Erste Group Bank AG je prijavila operativni rezultat od 1,26 milijardi evra za prva tri meseca 2023. godine. Ovaj međugodišnji rast od skoro 57% posledica je solidnog neto prihoda od kamata od 1,77 milijardi evra (porast od 27,1% g/g) usled generalno povoljnih kretanja kamatnih stopa i većeg obima kredita odobrenih klijentima. Dobici zabeleženi u platnim uslugama i upravljanju aktivom doveli su do povećanja neto prihoda od naknada i provizija od 4,4% u odnosu na isti period prethodne godine na 643 miliona evra. Efekti vrednovanja su poboljšali neto rezultat trgovanja na 117 miliona evra u poređenju sa gubitkom od 257 miliona evra u istom periodu godinu dana ranije. Operativni rashodi su bili 0,6% veći u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 1,24 milijarde evra. U prvom kvartalu je došlo do neto ukidanja rezervisanja za rizik što je dovelo do pozitivnog rezultata ispravki vrednosti od 20,7 miliona evra, doprinevši neto rezultatu od 594 miliona evra za kvartal.
„Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) nisu izbegle globalno usporavanje ekonomskog rasta, ali i dalje pokazuju da su otporne. Uvereni smo da priča o konvergenciji CIE ostaje aktuelna i da će se region od 2024. godine ponovo istaći po rastu u Evropi“, rekao je generalni direktor Erste Grupe, Vili Černko. „Osim toga, imamo i veoma jasnu viziju u pogledu digitalizacije. To smo već pokazali kroz uspeh George platforme za naše klijente iz sektora stanovništva na šest tržišta. Pokrenuli smo George Business za korporativne klijente u Austriji i proširićemo ovu inovativnu platformu i na naša druga tržišta. Nastavićemo da podstičemo digitalne inovacije kao ključno sredstvo da svojim klijentima obezbedimo podatke, alate i znanje koji su im potrebni da unaprede svoje finansijsko blagostanje.”
„Rast kreditne aktivnosti je bio usporeniji u prvom kvartalu, što je odraz umerenijeg opšteg makro okruženja. Međutim, neto prihod od kamata je znatno porastao, zahvaljujući povoljnim ciklusima kamatnih stopa na većini tržišta i većim obimima kredita koji su odobreni klijentima na svim tržištima, i tako ostao ključni faktor prihoda. Na naš neto rezultat u prva tri meseca 2023. godine takođe su se pozitivno odrazili operativni troškovi, koji su bili u skladu s očekivanjima, kao i okruženje koje je u pogledu rizika ostalo povoljno“, rekao je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe. „Poslednjih meseci beležimo priliv depozita kojim možemo biti zadovoljni. To je znak poverenja koje nam klijenti ukazuju kao pouzdanom lideru u regionu CIE. Solidni operativni i neto rezultati koje smo objavili u prvom kvartalu daju nam osnova da verujemo da smo na dobrom putu da ispunimo svoje projekcije za celu godinu.”
Viši operativni prihodi su odraz povećanja neto prihoda od kamata i boljeg neto rezultata od trgovanja
Neto prihod od kamata se povećao na 1.769,0 miliona EUR (+27,1%; 1.392,1 milion EUR) na bazi viših kamatnih stopa na tržištu – uglavnom u Austriji, Mađarskoj i Rumuniji – kao i većeg obima kredita odobrenih klijentima na svim tržištima. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 642,7 miliona EUR (+4,4%; 615,3 miliona EUR). Rast je zabeležen na gotovo svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa, ali i upravljanju aktivom. Neto rezultat od trgovanja se poboljšao i iznosi 116,7 miliona EUR (-256,6 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha je opala na -81,4 miliona EUR (239,7 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se pripisuje efektima valuacije. Operativni prihodi su se povećali na 2.498,7 miliona EUR (+22,7%; 2.036,2 miliona EUR).
Operativni rezultat zabeležio veliki porast na 1,25 milijardi evra
Opšti administrativni rashodi bili su gotovo nepromenjeni na nivou od 1.242,0 miliona EUR (+0,6%; 1.235,2 miliona EUR). Rashodi za zaposlene bili su viši na nivou od 697,5 miliona EUR (+10,6%; 630,7 miliona EUR). Pad ostalih administrativnih rashoda na 408,6 miliona EUR (-12,7%; 468,1 milion EUR) uglavnom je bio posledica smanjenja uplata u sisteme za osiguranje depozita na 113,5 miliona EUR (199,2 miliona EUR). Većina uplata koje se očekuju za 2023. godinu već je proknjižena unapred. U prvom kvartalu 2022. godine, spor u vezi s osiguranjem depozita Sberbank Europe imao je za posledicu više rashode. Amortizacija i depresijacija iznosile su 135,9 miliona EUR (-0,4%; 136,4 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat se značajno povećao i iznosio 1.256,7 miliona EUR (+56,9%; 801,0 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 49,7% (60,7%).
