„Sve to utiče na inflaciju i delovaće u lošem pravcu“, upozorio je Petrović na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republiki budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na kojoj je predstavio izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2022. godinu.

On je naveo da Fiskalni savet radi analizu davanja iz budžeta, počev od pandemijske 2020. godine do sada.
„Neselektivna davanja novca iz budžeta su socijalno neopravdana, jer nsiu usmerena ka onima koji treba da dobiju tu pomoć i ne stimuliše proizvodnju“, ukazao je Petrović.

Istakao je da najnoviji paket mera pomoći koji je uključen u rebalans budžeta može da utice na dodatno povećanje inflacija koja je veća nego u uporedivim zemljama i duže će trajati.

Petrović je pohvalio mere koje je Vlada Srbije počela da sprovodi u Elektroprivredi Srbije (EPS), što govorio o nameri da se prekinu pogubne vezu između politike i poslovanja tog preduzeća.

Dodao je da tek treba da uslede prave reforme EPS-a, rešavanje viškova zaposlenih, odnosno manjka neophodnih kadrova.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Petrović: Akcize povećane da bi se nadomestio trošak budžeta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o postojećim nametima, već od 1. oktobra ove godine za osam odsto biće veće specifične akcize za gorivo i druge derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Pred poslanicima Skupštine Srbije u utorak će se, pored rebalansa ovogodišnjeg budžeta, naći i Predlog izmena i dopuna Zakona o akcizama kojim se planira uvećanje ovih nameta na određene proizvode, ali i odloženo uvođenje akciza na proizvode koji do sada nisu bili opterećeni ovim nametom.

Akciza za snus

Jedan od tih proizvoda je i takozvani „snus“ – nikotinske vrećice koje se stavljaju između usne i desni. Akciza na njega će se naplaćivati od januara 2024. godine.

S obzirom da ovaj proizvod nije uvršten u postojeći Zakon o duvanu, za očekivati je da bi uskoro moglo da dođe i do njegove izmene.

„S obzirom na to da se tržište duvana i duvanskih proizvoda kontinuirano menja, idući u smeru razvoja novih i alternativnih proizvoda, koji u svom sastavu ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin, ovim zakonom predlaže se uvođenje novog akciznog proizvoda – nikotinske vrećice, kojim se, u smislu ovog zakona, smatraju proizvodi za jednokratnu upotrebu koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke, upakovani u vrećice ili porozne vrećice i isključivo su namenjeni oralnoj upotrebi, a koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Republike Srbije. Imajući u vidu da ovi proizvodi predstavljaju i supstitut za cigarete i ostale duvanske prerađevine, naročito među mlađom populacijom, ovim zakonom predlaže se oporezivanje akcizom“, navodi se u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona o akcizama.

Novi zakon predviđa da se akciza na nikotinske vrećice plaća na jedan kilogram neto mase sadržane u nikotinskim vrećicama, u iznosu od 4.500 dinara po kilogramu.

Kad se plaća akciza na prirodni gas

Drugi proizvod koji će se ubuduće oporezivati akcizom je prirodni gas, na koji će se akciza naplaćivati počev od 2025. godine, a konkretni iznosi će zavisiti od svrhe za koju se gas upotrebljava.

„Na prirodni gas za krajnju potrošnju plaća se akciza u iznosu od 1.097,20 dinara po megavatsatu za pogon motornih vozila i akciza u iznosu od 63,30 dinara za megavatsat za grejanje“, navodi se u Predlogu zakona.

Namet na gorivo

Prema novom propisu, akciza na olovni benzin od 1. oktobra iznosiće 66,42 dinara za litar. Sada je 61,50 dinara.

Na bezolovni benzin akciza će biti 62,47 dinara, a sada je 57,84 dinara.

Na gasna ulja nova akciza iznosiće 64,24 dinara, a sada je 59,48 dinara.

Akciza na kerozin biće 74,89 dinara, a trenuno je 69,34 dinara, dok će se akciza na tečni naftni gas naplaćivati u iznosu od 48,78 dinara, a sada je 45,17 dinara.

