Evropska komisija je objavila izveštaj u kom predstavlja detaljan pregled najnovijih trendova i daljih izgleda za svaki poljoprivredno-prehrambeni sektor Evropske unije. Zaključili su da je svaki od njih pokazao otpornost tokom krize Covid-19 i dobro poslovao zahvaljujući povećanoj maloprodaji i kućnoj potrošnji prenosi portal Agroklub.
Što se tiče ratarstva, cene svih glavnih žitarica su porasle u skladu sa globalnim vrednostima. Procenjuje se da će i globalna potrošnja da raste, uglavnom predvođena potražnjom za stočnom hranom. Kako je navedeno u izveštaju, proizvodnja žitarica u EU mogla bi da dosegne 295,2 miliona tona za 2020/21., što je porast od 5,3% u odnosu na prošlu godinu.
Očekuje se da će ukupna proizvodnja uljarica u EU porasti za 3,4% u odnosu na prethodnu godinu i doseći 16,7 miliona tona u ovoj sezoni i to uprkos teškim vremenskim uslovima. Što se tiče proteinskih useva, njihova proizvodnja porasla je za 7,9% u 2020/21., a mogla bi i dodatno da raste za 5,2 odsto zbog domaće potražnje.
Šećer trpi petu godinu zaredom
Međutim, proizvodnja šećera dosegla je petogodišnji minimum i iznosi samo 14,4 miliona tona. Ovaj pad uglavnom je posledica žutice šećerne repe u Francuskoj. Međutim, očekuje se stabilna potrošnja koja će dovesti do smanjenja zaliha.
Ove sezone maslinovo ulje moglo bi da dosegne proizvodnju blizu 2,1 miliona tona, što je 10% više u odnosu na 2019/20. Nakon povećanja 2020. godine, potrošnja u EU mogla bi da nastavi da raste za dodatnih 3%. Zahvaljujući ovom rastu i očekivanom stabilnom izvozu, njegova cena mogla bi i dalje da se oporavlja.
Što se tiče vinskog sektora, očekuje se da će proizvodnja vina ostati stabilna na oko 158 miliona hektolitara. Domaća upotreba mogla bi da se poveća za 2%, a uz očekivani porast izvoza, ova kretanja mogla bi da dovedu do smanjenja zaliha i bolje tržišne ravnoteže u sektoru.
Stabilna proizvodnja jabuka, više pomorandži
Proizvodnja jabuka u EU-u ostaje stabilna za 2020/21., na 11,5 miliona tona. Uz povećanu konzumaciju tokom pandemije, očekuje se da će potrošnja svežih po glavi stanovnika ostati na visokom nivou od 15,4 kg. Proizvešće se i 8% više pomorandži, a očekuje se i dalje visoka potrošnja sa 12,9 kilograma po stanovniku.
Više mleka, a manje krava?
Kada je reč o mleku, tokom ove godine se prognozira rast za 1% a istovremeno se očekuje smanjenje broja krava. Potrošnja sira i maslaca mogla bi da se poveća usled ponovnog otvaranja ugostiteljskih objekata, a maloprodaja bi trebalo da ostane na višem nivou u odnosu na razdoblje pre Covid-19.
Proizvodnja govedine u EU smanjila se za 1,2% prošle godine, a isti trend očekuje se u ovoj i to za 0,9%, uprkos oporavku potražnje u drugoj polovini 2021. godine. Što se tiče svinjskog mesa, proizvodnja je porasla za 1,2 odsto u 2020., podstaknuta izvozom. Međutim, nakon dve godine spektakularnog rasta, izvoz će se smanjiti zbog kineske proizvodnje, koja se polako oporavlja od afričke svinjske kuge. To će dovesti do pada od 0,7% u ovoj godini.
U 2020. godini proizvodnja živine porasla je za 1% i očekuje se da će zadržati sličan rast u ovoj. Sektor je bio pogođen ptičjim gripom otkrivenom u 18 zemalja EU, povrh toga, tu je zatvaranje ugostiteljskih objekata zbog pandemije SARS-CoV-2. Međutim, 2021. trebalo bi da dođe do blagog oporavka u smislu izvoza, sa postupnim ukidanjem zabrana (povezanih sa ptičjim gripom).
Proizvodnja ovčijeg i kozjeg mesa porasla je za 2% u 2020. Međutim, predviđa se pad za 1% u 2021. godini, usled smanjenja veličine stada i manjeg obima klanja na farmama u Rumuniji. Takođe, niža dostupnost ovčijeg mesa na domaćem tržištu mogla bi da dovede do povećanja cena.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay