Odluka o zabrani izvoza žita i bršna je imala svoj smisao, jer u krizama nikad ne znate šta vas čeka, a ova definitivno još nije gotova i rast cena se tek očekuje, kaže za eKapiju stručnjak za agrar Milan Prostran.
– Bar mi pamtimo krizna vremena devedesetih, imamo gorka iskustva iz prošlosti i znamo da je bolji vrabac u ruci nego golub na grani i da bez hrane nema ni radovanja ni ratovanja. Kad prođete kroz pakao, dvostruko ste obazriviji. Sigurno je samo ono što imate u magacinima, na njivama je još samo zelena trava i ta pšenica tek treba da se prihrani, do žetve ima još dva i po meseca.
Tako da se Srbija ponaša onako kako se ponašaju ozboljne države u krizi, i uradila je ono što je u okruženju prva uradila Mađarska, a isto to su uradili i sami akteri krize, i Rusija i Ukrajina. Pa Rusija koja je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu donela je odmah odluku o zabrani, a ne treba joj sigurno tolika pšenica za njene potrebe, nego se ponaša odgovorno u kriznim vremenima – kaže Prostran i dodaje da zabranu izvoza nisu donele samo one zemlje koje nemaju zabranile nisu samo one zemlje koje nemaju zalihe.
Prostran kaže da je ipak evidentno da će nveć imamo problem sa vlagom u zemljištuje on uvek bio zagovornik obimnije setve u jesen, jer je ono što se seje u proleće uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.
E sad naravno, uvek je bolje izvoziti finalne, prerađene proizvode više faze prerade nego zrno.
Problem sa vlagom u zemljištu
Mlinske industrije imaju na zalihama velike količine, ali je vlada išla na to da se prvo izveze ono što je bilo ugovoreno pre donete odluke o zabrani izvoza – u Albaniju, Makedoniju, Crnu Gori.
Dogoovreno je s vladom da se to razreši, treba pustiti izvoz što pre, žetva počinje za dva i po meseca i izvesno je da će biti pšenice.
Već imamo problem sa vlagom u zemljištu, uvek sam zagovarao da se što više seje u jesen, jer sve što se poseje u jesen donese rod, a ono u proleće što se seje je uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.
On smatra da se izvoz može dozvoliti tek nakon što država popuni svoje rezerve žitom, imajući u vidu da je „bilo marifetluka sa razervama“ i da još uvek traje inspekcijski nadzor.
– Jer cene pšenice, ali i kukuruza i dalje rastu i rašće još – upozorava Prostran.
Na pitanje jesmo li zabranom izvoza izgubili šansu za zaradu u međuvremenu, on kaže da se nije ni moglo govori o nekakvoj zaradi:
– Zarada je pod znakom pitanja, jer sve što danas zaradite, ulažete u novu proizvodnju, s obzirom da su potrebni novci za prolećnu setvu, za negovanje useva u toku vegetacije, a gde je septembar i oktobar za berbu kukuruza. Dakle visoka cena žitarica u svetu je gledano kroz potrebe procesa nove proizvodnje, skoro jednaka pozitivnoj nuli, jer kad imate visoku cenu pšenice i kukuruza, vi ćete njome praktično da pokrijete onih 40% povećanih troškova ulaganja u prolećnu setvu.
Brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno
A za novi rod nije kasno, jer kad se pšenica požnje početkom jula, ona ima da prođe još jedan period tehnološke zrelosti, još uvek nije za mlevenje u brašno i za pravljenje hleba. Do 1. septembra se praktično nova pšenica gotovo i ne koristi za ishranu, tako da moramo da računamo da ćemo svoju staru pšenicu da koristimo za svoje potrebe bar do polovine avgusta, a izvoz će država dozvoliti narednih dana, shodno dogovoru.
Na pitanje jesu li u pravu mlinari koji se žale na izgubljenu dobit zbog zabrane izvoza i upozoravaju da će brašno da se pokvari, Prostran kaže:
– Znate kako, kad meljete i pravite stokove brašna, vi smanjujete zalihe pšenice, dakle brašno je jednako pšenica, a pšenica jednako brašno. S tim što brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno koje ne menja kvalitet dve godine, ali čuvali smo mi u našim teškim vremenima džak brašna i po godinu dana pa mu ništa nije bilo.
Situacija je jako teška na svetskom tržištu hrane
On dodaje da je mlinarima glavni problem što zbog zabrane izvoza i zamrznute cene brašna nisu uspeli da dvostruko zarade na pšenici koju su letos kupovali po 20 dinara, a jedino su oni imali tu šansu, jer nisu proizvođači.
Međutim, ponavlja Prostran, situacija je je još jako teška na svetskom tržištu hrane, i zato sada, po njegovom mišljenju, država treba da utvrdi kvote i takozvane količinske kontigente za izvoz, i za brašno i za pšenicu i kukuruz, uzimajući u obzir bilanse i procenu potrošnje do jeseni, ili da ide na režim dozvola, kod kojeg svaki vlasnik robe pojedinačno pita državu za dozvolu za izvoz.
– To su spoljnotrgovinski režimi koji su državi na raspolaganju – navodi ovaj aroekonomski stručnjak.
On ocenjuje da neće biti nestašica brašna ni problema u lancu proizvodnje i snabdevanja zbog zabrane izvoza koja je još uvek na snazi:
– Ne izvozimo mi u Kinu pa da nam je dug put, nego uglavnom u region. Organizovaće se to brzo i lako čim se uskoro dozvoli izvoz – zaključuje Prostran.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay
1 komentar
Gospodine Prostran, postali ste beskoristan demagog. Kada su niske cene pričate kako država ne može da utiče tržište, a kada su cene visoke opravdavate ograničenja. Nemamo mi problem sa zabranom izvoza, već sa prodajom robe. Država ako brine o svom narodu neka otkupi potrebne količine, a ne da se bezbednost nacije rešava kroz džepove poljoprivrednika.