Pobuna bugarskog naroda protiv vladajuće nomenklature bliži se svom 150. danu. Glavna motivacija za izlazak na ulice je prezir prema sadašnjoj i bivšim vladama i socijalno nezadovoljstvo. Za H-Alter o ovoj pobuni govore njeni inicijatori blogeri Asen Genov i Samuil Petkanov.
“Pobuna bugarske srednje klase” kako ju je nazvao Vašington post počela je 14. juna kada je aktuelna vlada na mesto šefa kancelarije bugarske Državne agencije za nacionalnu sigurnost imenovala Deliana Peevskog, jednog od najbogatijih bugarskih oligarha, nekadašnjeg osumnjičenog za korupciju i vlasnika dobrog dela tamošnjih medija iza kojeg – premda to demantuje – navodno stoji Cvetan Vasiljev, moćni bankar koji ima najlukrativnije ugovore upravo sa državnim institucijama. Vlada koja ga je imenovala, predvođena Bugarskom socijalističkom partijom premijera Plamena Orešarskog i nekoliko manjih koaliciionih stranaka, na vlast je došla samo dve nedelje pre same odluke, pobedivši konzervativnu opciju bivšeg gradonačelnika Sofije Bojka Borisova koji je zemlju ostavio u ekonomskom rasulu i pod optužbama za povezanost sa organizovanim kriminalom i tamošnjim podzemnim polusvetom. Izrazi revolta i neverice najpre su počeli da se šire društvenim mrežama; Facebook i Twitter bili su u samo nekoliko sati preplavljeni porukama ogorčenosti.
Asen Genov, nagrađivani bugarski bloger, suosnivač fack checking stranice PolitiKat.net i dugogodišnji aktivista u domenu demokratskih sloboda i zaštite okoline, potom je na Facebooku organizovao „događaj“ u kojem je pozvao na protest u centru Sofije.
„Ta odluka je možda bila onaj inicijalni plamen koji je potpalio kasnije proteste, ali je istina da je pravo pogonsko gorivo za ove višemesečne događaje bilo nezadovoljstvo bugarskih građana načinom na koji se ova zemlja vodi“, kaže Genov za H-Alter. Glavna meta protesta od prvog je dana bio premijer Orešarski i njegova vlada, čiju je ostavku prvih nekoliko dana svakodnevno tražilo više hiljada ljudi, da bi situacija potom eskalirala u masovni društveni pokret, okupljajući u nekim danima i više od 50 do 60 hiljada ljudi na ulicama Sofije i drugih bugarskih gradova. Mirni protesti u jednom trenutku su se pretvorili u nasilne sukobe sa policijom i opsadom tamošnjeg nacionalnog parlamenta, ali protestanti nisu odustali od svakodnevnog izlaženja na ulice i traženja odlaska premijera. Sve zbog jednog političkog imenovanja, koje je, doduše, bilo samo povod za revolt, budući da je ta odluka povučena i Peevski nikad nije zaseo na ovu poziciju. „Korupcija, mafija i snažna povezanost između izvršne i zakonodavne vlasti i oligarhije, koji dominiraju ekonomskim, političkim i društvenim životom, glavni su razlozi zašto ljudi i dalje izlaze na ulice i traže ostavku premijera. Ovi se problemi sve više prepoznaju kao takvi i mislim da će se ovog puta morati razrešiti!“, uveren je Genov.
Premda u protestima sudeluju pripadnici svih društvenih slojeva, a prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja 76 posto bugarskih građana podržava proteste i traži ostavku premijera, analitičari i sami učesnici protestnih aktivnosti složiće se kako su okosnica pobune mladi obrazovani ljudi, pripadnici bugarske srednje klase. Slično kao i u građanskim pobunama koje su obeležile letne mesece širom sveta i Evrope, poput onih u Turskoj, Bosni i Hercegovini, Brazilu… „Radi se o protestima koji su motivisani potpuno različitim razlozima – pokušajem devastacije parka, visokim cenama javnog prevoza, imenovanjem mafijaša na javne funkcije – ali u suštini reč je o istim težnjama građana: žele sudelovati u procesu demokratskog odlučivanja na svakodnevnom nivou, a ne jednom u četiri ili pet godina na izborima. Sada je postalo moguće da se glas građanstva čuje svaki dan. Zahvaljujući socijalnim mrežama svaka osoba je danas „informativna agencija“ i ima mogućnost da se njen glas jednostavno i brzo raspiri među hiljade drugih ljudi. Protesti u Bugarskoj nemaju vođe, već svaki dan različite osobe stvaraju promenu. Promena će, dakako, biti spora i teška, ali proces je svakako započeo“, ističe Samuil Petkanov, vlasnik internet stranice Ne!Novinite(Ne!Vesti), koji je u proteste uneo brojne satiričke performanse, dajući im zabavnu notu uz snažne političke poruke.