Okruženje u pogledu rizika i dalje povoljno
Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 20,7 miliona EUR neto ukidanja ili 4 bazna poena prosečnih bruto kredita klijentima (-59,1 milion EUR ili 13 baznih poena). Zabeleženi su pozitivni doprinosi neto ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u gotovo svim segmentima, kao i prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji i Češkoj Republici. U prvom kvartalu nije bilo promena u pogledu projektovanih pokazatelja, niti primene dodatnih faktora. Opšte uzev, rezervisanja za rizike prouzrokovane krizom bila su nepromenjena na nivou od oko 900 miliona EUR na kraju marta. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima bio je gotovo nepromenjen na nivou od 2,1% (2,0%). Koeficijent pokrivenosti NPL (isključujući sredstva obezbeđenja) zadržao se na 94,3% (94,6%).
Neto dobit beleži porast na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike
Ostali operativni rezultat je iznosio -274,3 miliona EUR (-132,7 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku već za celu 2023. godinu, zabeležili su porast – najviše u Austriji – na 138,1 milion EUR (123,1 milion EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje – koje se trenutno plaćaju na dva ključna tržišta – povećale su se na 99,1 milion EUR (40,2 miliona EUR). Od toga, 89,5 miliona EUR je naplaćeno u Mađarskoj: pored redovnog poreza na bankarsko poslovanje od 18,8 miliona EUR (18,0 miliona EUR), zabeležen je porez na ekstra profit od 53,3 miliona EUR na osnovu neto prihoda za prethodnu godinu (oba su takođe unapred proknjižena za celu 2023. godinu). Porez na ekstra profit za prethodnu godinu (49,9 miliona EUR) prethodno je zabeležen jedino u drugom kvartalu 2022. godine. Mađarski porez na finansijske transakcije za prvi kvartal iznosio je 17,4 miliona EUR (14,1 milion EUR). U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 9,6 miliona EUR (8,1 milion EUR). Pored toga, na ostali operativni rezultat su negativno uticali efekti valuacije.
Porezi na dobit iznosili su 185,6 miliona EUR (115,6 miliona EUR). Porast dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 224,0 miliona EUR (45,7 miliona EUR) bio je posledica znatno boljih rezultata poslovanja štedionica – uglavnom zbog višeg neto prihoda od kamata. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća je porastao na 593,6 miliona EUR (448,8 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i neto ukidanja rezervisanja za rizike.
Porast depozita klijenata brži od rasta obima kreditiranja
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 24,2 milijarde EUR (23,1 milijardu EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) porastao je na 20,5 milijardi EUR (20,4 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) iznosila su 26,4 milijarde EUR (26,2 milijarde EUR). Periodična dobit za prvi kvartal godine nije uključena u gore navedene rezultate. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porastao je na 146,2 milijarde EUR (143,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 14,0% (14,2%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,0% (18,2%).
Bilansna suma se povećala na 342,9 milijardi EUR (+5,9%; 323,9 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 43,3 milijarde EUR (35,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 27,3 milijarde EUR (18,4 milijarde EUR), najviše u Austriji i Češkoj Republici. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su tek neznatno od početka godine, na 202,7 milijardi EUR (+0,3%; 202,1 milijardu EUR), budući da je tražnja za kreditima za pravna lica – veliki pokretač rasta u većem delu prošle godine – ostala umerena. Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su porast na 29,9 milijardi EUR (28,8 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli na gotovo svim ključnim tržištima – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 238,1 milijardu EUR (+6,3%; 224,0 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 85,1% (90,2%).
Prognoza
Ekonomisti očekuju da ključna tržišta Erste Grupe izbegnu recesiju 2023. godine i da čak zabeleže realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci opasti 2023. godine, nakon dvocifrenog nivoa u 2022. godini kao rezultat izuzetno visokih cena energenata. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomske rezultate na svim tržištima Erste Grupe. Očekuje se da će se salda bilansa tekućih transakcija, koja su bila pod znatnim pritiskom tokom 2022. godine zbog izuzetno visokih cena energenata, ponovo poboljšati u 2023. godini zahvaljujući preokretu cena energenata. Fiskalni bilansi bi takođe trebalo da se ponovo konsoliduju nakon znatnih budžetskih deficita u 2022. godini. Projektuje se da će udeo javnog duga u BDP-u na svim tržištima Erste Grupe biti uglavnom stabilan, i time ostati znatno ispod proseka evrozone.
U tim uslovima, Erste Grupa očekuje rast neto kredita od oko 5%. Rast kredita i povoljni efekti kamatnih stopa, kao što je gore navedeno, trebalo bi da dovedu do povećanja neto prihoda od kamata od oko 15%. Na osnovu gore opisane vrlo pozitivne makro prognoze, troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2023. godini. Na osnovu aktuelnih projekcija, Erste Grupa očekuje da će troškovi rizika u 2023. godini biti ispod 25 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima.
Erste Grupa ima za cilj da postigne ROTE u rasponu od 13 do 15%. Očekuje se da će koeficijent CET1 Erste Grupe ostati na visokom nivou. Shodno tome, Erste Grupa će predložiti dividendu od 1,90 evra po akciji za fiskalnu 2022. godinu na Godišnjoj skupštini akcionara u maju 2023. godine. Pored toga, Erste Grupa je podnela zahtev za regulatorno odobrenje otkupa sopstvenih akcija u iznosu do 300 miliona EUR u 2023. godini.