U poslednjih nekoliko meseci ceo svet bori sa rastućom inflacijom, a Kini preti sasvim drugačiji problem – deflacija.
Podaci o rastu cena u Kini koji su objavljeni prošle nedelje pokazuju da je u oktobru godišnji rast cena iznosio 2,1 odsto, što je brojka koju zapadne zemlje trenutno mogu samo da sanjaju. Bez hrane i energije, inflacija bi iznosila samo 0,6 odsto. Ovde je bitno napomenuti da se kineska ishrana u velikoj meri oslanja na svinjetinu čija cena je za 52 odsto povećana zbog pojave bolesti koja je desetkovala broj svinja. Dakle, da nisu rasle cene hrane i energije, inflacije u Kini gotovo da ne bi ni bilo.
Pored toga, u negativnu teritoriju ušle su proizvođačke cene, koje zapravo predstavljaju cene proizvoda kada izlaze iz fabrika, bez poreza i taksi. One su u odnosu na isti period lane pale, a taj pad su predvodile cene u metalskoj industriji i rudarstvu.
Kako piše Fajnenšl Tajms, druga svetska ekonomija se, posle krize na tržištu nekretnina i stroge antikovid politike koja je usporila rast ekonomije, sada našla pred najnovijim izazovom – deflacijom. Iz naše perspektive, dok nam cene u prodavnicama maltene rastu svaki drugi dan, strah od deflacije može delovati kao preteran, međutim analitičari kažu da je za Kinu sada deflacija gora opcija od inflacije jer bi joj znatno podigla troškove pozajmljivanja. Takođe bi povećala vrednost kredita čineći ih težim za otplatu.
Foto: Nuno Alberto, Unsplash