Među protestante su se, dakako, uvukli i predstavnici opozicionih stranaka i neparlamentarnih političkih opcija koji bi, prema analitičarima, mogli ponajviše profitirati od ovih protesta, bilo da je reč o prevremenim ili redovnim izborima u Bugarskoj. Jedan od takvih je i Radan Kanev, jedan od vođa desno orijentisanog Reformističkog bloka i predsednik konzervativne stranke Demokrati za jaku Bugarsku.
On se neretko može videti kako zajedno sa ostalim protenstantima maršira po centru Sofije i traži odlazak aktuelne vlade. „Stranke Reformističkog bloka tradicionalno se oslanjaju na urbanu srednju klasu i visokoobrazovano glasačko telo u Sofiji i velikim gradovima, dakle na trenutno najaktivnije demonstrante. Međutim, upravo ovaj profil građanstva poprilično je malen s obzirom na ostatak društva, a uz to je i godinama bio politički pasivan. To samo znači da Blok mora proširiti svoju glasačku bazu na birače iz malih gradova i ruralnih područja, malih i srednjih preduzetništva, farmera, manjinskih birača“, ističe za H-Alter Kanev, dodajući, međutim, kako su demonstranti i dalje jasno distancirani od političkih opcija koje su im se pridružile u protestima, suprotno optužbama iz vladajuće koalicije da, uz spoljne utjecaje, opozicija stoji iza njihovog rušenja. „Protestanti nisu neprijateljski raspoloženi prema opozicionim liderima koji sudeluju u mitinzima, premda ih, generalno gledajući, nisu voljni prihvatiti kao vođe, iako je deo protestanata motivisan izjavama što dolaze iz tih stranaka. Njihova glavna motivacija je prezir prema sadašnjoj i nekim bivšim vladama“, kaže Kanev.
Jedan od razloga je, kaže, ekonomska stagnacija koja traje već godinama, stavljajući ovu zemlju na samo dno Evropske unije kada je reč o standardu. „Ekonomski rast je izrazito nizak i dohodak nije ni blizu evropskom proseku. Penzioni sistem je minimalno reformisan, pnezije su najniže u Evropi, čak i kad se uporede sa evropskim zemljama izvan EU. Uz to, na delu je esencijalna dominacija nacionalno orijentisanog monopola, koja ugrožava poslovnu klimu i uzrokuje masovni bankrot malih i srednjih preduzeća i porodićčnih biznisa“, nabraja Kanev. Aktuelnoj vladi, dodaje, ne pomaže ni činjenica što trenutno vodi Bugarsku zahvaljujući nadasve protivprirodnoj koaliciji. Naime, reč je o izvršnoj vlasti koja donosi zakone zajedno sa koalicionom strankom Pokret za prava i slobode u kojoj dominira turska manjina, sve uz pomoć stranke Ataka, ksenofobnog i nacionalističkog pokreta koji je u više navrata optuživan da poriče Holokaust. „To je jedan od razloga niskog poverenja ovoj vladi od prvih dana njenog mandata. Obe stranke, od kojih direktno i indirektno dobija podršku, navodno su povezane s mafijaškim i oligarhijskim krugovima. Čvrstoća ovog političkog saveza verojatno leži upravo u sumnjivim vezama s navedenim establishmentima, što znači da su nominalni politički neprijatelji postali praktični partneri i saveznici iz interesa“, ističe Kanev.
Svi navedeni problemi, koji bugarsko društvo tište već godinama, ako ne i decenijama, nisu se rešili ulaskom ove zemlje u EU. „Bugarska je doista profitirala od članstva u EU kada je reč o finansijskom aspektu i demokratskim promenama u kontekstu elementarnih ljudskih prava i sloboda. S druge pak strane, ovo članstvo nije doprinelo povećanju borbe protiv korupcije, mafije i organizovanog kriminala. Bugarski političari nisu u ovom kontekstu tražili pomoć Evrope, ali ni EU nije previše insistirala na rešavanju ovih problema. Čini se kako je, nažalost, politički integritet u nacionalnim zemljama interni problem koji se razrešava isključivo u nacionalnim okvirima, što će reći da na njega ne utiču politike iz Brisela“, ističe Kanev.
Foto: Fosia globe
Poslednjih meseci su u tamošnjim medijima prisutne tvrdnje, dominantno plasirane iz aktualne vlade, da su višemesečni protesti finansirani iz inostranstva, prvenstveno Brisela. „Članovi parlamenta i neki ministri javno lažu, pokušavajući na taj način da demorališu protestante. O takvim su tvrdnjama demonstranti obavestili Progresivni savez socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu. Hannes Swoboda potom je u otvorenom pismu jasno demantovao tvrdnje socijalista, nacionalista i nekih ministara da su protesti organizovani preko NVO-a koji su finansiranje dobili iz spoljnih centara moći“, kaže bloger Asen Genov.
