Srpskom radniku nikad neće svanuti, jer je radnička klasa odavno otišla u pakao umesto u raj. Ne treba gajiti iluzije da će nam i u skorijoj budućnosti biti bolje izjavio je početkom godine u jednoj anketi sociolog Ratko Božović, dok još izmena Zakona o radu nije bilo na ovako izglednom vidiku.
Sad kad se čini da Zakon samo što nije stupio na snagu – a sindikati prete štrajkom i bojkotom- “radnička klasa” odjednom je, posle duge apstinencije, postala termin koji se ponovo pojavljuje u javnom diskursu.
U nedavnom gostovanju na Peščaniku, istoričar Branka Prpa rekla je da se novim zakonom o radnim odnosima, “zapravo eliminiše svaka mogućnost da radnička klasa ostvari ona prava koja je ostvarila u proteklih sto godina”.
“Nova država Srba, Hrvata i Slovenaca je bila potpisnik Versajskog ugovora kojim su se na globalnom nivou regulisala prava radnika, od osmosatnog radnog vremena do uslova rada, do procedura u smislu primanja i otpuštanja s posla, do prava na sindikalno organizovanje, na kraju do prava na generalni štrajk”, objasnila je Prpa iznoseći stav da se novim zakonom suspenduje jedan civilizacijski rezultat.
Upravo izmene Zakona o radu koje su aktuelne u sve tri države Sloveniji Hrvatskoj i Srbiji proizvela je i ponovno međusobno savetovanje sindikata iz nekadašnjih republika. Tako je tako nedavno gost Saveza samostalnih sindikata Srbije bila delegacija Saveza slobodnih sindikata Slovenije. Ovaj sindikat je, kako tvrde njegovi predstavnici, uprkos zahtevima međunarodnih institucija i poslodavaca sličnim onima u u Srbiji, uspeo da se izbori za za očuvanje nekih prava, poput nadoknade za nezaposlene na duži period, produžavanje otkaznog roka u slučaju kada ugovor o radu otkazuje poslodavac i o otpremnini za rad na određeno vreme, a uveden je i institut privremenog čekanja na rad, gde radnik u slučaju da poslodavac ne može da mu obezbedi posao, dobija 80 odsto zarade. Novi zakon o radu Slovenije donet je ove godine i već je, tvrde slovenački sindikalci dao neke povoljne rezultate, i to u smanjivanju broja atipičnog rada, i smanjivanju broja agencija za privremeno zapošljavanje.
U Hrvatskoj je vlada nakon pritisaka s mnogih strana prošle nedelje iz procedure povukla predlog novog zakona o radu, ali kao razlog nije naveden strah od sindikata koji su prošle nedelje izašli na ulice, već usuglašavanje sa Evropskom unijom čije je zakonodavstvo komplikovano. Jedan od saborskih zastupnika Srđan Gjurković objasnio je medijima da je izuzetno bitno da se donese zakon o radu, jer “pokušavamo svi zajedno da učinimo najbolje za konkurentnost hrvatske države, za konkurentnost za preduzetnike i normalno zaštitimo prava radnika. Kod tih stvari situacija je uvek dosta složena, ali, novi Zakon o radu se mora doneti”.
Kao i srpska i hrvatska vlada je zatražila “tajm aut” da sa sindikatima raspravi odredbe novog zakona koji bi, trebalo da uđe u procedure januaru.
U Srbiji se i dalje očekuje da Zakon o radu bude usvojen u februaru, iako ovaj zakon, po izjavama iz Svetske banke nije na listi uslova da Srbija dobije kredit od ove institucije.
Usvajanje zakona o privatizaciji, stečaju i građevinskim dozvolama do kraja godine je uslov da Srbija dobije kredit od 250 miliona dolara od Svetske banke izjavio je u intervjuu za RTS direktor Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen. „Četvrti, Zakon o radu, nije naš uslov, ali će za sve biti bolje ukoliko se i on ubrzo promeni“.
Srpski poslodavci, Savet stranih investitora, nemački investitori u Srbiji, očekuju nova zakonska rešenja sa nestrpljenjem i tvrde, kao i ministar privrede Saša Radulović, da će sa novim zakonom biti otvoren put za nova radna mesta, ili kako je to nedavno rekao predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Frederik Kuen:“Zakon o radu je isuviše složen i krut. Posledica toga je da, ako zaista želite da otpustite ljude, on vas neće sprečiti, ali ćete oklevati da zaposlite ljude zbog velikog broja tehničkih koraka za zapošljavanje i otpuštanje“.
Dok se ovaj region tek sprema da zabeleži prva iskustva sa fleksibilizacijom radnog zakonodavstva, njihove kolege su već izvele svoja iskustva. U Nemačkoj je zakon doveo do velikog raslojavanja između radnika zaposlenih po uslovima starog i novog zakona i oborio cene nadnica. U globalu međutim, tvrdi jedna studija ekonomista MMF, fleksibilizacija, kombinovana sa aktivnim merama zapošljavanja daje dobre rezultate i vidljive pomake u vraćanju radnika na posao.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.