„Istovremeno sa povećanjem iznosa akcize na derivate nafte ne menja se iznos akcize do koga se ostvaruje pravo na povrat plaćene akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, čime se iznos refakcije krajnjim korisnicima uvećava, odnosno izbegava se povećanje troškova zbog uvećanja akcize. Takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača – poljoprivrednih gazdinstava i fizičkih lica – nosilaca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predlaže se uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte – dizel gorivo i biogorivo, koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina“, stoji u obrazloženju zakona.

Novi iznosi akciza na alkoholna pića

Kada je reč o alkoholnim pićima, rastu akcize na sve vrste: umesto dosadašnjih 46.250 dinara na jaka alkoholna pića naplaćivaće se 49.950 dinara nameta na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20 °C. Ova akciza se obračunava tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu.
Trenutno se akciza na niskoalkoholna pića plaća 23,14 dinara po litru, a biće 24,99 dinara, i odnosiće se na pića koja nisu pivo i koja imaju sadržaj alkohola ispod pet odsto.

Na pivo se sada plaća akciza od 26,44 dinara po litru, a biće 28,55 dinara i ta akciza će važiti i za niskoalkoholna pića koja sadrže pet odsto ili više procenata alkohola (vino, na primer).

Koliko će biti akciza na kafu

Akciza na kafu plaćaće se na jedan kilogram neto mase u iznosu od 100,43 dinara na neprženu kafu (trenutno iznosi 92,99 dinara), dok će na prženu kafu akciza biti 125,53 dinara po kilogramu (sada je 116,23 dinara).

Na ljuspice i opne od kafe akciza će biti 138,08 dinara po kilogramu (sada je 127,85 dinara), dok će se na ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe naplaćivati 188,31 dinara (sada je ovaj namet 174,36 dinara po kilogramu).

Akciza na kafu za jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu naplaćivaće se u iznosu od 376,62 dinara po kilogramu (a sada je 348,72 dinara).

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Uvode se dve nove akcize – na „snus“ i na prirodni gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije usvojila je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji će da se primenjuje od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od navedenog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, predloženim povećanjem akciza očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

Božidar Milinković privrednik iz Novog Sada kaže da povećanje akcize u bilo kojem vremenskom intervalu godine znači dodatni porez na građane, odnosno troškovi države se prebacuju na stanovništvo kako bi se u budžetu učinila preraspodela sredstava.

– Uzrok povećanja akciza su politička obećanja prema građanima i uslovljavanje države Srbije od strane kreditora za nove zajmove i kredite. Kreditori uvek procenjuju da li je država kreditno sposobna za izmirenje svojih dugova. Jedina opcija da država Srbija dobije kredit kako bi se zadužila u inostranstvu u trenutnoj situaciji jeste da kroz podizanje akciza i povećanjem cene struje obezbedi sredstva za vraćanje kredita inostranim kreditorima. Kroz EPS i NIS, Srbija ce vraćati kredite za uzete zajmove, a građanima će biti umanjena vrednost dohotka jer će povećanje cena osnovnih energenata preliti na rast cena svih ostalih proizvoda i usluga u bliskoj budućnosti – smatra ovaj privrednik.

Odliv deviza

Nažalost, kako predviđa, NBS će izgubiti bitku sa suzbijanjem inflacije restriktivnom monetarnom politikom jer Ministarstvo finansija upravo deluje suprotno.

– Odliv deviza iz Srbije nastaviće se sve većim tempom jer će naši građani iz pograničnih regija odlaziti preko granice i sipati gorivo u susednim državama gde će cena goriva po litri biti od 50 do 70 din jeftinije. Naravno odmah se postavlja i pitanje održivosti deviznog kursa u takvim situacijama. Na akcizu od 8 odsto treba dodati i PDV, pa je to skoro 10 odsto povećanje – nastavlja Milinković.

Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja, kaže da je u toku priprema rebalansa budžeta, a jedna od njegovih stavki su i akcize. Sama okolnost da radimo rebalans pokazaje da nismo bili realni u planiranju.

Ističe da je planirana manja inflacija, a kako nismo uspeli da ju dovedemo u red, u dovoljno opadanje, odmah smo krenuli sa obećanjima većih prihoda stanovništva i ostalih segmenata, što samo odlaže problem sa inflacijom koji imamo.

