IBM je učinio prvi korak kada se direktor kompanije Arvind Krišna obratio Američkom Kongresu rekavši da se kompanija „odlučno protivi“ upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli „opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda“.
Prema navodima Kristofera Padilje, potpredsednika odeljka IBM-a koji se bavi regulatornim i pitanjima vlade, ova odluka je već godinama unazad planirana kada su se prvi put pojavila etička pitanja oko upotrebe ove tehnologije.
Prema Padilji, postojalo je i pitanje tačnosti ove tehnologije i sklonosti ka rasnoj pristrasnošću.
Razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica bio je vrlo mali deo poslovanja IBM-a i Padilja je naglasio da je ta odluka stigla direktno od izvršnog direktora kompanije, Arvinda Krišne, koji je odlučio da IBM više neće ulagati u tehnologiju za prepoznavanje lica.
Primer IBM-a ispratila su još dva tehnološka giganta, Amazon i Majkrosoft.
Predsednik Majkrosofta, Brad Smit, rekao je da kompanija neće prodavati tehnologiju za prepoznavanje lica policiji, niti bilo kojim drugim vladinim organizacijama sve dok ne bude uspostavljen nacionalni zakon zasnovan na ljudskim pravima.
Ono što Majkrosoft i IBM imaju zajedničko je fokusiranje na zaštitu ljudskih prava.
Amazon je takođe rekao da će obustaviti prodaju hardvera i softvera za prepoznavanje lica policijskim agencijama.
Ove odluke IBM-a, Majkrosofta i Amazona imaju veliki značaj i utiču na ostale tehnološke kompanije da zauzmu jači stav u pogledu ljudskih prava i protiv rasne diskriminacije.
Izvor: Nova ekonomija