Velika Britanija ima toliki problem sa manjkom vozača kamiona za transport robe da je nedavno ponudila 5.000 radnih viza stranim kamiondžijama, međutim i dalje nije ni blizu rešenja ovog problema. Pomoć ne može da očekuje ni od ostatka Evrope, čiji transportni sektor muči istu muku.
Upravo iz ovog razloga jedan britanski novinar je postavio pitanje nemačkom političaru Olafu Šolcu, za kojeg se očekuje da će biti novi premijer ove zemlje, da li EU može nekako da pomogne Britaniji da izbegne nestašice veće od onih koje trenutno postoje na Ostrvu.
Šolc je novinaru lakonski odgovorio da je britanski problem sa kamiondžijama posledica Bregzita, od kojeg je Unija ovu zemlju uporno odgovarala. Naš narod bi to sažeo u: “Kako seješ, tako ćeš i da žanješ”.
Da podsetimo, britanska logistička i transportna industrija je u velikoj meri zavisila od radne snage iz EU, uglavnom iz centralno-istočnih zemalja. Potom je izlazak iz Unije nekima od njih onemogućio rad na Ostrvu, pa su morali da odu, a u stopu su ih pratile samozaposlene kamiondžije kojima se nije isplatila promena poreske politike na njihovu štetu. Neki od njih su se žalili i na otežane uslove rada i na kršenje njihovih radnih prava. Sve ovo dovelo je do odliva vozača iz Britanije. U takvoj situaciji, nije lako smisliti jednostavno rešenje za privlačenje novih kadrova u ovu profesiju.
Problem i u EU
Međutim, i da želi da pomogne Velikoj Britaniji, pitanje je da li bi EU mogla da reši izazov sa kojim se ona suočava, budući da ne može da ga reši ni “kod kuće”. Taj problem nije izazvala pandemija. Naime, u 2019. godini veliki broj članica Unije imao je neupražnjena radna mesta za vozače kamiona. U Velikoj Britaniji taj procenat je iznosio 24 odsto, u Poljskoj 22, u Češkoj Republici 21, u Španiji 20, i tako dalje…
Sada sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom, a budući da veliki broj kamiondžija odlazi u zasluženu penziju, deficit ovih kadrova je sve izraženiji. Prosečna starost vozača kamiona na Starom kontinentu je 44 godine.
Zato se transportne kompanije svim silama trude da privuku nova lica u kabine kamiona, među kojima i žene i migrante, koji su do sada bili najmanje zastupljeni u ovoj delatnosti. Međutim, dok svi oni budu sticali radno iskustvo i polagali svoje ispite, rafovi u prodavnicama širom Evrope bi mogli zvrjati prazni. Doduše, to za nas ne bi bilo novo iskustvo. Možda bi Srbija i na ovu krizu, kao i na prošlu, mogla gledati kao na razvojnu šansu koja će nam omogućiti da izvozimo know-how kako doći do robe u situaciji ekstremnih nestašica. Već imamo dovoljno konsultanata za ovu oblast, sa diplomom iz snalažljivosti.
Foto: Pixabay