Jedna od poučnijih i indikativnijih posledica bugarskih protesta ogleda se u načinu na koji su društvene mreže faktički preuzele slobodarski integritet i demokratičnost koja je nekad davno pripadala konvencionalnim medijima. „Društvene mreže bile su i jesu izrazito važne za pokretanje i održavanje ovih protesta. Facebook i Twitter su glavne platforme za komunikaciju i organizaciju svakodnevnih protestnih aktivnosti. Stranice poput noresharski.org ili protestnamreja.bg takođe služe za istu namenu; prva kao novinska agencija, a druga kao protestna mreža. Sa druge strane imate situaciju da su medijske slobode kritično niske. Glavni problemi su medijska monopolizacija, odnosno činjenica da šačica ljudi ima vlasništvo nad većinom mainstream medija. Većina medija je na ovaj ili onaj način u vlasništvu Peevskog, tako da se slobodni protok informacija i sloboda govora u većini slučaja praktikuju dominantno na internet portalima, blogovima i društvenim mrežama. Situacija u najvećim medijima otežava bilo kakvo uspostavljanje demokratskih standarda i vladavine prava u Bugarskoj“, ističe Genov.
Samuil Petkanov pak ide dalje, pa tvrdi kako mainstream mediji ubrzano gube bitku od socijalnih mreža i nezavisnih internet portala. „Brojne manje stranice generišu deset puta veću posećenost od najtiražnijih bugarskih novina. Stvar je u tome da se funkcionisanje bugarskih mainstream medija ne bazira na tržišnim principima, prodaji i oglašavanju, već na finansijama od političara i oligarha čija su medijska ispostava.“
Korisnost navedenih internet servisa pokazala se i tokom minulih nedelja, kad su protestne aktivnosti, nakon letne parlamentarne pauze, bile brojčano desetkovane. Naime, upravo se na njima najuporniji protestanti svakodnevno dogovaraju i odlaze na sve događaje koje prema protokolu posećuje bugarski premijer i prekidaju ga u govorima glasnim povicima „ostavka!“ i „mafija!“. Što se tiče Peevskog, on je pokazao kako i dalje, nakon više meseci, poseduje kapacitet za raspirivanje gneva kod bugarskih građana: prije dve nedelje najavio je povratak u nacionalni parlament kao zastupnik, što je uzrokovalo nova negodovanja na društvenim mrežama i najavu predsednika Bugarske Rosena Plevnelijeva, koji je od početka podržao proteste i zbog toga postao meta vladi naklonjenih medija, da na Ustavnom sudu preispita zakonitost ove najave, jer je Peevski sa mesta zastupnika bio imenovan na poziciju Državne agencije za nacionalnu sigurnost.
Time je opet pokazano kako se aktuelni protesti dominantno baziraju na artikulaciji nezadovoljstva strukturalnom korupcijom društveno-političkog uređenja Bugarske, dok su klasni problemi, prožeti rastućim siromaštvom, iščezavanjem preostale srednje klase paralelno sa povećavanjem razlike između bogatih i ostatka zemlje bili nešto sporedniji u zahtevima mase na ulicama.
Suprotno tome, navedeni problemi bili su glavni povod padu vlade bivšeg premijera Bojka Borisova početkom 2013. godine, kad su iz ruralnijih krajeva na ulice bugarskih gradova došli demonstrirati ljudi zbog drastičnog povećanja cena električne energije, uzrokovanih liberalizacijom energetskog tržišta i privatizacijom nacionalne elektroprivrede.
Upravo taj element, koji je nedostajao aktuelnim protestima, mogao bi, prema nekim procenama analitičara, nanovo razbuktati proteste širom Bugarske.
„Uznemirujuća je činjenica da na doskorašnje proteste dolazi sve više ljudi sa svojim računima za struju. To pokazuje da bi se nadolazeće zime vrlo verojatno mogli dogoditi protesti slični onima sa početka 2013, koji su rezultirali ostavkom Borisova. To će definitivno povećati broj demonstranata. Uz to, aktuelna Vlada i dalje nastavlja sa apsolutno nedopustivom politikom i nedopustivim političkim imenovanjima“, ističe Genov, dok Petkanov očekuje kako će se verojatno u nadolazećim nedeljama ujediniti siromašni deo građanstva – koji su stajali iza protesta protiv Borisova – zajedno sa mladim obrazovanim ljudima koji traže smenu njegovog nasljednika.
Uzme li se u obzir i činjenica da je aktuelna vlada najavila otpuštanje 40 000 radnika u javnom sektoru, što je uzrokovalo otvorene pretnje sindikata o masovnim štrajkovima, dosta je moguće da će, dogodi li se, nadolazeća pobuna biti znatno veća i radikalnija od ove aktuelne.