– Smirivanje inflacije traži da se uravnoteže ponuda i tražnja, a sa ovim potezom taj problem ćemo dodatno otežati. Mnoge stvari koje se sada rade su zapravo direktno u vezi činjenice da će biti izbori, da li na jesen ili proleće. Sa cenama goriva smo odavno visoki. Mi inače imamo jednu ideju da se upoređujemo sa drugima u troškovima bilo koje vrste, ali to nije realno. Da li je to cena goriva ili cena struje, u njih je ugrađena i naša zarada, koja je manja nego u drugim zemljama, među manjima i u regionu. Pozivamo se na druge zaboravljajući da smo siromašnija zemlja. Kažu cene struje su manje nego u drugim zemljama, to treba povećati. Nije tačno, cena struje bi trebalo da se smanji – rekao je Kovačević.

Za nove ideje treba para

Ističe da je u Srbiji poslednje vreme pojavilo mnogo novih ideja koje se obećavaju, poput nacionalnog stadiona i Ekspo izložbe, a da bi to sledili, treba para.

Kako najavljuje Kovačević, ne zna kako bi to drugačije moglo završiti nego još većim zaduženjima i većom inflacijom.

Ekonomski novinar Živan Lazić smatra da su akcize previše važan izvor novca za našu državu koja toliko uvozi i zapravo je ovisna o njima i carinama.

– Imamo dosta visoke cene cene goriva i u regionu, a mi smo zemlja u kojoj je sve skupo, pa i gorivo. Prihvatili smo da imamo navodno veće plate i jak dinar, pa je rezultat skupoća svega. Sa druge strane i dalje imamo jeftinije cigare nego drugi, a bez obzira na sve i dalje masovno vozimo kola. Mi imamo 2,3 miliona privatnih putničkih automobila, tu ne računam dostavna vozila i 6,8 miliona stanovnika. Dakle dva automobila po porodici. Obično su to kako ih zovemo „krntije“, ali se voze – nastavio je Lazić.

Porezi, akcize, državna kasa

U budžet naravno najviše stiže od poreza na promet, kako dodaje Lazić, akcize na duvan ga pune do 8 odsto ranijih godina, sada je to malo manje, dok akcize na gorivo donose 18 odsto sredstava u državnu kasu.

Kako su naglasili iz Vlade, predložene zakonske izmene su pažljivo odmerene kako ne bi izazvale neželjene poremećaje na tržištu Srbije, uz uvećanje budžetskih prihoda.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača, odnosno gazdinstava i fizičkih lica koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predloženo je uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte – dizel gorivo i biogorivo koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina.

Ovim zakonom predlaže uvođenje novog akciznog proizvoda – nikotinske vrećice, od 1. januara 2024. godine, kojim se smatraju proizvodi za jednokratnu upotrebu upakovani u vrećice i koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke i isključivo su namenjeni oralnoj upotrebi, a koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Srbije.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Povećanjem akciza jasno stavljamo do znanja da inflaciju stavljamo pod tepih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj zakon će se primenjivati od 1. oktobra, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od tog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju, predloženim povećanjem akciza očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja ove godine.
Predloženo je da se akciza na biogorivo i biotečnosti ne uvećava, jer je regulatorni okvir koji uređuje ovu materiju još uvek u razvoju, pa će se poreska politika oporezivanja ovih proizvoda detaljnije urediti nakon donošenja svih relevantnih strateških dokumenata.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za gorivo koje se koristi za prevoz, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe je predloženo uvođenje refakcije plaćene akcize na dizel i biogorivo za poljoprivredne mašine.

Predloženo je i da uvođenje akcize na prirodni gas za motorna vozila i za grejanje bude od 1. januara 2025. godine.

Predlaže se i uvođenje sistema e-akciza koji je centralizovani informacioni sistem kojim upravlja ministarstvo finansija, koji će omogućiti podnošenje elektronskih zahteva za izdavanje akciznih markica i zahteva za izdavanje i obnavljanje dozvola za akcizna skladišta.

U okviru sistema e-akciza uvode se kontrolne akcizne markcice sa QR kodom, a precizira se i koji učesnici u prometu akciznih proizvoda su u obavezi da skeniraju akciznu markicu obeleženu sa QR kodom.

