Američka ekonomija je toliko pogođena korona-krizom da je u aprilu u ovoj zemlji ugašeno 20,5 miliona radnih mesta. Time je nezaposlenost dostigla 14,7 odsto.
Da podsetimo, u februaru ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama nezaposlenost je iznosila 3,5 odsto. Potom se u martu popela na 4,4 procenta da bi u narednom mesecu eksplodirala.
Analitičari kažu da nezaposlenost nije rasla tim tempom još od vremena Velike depresije iz 1933. godine.
Koga najviše pogađa ova kriza
Među najteže pogođenim sektorima nalaze se ugostiteljska i industrija zabave, u kojima je bez posla ostalo oko 7,7 miliona ljudi. To ne znači da ni ostali sektori nisu pogođeni. I proizvodnja hrane i pića je trpela, te je zabeležila gubitak od 5,5 miliona radnih mesta. Kriza je takođe teško pogodila i obrazovanje i zdravstvo (2,5 miliona novih nezaposlenih) ali i tgovinu (2,1 milion).
Ovo međutim nisu konačne brojke. Svakog dana na biro se prijavljuju nove hiljade Amerikanaca u nadi da će ostvariti bar neke povlastice, kao što je mogućnost lečenja. I naknadu u slučaju nezaposlenosti. No, u pojedinim državama, kao što su Kalifornija, Ohajo i Vašington, skoro da su prazni fondovi iz kojih se isplaćuju ova sredstva. Tako će njihovi stanovnici zaista ostati na vetrometini, bez ičega i ikoga da im pomogne.