Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od 2% do 8%, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira.
Prošle godine smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20, pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.
Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu. Prošla godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara, kreće se od 34 do 38 dinara kilogram, dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.
Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.
– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 EUR i 5.500 EUR, pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive. U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 EUR i 370 EUR po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju – naglašava Ilin.
Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari, zapremine između 1.500 do 2.000 tona. Navodi i da su naš i evropski krompir isti, pa se bez problema izvozi.
Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okupljenih oko Zemljoradničke zadruge Despotvo–Pivnice, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.
– Već godinama krompir se seje na 75 hektara. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić.
Izvor Dnevnik-Ekapija