Predlog predviđa i kazne za nepoštovanje odredbi zakona i one se kreću od 5.000 do dva miliona dinara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Od 1.oktobra se povećavaju akcize na gorivo, cigarete, kafu,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vozači u Srbiji od danas pa u narednih sedam dana plaćaju gorivo za tri dinara skuplje i to spletom objektivnih svetskih i subjektivnih domaćih okolnosti. Cena nafte na globalnim berzama ponovo raste, poskupljuje i dizel koji je imao duži predah zbog velikih zaliha, ali i potrebe budžeta Srbije za stabilnim prihodom nisu male.

To što je cena litra benzina skočila sa 171 na 174 dinara a dizela sa 191 na 194 dinara, tako je delom posledica rasta cene brenta i dizela na svetskoj tržnici za dva odsto u nedelju dana, a delom toga što državi treba više novca u kasi.
Zbog ovog poslednjeg je akciza vraćena sa „minus 10“ na „minus 5“ procenata od originalnog iznosa, i to onog prošlogodišnjeg jer u ovoj godini nije bilo uobičajenog usklađivanja sa inflacijom.

Budžetska kasa

Sa aktuelnom akcizom od 54,95 dinara po litru bezolovnog benzina i 56,51 dinar po litru evrodizela, budžetska kasa se puni (uz PDV na cenu i maržu u maloprodaji) sa 93 dinara na svaki prodati litar benzina i 103 dinara na litar dizela.

Zanimljivo je da je isti iznos kod benzina (93 dinara), i nešto manji kod dizela (98 dinara), država dobijala i prošle godine do uvođenja ograničenja cene goriva, sredinom februara. Doduše, tada je prosečna cena brenta bila 90 dolara za barel, a sada je manje od 85.

Ta „zanimljivost“ na dnevni red dovodi pitanje da li je uredba o kontroli cene i dalje potrebna, i da li ćemo ponovo plaćati slobodne, odnosno „tržišne cene“.

Naravno, treba imati u vidu i to da tržišne cene ionako plaćamo, i u „režimu kontrole“, pošto se prema naftnoj formuli koju određuje uredba Vlade, kao reper uzimaju cene goriva sa mediteranskog tržišta i na njih dodaju priznati troškovi uvoznika i domaćeg proizvođača NIS-a.

Do potpune „tržišne cene“ deli nas još samo tih „minus pet odsto“ na puni iznos akcize (ako zanemarimo izostanak godišnjeg prilagođavanja inflaciji). A tih pet ili 20 odsto, ako se uračuna inflacija, svakako nije mali prihod državne kase.

Planirani manji prihodi, ali…

Prihodi od akciza u budžetu Srbije u 2022. godini bili su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i ove godine.

Fiskalni savet je procenio da je snižavanje akciza na derivate nafte u 2022. (između 10 i maksimalno zakonom dozvoljenih 20 odsto) koštalo državu prošle godine više od 20 milijardi dinara (170 miliona evra).

Prihodi od akcize na derivate nafte biće manji i ove godine, iz dva povezana razloga. Odluka države da nastavi da drži ograničene maloprodajne cene potencijalno snižava prihod (od viših cena) a definitivno ga snižava privremeno manja akciza na gorivo.

Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini projektovani su na oko 322 milijarde dinara (2,7 milijardi evra), znatno manje u odnosu na prošlogodišnje prihode. Taj pad je toliki upravo zbog naftnih akciza, sa 177 milijardi dinara (1,5 milijardi evra) u 2022. na 169 milijardi dinara (1,44 milijardi evra) ove godine.

Ko ima veću korist od ograničenih cena

Fiskalni savet ističe da se mere ograničavanje maloprodajnih cena i snižavanje poreza na derivate nafte relativno lako primenjuju, ali da od njih nemaju jednake koristi svi građani, tj, poreski obveznici. Veću korist imaju oni koji imaju veće prihode, pa im je povećana razlika između prihoda i (sniženih) cena. Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji troše u regularnim uslovima manje od četiri odsto svog budžeta za gorivo a ona sa najvećim prihodima više od 11 odsto. Kada se tu umeša država, potonjima opadne ovaj procenat, tj. ostane im više u kućnom budžetu a da ne smanje potrošnju.

