede, tako i u segmentu stanovništva, snažnim bilansima uz visoke pokazatelje kapitala i uslove likvidnosti, kao i relativno visoke profitabilnosti i stepena internog generisanja kapitala za finansiranje očekivanog rasta. Nadalje, odluka američke Centralne banke da nastavi sa otkupom imovine dodatna je podrška takvim pozitivnim izgledima.

„S druge strane, put pred nama mogao bi da bude kratkoročno problematičan usled neizvesnosti u pogledu kamatnih stopa na globalnom nivou i sklonosti ka riziku koju pokažu globalni investitori, pošto je nedostatak domaće štednje Tursku primorao da se osloni na stranu štednju. Stoga smatramo da će kratkoročno turske banke ostati osetljive na kamatne stope na globalnom nivou, a to će imati reperkusije uglavnom na neto kamatne marže banaka i, u manjoj meri, na njihove knjigovodstvene vrednosti.“, objasnio je Can Yurtcan, direktor istraživanja u Erste Securities Turkey.

Što se tiče glavnih pokazatelja poslovanja, rast kredita u 2013. se procenjuje na 24% na međugodišnjem nivou, koji će usporiti na 16% u 2014. U oblasti finansiranja, očekuje se rast depozita od 12% na međugodišnjem nivou. Turske banke bi trebalo da zadrže fokus na diversifikaciji baze kapitala za finansiranje, okretanjem tržištu obveznica i većim korišćenjem sredstava sa tržišta novca. Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u istočnom delu EU. Oko 46.000 zaposlenih opslužuje 16,6 miliona klijenata u oko 2.900 filijala u 7 zemalja (Austrija, Republika Češka, Slovačka, Rumunija, MaĎarska, Hrvatska, Srbija). U prvom polugođu 2013. godine, vrednost ukupne aktive Erste Grupe je dostigla 210,2 mlrd. EUR, a neto dobit 301,2 miliona EUR, dok je odnos troškova i prihoda 52,8%. 4/4

TOP 10 centralne i istočne Evrope + Turska

Analitičari Erste Grupe veruju da je oporavak poljske ekonomije u idućoj godini verovatan, a da su banke dobar pokazatelj budućeg oporavka. Stoga je njihov stav o akcijama poljskih banaka pozitivan. Uprkos natprosečnom rezultatu, preporuka za BZ WBK i dalje je kupovina, jer se očekuje da će se trend natprosečne dobiti kod ove banke nastaviti podstaknut najnovijom akvizicijom, a to je Kredyt Banka. Sinergija će na finansije BZ WBK imati pozitivan efekat u fiskalnim godinama 2014. i 2015., što će dovesti do više valuacije. Njihova preporuka za Bank Pekao je akumulacija, budući da banka ima najbolju kapitalizaciju u svojoj klasi, što je, prema njihovom mišljenju, stavlja u vrlo povoljan položaj za budući rast, kako organski, tako i kroz akvizicije. Takođe oni veruju da će Pekao ostvariti relativno visok prinos na dividendu (od oko 6%), te da postoje šanse za isplatu dodatne dividende u slučaju povoljnijeg stava regulatora. Što se tiče PKO BP, u njenom slučaju je preporuka za akumuliranje rezultat sinergija koje pretpostavljamo da će nastati posle preuzimanja Nordee. Takođe veruju da bi ova banka trebalo da bude u mogućnosti da popravi svoje osnovne pokazatelje uz pretpostavku da će se kamatni trendovi preokrenuti.

Osim poljskih banaka, od velikih banaka akumuliranje preporučuju i za Raiffeisen Bank International (čiji rejting su snizili s preporuke za kupovinu) i češku Komercni banku. Nakon nedavnog upozorenja o profitu RBI-a, ponavljaju svoj stav da problem kapitalizacije kratkoročno možda nije rešen dokapitalizacijom s izraženim razvodnjavanjem. Kombinacija mera zasnovanih na srednjoročnoj strategiji otplate državne tranše participativnog kapitala (1,75 mlrd. EUR) do kraja 2017. bi mogla da ima više osnova od značajne emisije prava po trenutnoj ceni akcije. Komercni banka im se sviđa kao ulaganje s ciljem ubiranja dividende (prinos na dividendu za fiskalnu godinu 2013. trenutno iznosi 5,5%) i zbog relativno nižih multipli valuacije u odnosu na uporedive poljske banke (1.6x P/B13e u poreĎenju sa 1.9x za četiri velike poljske banke).

Pročitajte i ovo...