Kozarstvo je poslednjih godina u Srbiji postalo veoma isplativ biznis. Tržište je zahtevno, ali oni koji su odlučili da se bave ovom granom stočarstva, smatraju da je to posao na duge staze jer je potrebno dosta vremena da se razvije.
Ponekad se ovaj posao započinje kada nema drugog izlaza. Takav je slučaj sa Miletom Gotovčevićem koji se nakon propasti firme u kojoj je radio, preselio na porodično imanje u selo Jovanja i počeo da gaji koze, piše „Agroklub“.
„Ja sam ovim poslom počeo da se bavim 2009. godine. Do tada sam radio u jednoj privatnoj firmi, koje je kao i mnogo drugih preduzeća tada propalo i silom prilika, vratio sam se na očevo imanje“, započinje priču Gotovčević. Kako kaže, počeo je sa dve, tri koze pa se broj povećao na pet pa dvanaest i evo sada ima pravo stado koza.
Gajenje ovih životinja može biti isplativo
Stručnjaci kažu da bi trebalo imati stado od barem 100 koza, kako bi moglo da se od toga živi, ali Mile kaže da ima previše godina da bi povećavao broj grla.
„Ne verujem da ću povećavati broj koza“, kaže ovaj odgajivač, koji ima 60 godina. Tužno je da se ljudi nekim poslom počinju baviti kasno, kada već imaju 50 i više godina. Ovim bi trebalo da se bave mladi, da se na početku proizvodnje isfinansiraju, da zapate stado.
„Svi znamo koliko je kozije mleko zdravo, naravno i sir i meso, takođe mislim da treba mlađi ovim da se bave i verujem da ima onih koji bi to i voleli“, navodi on.
Ovaj stočar dodaje i da nije imao baš veliki izbor ni mnogo vremena za razmišljanje kada je izgubio posao i kozarstvo je odabrao jer mu je trebalo najmanje sredstava da uloži kako bi započeo proizvodnju, piše Sanja Dovečer za „Agroklub“.
„Šta sam mogao pre deset godina nego da vidim kako da sa najmanje sredstava započnem nešto da se bavim i eto, odlučio sam se da gajim koze. Kažu da niko sa kozama nije dobro živeo, ali su mnogi preživeli. Ja sam kao što vidite preživeo, a dokle ću, videćemo“, kaže Gotovčević kroz osmeh.
Zdravi, a malo zastupljeni proizvodi
On svakodnevno vodi svoje koze na ispašu i napominje da mu nije teško, da se odmori pored njih dok ih čuva iako ima pešačenja. „Malo slušaju one mene, malo ja njih, ali dobro je“, zaključuje ovaj poljoprivrednik.
Kozje mleko i sir nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, a izuzetno su kvalitetni. Oni koji uzgajaju koze dobro znaju da su to specifične životinje i da pažljivo biraju biljke koje će da jedu.
„Kad posmatrate kozu kako pase, ona se kreće, jede biljke, ali ne sve redom i svaki dan na istom mestu. One znaju da tek posle deset ili dvadeset dana, pasu na nekom mestu na kom nisu htele pre toga. One verovatno znaju zašto to rade, a to sigurno utiče na kvalitet mleka, sira i surutke. Naš narod i ne zna koliko je to sve zdravo, treba ih edukovati“, poručuje on.
Poznato je da je surutka lekovita i da pomaže deci koja su obolela od bronhitisa, imaju lošu krvnu sliku ili slab imunitet, a dobra je i za one koji se bave fizičkim aktivnostima jer sadrži dosta vitaminima, proteinima i aminokiselinama.
„Dolaze kod mene mnogi mladi ljudi koji se bave sportom, dolaze i oni koji su se razboleli, ali mislim da je tad kasno. Kozije mleko, sir i surutku treba da koriste svi dok su zdravi“, savetuje Gotovčević.
Subvencije za koze i 7.000 dinara po jednom grlu
Malo je poznato da postoje i podsticajna sredstva koja se odobravaju za umatičena grla koza i to u iznosu od 7.000 dinara po grlu.
„Subvencije su dobre i treba pokrenuti kozarstvo u Srbiji. Zašto se ne bi u školama i obdaništima deci davao kozji jogurt, stariji bi trebalo da koriste kozje proizvode i sigurno bi smanjili troškove za lečenje. Pa i sportisti bi imali bolje rezultate. Ja i moja porodica već dvadeset godina koristimo mleko, surutku i meso od koza i ja se dobro osećam, bez obzira što mi je 60 godina. Dok sam živeo u gradu, umorim se brzo, a sada pređem po deset kilometara svaki dan“, ističe Mile.
Za razliku od ovaca za koje treba i po nekoliko hektara, kozama treba manje površina jer one uglavnom brste.
„Treba im obala, vrzina, ali naravno potrebno je i seno, lucerka i žito ako se želi kvalitetnije mleko. Jedna koza u proseku daje oko dva litra mleka. Na tržištu, litar surutke je 100 dinara, mleko se prodaje za 150, a kilogram sira je 550 dinara. Pored klasičnog sira, pravimo i sir sa divljim origanom, majčinom dušicom, sremušem i svaka vrsta ima svog kupca“, zaključuje Gotovčević.
Izvor Blic-Agrobiznis