Međutim, poslednji potezi Vlade pokazuju da prihodi možda i neće biti baš toliko manji, jer u obrazloženju budžeta za 2023. godinu najavljeno je da će akciza na naftne derivate biti umanjena za 10 odsto (i neće biti redovnog povećanja akcize prema prošlogodišnjoj inflaciji).

Poslednjom izmenom akcize, ona je smanjena samo pet odsto.

A koliko smanjenje samo jedne akcize znači budžetu vidi se iz podataka za 2022. Mera smanjenja akcize je tokom 2022. primenjivana većim delom godine, što se na kraju videlo i iz rebalansa.

Na osnovu rebalansa budžeta za 2022. godinu, prihodi od akciza iznosili su oko 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra), odnosno za oko milijardu dinara manje u odnosu na originalni budžet.

Očekivanja od akcize na derivate nafte tada su bile smanjena za oko devet milijardi dinara (72 miliona evra), na duvanske proizvode povećane su za pet milijardi (tu „radi“ kalendarsko usklađivanje sa EU), a akcize na energiju, alkoholna pića i kafu uvećane su za 3,4 milijarde dinara (29 miliona evra).

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rastu cene nafte i dizela u Evropi ali i vraćaju se akcize na staro се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj potez EU značajno će povećati ukupnu cenu cigareta u istočnoevropskim državama članicama, gde se neke cigarete i dalje mogu kupiti za manje od 3 evra.

Administracija EU predviđa povećanje minimalne moguće akcize na cigarete sa 1,8 na čak 3,6 evra za pakovanje od 20 komada.

S obzirom na to da će minimalna akciza po paklici cigareta biti 3,6 evra, to znači da će ceo asortiman duvanskih brendova poskupeti, što će biti doprinos Evropske komisije inflaciji i poboljšanju opšte zdravstvene slike, piše Jutarnji list.

Nova rešenja EU predviđaju inovacije u oporezivanju različitih duvanskih proizvoda kao što su isparivači ili grejani duvan. Zbog sve veće popularnosti među mlađom populacijom, oporezivanje ovih proizvoda biće bliže oporezivanju cigareta.

Jači vaping ili evaporativni duvanski proizvodi imaće minimalnu akcizu od 40 odsto, a slabiji do 20 odsto. Grejani duvanski proizvodi dobiće akcizu od 55 odsto – za hiljadu prodatih jedinica plaćaće 91 evro.

Očekuje se da će povećanje akciza na duvanske proizvode povećati prihode zemalja članica EU za 9,3 milijarde evra. Oni koji podržavaju ovaj potez ne kriju da im je cilj da cena duvanskih proizvoda bar ide u korak sa inflacijom, a najveća poskupljenja očekuju se u Bugarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj.

Ideja administracije EU je da do 2040. godine imamo generaciju „bez duvana”, a pre toga cilj je da se do 2025. godine smanji udeo korisnika duvanskih proizvoda sa 25 na 20 odsto. U krajnjoj liniji, odnosno 2040. godine, udeo korisnika duvanskih proizvoda trebalo bi da bude ispod 5 odsto.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак Evropska unija predlaže drastično dizanje akciza na cigarete се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uz 180 milijardi dinara viška za 10 meseci, još 13 milijardi se, prema predlogu rebalansa budžeta, očekuje do kraja godine. Čak 87 odsto tog novca dolazi od poreza.

Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović navodi da prednjače porez na dodatu vrednost sa 45 procenata udela, slede carine sa 20 odsto.

“Dakle, te dve kategorije čine 65 posto prihoda, to su dva najizdašnije poreza”, dodaje Stevanović.

Zbog bolje naplate, rebalans prihode od PDV-a povećava za više od 92 milijarde dinara, poreza na dobit preduzeća za 54, a na dohodak građana, uključujući porez na zarade, za više od 10 milijardi dinara.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da su povećani prihodi u odnosu na prvobitno planirane uzrokovali nizak deficit u ovoj godini, što je važno posebno imajući u vidu makroekonomsko okruženje i geopolitičke rizike.

U padu donacije i akcize

I neporeski prihodi od taksi, naknada, kazni, veći su za 24 milijarde dinara. Jedino su donacije i akcize u padu.

“Mi smo smanjili akcize na naftne derivate za 10 do 20 odsto. Taj efekat nije nadomešten prihodom od akciza na duvanske proizvode, odnosno drugih akciznih proizvoda. Država se tih prihoda odrekla da bismo zaštitili standard naših građana i kako bi obuzdali inflaciju na prihvatljivom nivou.To je oko 15 milijardi dinara na godišnjem nivou, jedan deo je nadomešten većom potrošnjom naftnih derivata, ali generalno postoji minus”, navodi Stevanović.

Minusa nema u naplati doprinosa, zato će vanrednu povišicu penzija pokriti u potpunosti. A što se redovne isplate penzija tiče, stanje u kasi Fonda PIO je takvo da rebalans predviđa smanjenje za ovu godinu planirane dotacije iz budžeta.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Porez na dodatu vrednost i carine pune najviše budžet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je akciznim kalendarom jasno definisano da se uvećanje ovog nameta realizuje svakog 1. januara odnosno jula, duvandžije obično ne povećavaju cene u isto vreme. Razlog za to je postupak koji ne podrazumeva automatsko povećanje cena već Vlada mora da ga odobri i to na osnovu podnetog zahteva svakog proizvođača.

U zavisnosti od toga ko ga je kada i podneo, Vlada ga verifikuje i nakon objave u Službenom glasniku, koriguju se cene određenog proizvođača. Zbog toga se stvara privid da ima više talasa poskupljenjena, a u stvari je reč samo o jednom. Od ovog jula najažurniji je bio „British American Tobacco“, koji je prvi podneo zahtev Vladi i od 8. jula mogao je da koriguje na više svoje proizvode. Sada je to uradio i „Japan Tobacco“ dok će svoje proizvode po novim, višim cenama za 10 dinara, od 14. jula prodavati i „Philip Morris“.

Zabunu kod pušača unosi to što zbog uvećanja specifične akcize od 1,5 dinara, proizvođači popskupljuju cigarete za 10 dinara. Međutim, uz specifičnu akcizu, koja se menja dva puta godišnje, zaračunava se i propocionalan komponenta ovog nameta od 33 odsto a na sve to se dodaje i PDV pa je korekcija cene zato znatno veća.

Cene kao u EU

Sa novim poskupljenjem, najjeftnija paklica košta sada 300 dinara, a ona najskuplja 580. Nakon ovog, julskog, sledi još 6 poskupljenja, po dva puta godišnje sve do 2025.

Tom dinamikom, država će uvećavati i namet uz koji se na cenu cigareta zaračunava i propocionalana akciza od 33 odsto, koja bi trebalo da ostane i u naredne tri godine nepromenjena. Na sve to se dodaje i PDV.
Cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici. Po tim standardima treba očekivati da će pušači u Srbiji za tri godine cenu svog uživanja plaćati isto kao oni u zemljama EU.

Za naše prilike u nekim državama, poput Irske gde za paklicu cigareta treba izdvojiti i 9 evra, to je izuzetno skupo. Ako je za utehu, postoje i države gde je duvan jeftinijii i u proseku se kreće između 3,5 do 5,5 evra.

Ono što je za utehu to je da će poskupljenje biti postepeno ali je sasvim izvesno da pušače u Srbiji neće zaobići evropskia praksa u ovoj oblasti.

Inače, iznos akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta biće uvećan narednih dana za dinar po milimetru što znači da i oni koji koriste ovaj užitak, će morati da izdvajaju više para kao i oni koji koriste sve popularniji nesagorevajući duvan, gde će paklica takođe poskupeti u proseku za 10 dinara.

Sve u svemu, u naredne tri godine pušaći će sve skuplje plaćati svoj užitak, pa je realno očekvati da 2025. godine srpske cene duvanskih proizvoda dostignu evropske.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Sledi još 6 poskupljenja cigareta do 2025.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV-u i Predlog dopune Zakona o akcizama podržala su sva 54 prisutna poslanika, prenosi Dnevni avaz.

Prvim zakonom želi se smanjiti PDV na hleb sa sadašnjih sedam odsto na nula odsto da bi se doprinelo tome da se cena hleba, koja je početkom godine poskupila 30 odsto, smanji, istaknuto je tokom obrazlaganja ovog zakonskog rešenja.

Drugim zakonom želi se ukinuti akciza na plastiku koja se koristi kao ambalaža u industriji hrane i pića, odnosno akciza koja je nedavno nametnuta domaćim privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom vode, mleka i mlečnih proizvoda, kao i onima koji se bave prepakivanjem određenih proizvoda, prenose agencije.

Чланак U Crnoj Gori ukinut PDV na hleb i akcize na plastiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija proizvodi veći deo potrebnog TNG, ali nešto mora i da uveze. Akcize su višestruko veće nego što je evropski prosek. Ono što potrošače interesuje je koji su razlozi ovakvog poskupljenja tečnog naftnog gasa.
Predsednik udruženja za TNG Ivan Brajović kaže za Radio Beograd 1 da na cenu utiče više faktora.

„Prvo se mora imati u vidu da TNG nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa i gasnog kondenzata što čino oko 65 odsto globalne proizvodnje, kao i prerade sirove nafte – to je preostalih 35 odsto. Prirodno je da cena ovih sastojaka TNG-a utiče i na njegovu ukupnu cenu“, objašnjava Brajović.

Ističe da je tekući konflikt u Ukrajini dodatno zakomplikovao situaciju, zbog čega je cena prirodnog gasa i prirodne nafte oborila sve rekorde.

„Izvoz TNG-a iz Rusije je takođe otežan, najviše zbog sankcija koje su Rusiji uvedene, pa ili se ne uvozi ili je jako malo kompanija koje to rade. Alternativni i, istovremeno, skuplji izvori snabdevanja se jesu pojavili – balltički morski izvoz i železnički – Roterdam-Antverpen“, navodi Brajović.

On kaže da Srbija ima sopstvenu proizvodnju TNG-a koja nije mala – oko 105 hiljada tona, a ostatak do pune potrošnje, što je pedesetak hiljada tona, se uvozi.

Vožnja na TNG

TNG je nekada bio upola jeftiniji od benzina i dizela. Postavlja se pitanje koliko se sada isplati voziti na ovo gorivo.

„Postoji računica da je korišćenje TNG za vozače opravdano kada maloprodajna cena ne prekoračuje 50 posto maloprodajne cene benzina. Iz razlike se pokrivaju troškovi konverzije motora, povećana potrošnja od 15 do 20 odsto po kilometru i povremeni troškovi atesta motora“, kaže Brajović.

Trenutna cena TNG-a je za nijansu niža od one koja bi u potpunosti bila isplativa za sve u lancu proizvodnje i distribucije. Realna cena bi trebalo da bude oko 115 dinara po litru.

Ako govorimo o regionu situacija je stabilna – i tržišna i cenovna, ali postoji razlika u iznosu akciza koje su znatno niže u zemljama u okruženju nego u Srbiji.

U Srbiji je cena goriva rasla i pre pandemije i sukoba u Ukrajini zbog rasta akciza, a ne tržišne cene goriva, što nije bio slučaj u regionu. Posebno se to odnosi na TNG, na koji su nametnute akcize koje su rasle više nego bilo gde drugde.

Od 2012, u Srbiji je akciza na benzin veća za 37 odsto u odnosu na minimalnu propisanu akcizu, na dizel 53 odsto, a na TNG 300 odsto i to je, u suštini, osnovni razlog za ovako visoku cenu i za višegodišnji pad potrošnje. 2011. godine Srbija je trošila 400 hiljada tona gasa, a 2021. se to svelo na 150 hiljada tona.

„Svi korisnici TNG-a sa pravom očekuju da država snizi akcize jer je važno imati veći udeo gasa u potrošnji goriva zato što ima manju emisiju štetnih gasova u atmosferu. Zatim, ovo gorivo koriste manje platežno sposobni građani pa je i socijalna komponenta važna. Iako se preduzima mnogo institucionalnih koraka na planu smanjenja akcize, za sada nije bilo efekta“, kaže Ivan Brajović.

Izvor: 021

Foto: Pixabay

Чланак Isplati li se još uvek voziti na TNG? се појављује прво на Biznis i Finansije.