Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah kako mnogi preduzetnici milijarderi stare, rekao je danas Benjamin Kavali, koji nadgleda strateške klijente u jedinici za globalno upravljanje bogatstvom u kompaniji UBS, prenosi CNN.

On je istakao da se očekuje da takav trend bude nastavljen i u narednih 20 godina, jer više od 1.000 milijardera može da prenese svojoj deci 5,2 biliona dolara.

Kompanija UBS, koja za klijente ima svakog drugog milijardera u svetu, navodi da su od aprila prošle, do aprila ove godine, 53 osobe nasledile 150,8 milijardi, što je više od 140,7 milijardi, koliko su akumulirala 84 nova milijardera zahvaljujući svojim poslovima.

Broj milijardera u svetu uvećan  za sedam odsto

U protekloj godini broj milijardera u svetu uvećan je za sedam odsto i sada ih je 2.544, a njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je za devet procenata na 12 biliona dolara, pri čemu nije uzeta u obzir inflacija.

To je manje od rekordnih 13,4 biliona dolara, koliko je registrovano 2021. godine, kada je globalna zajednica milijardera porasla na 2.686 osoba.

„Ekonomska, geopolitička i politička neizvesnost u poslednje vreme predstavljaju izazov za stvaranje preduzetničkog bogatstva“, rekao je glavni investicioni direktor za porodične i institucionalne klijente upravljanja bogatstvom u UBS Maks Kunkel.

Prvi put je Evropa predvodila rast bogatstva milijardera, pošto je „razmetanje u kupovini nakon pandemije“ podiglo profit i cene akcija vodećih kompanija za luksuznu robu, sa sedištem u Francuskoj, od čega su veliku korist imale porodice milijardera koje stoje iza njih, navodi se u izveštaju.

To uključuje predsednika kompanije LVMH Bernarda Arnoa i njegovo petoro dece. Arno je treći najbogatiji čovek na svetu, sa neto vrednošću od 167 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera, a ispred njega su samo Ilon Mask i Džef Bezos.

Dok su milijarderi u oblasti tehnologije i zdravstva akumulirali najveće bogatstvo u protekloj deceniji, u izveštaju se ukazuje na „rane pokazatelje uvećanja bogatstva industrijskih milijardera“, među kojima su indijski Gautam Adani, iz multinacionalnog konglomerata Adani grupa, i Mukeš Ambani.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah jer milijarderi stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nijedna banka ne dozvoljava zatvaranje tekućeg računa ukoliko korisnik ima nerealizovane čekove. Dok god postoji ijedan nenaplaćeni ček, korisnik računa plaćaće mesečno održavanje i neće moći da zatvori račun.

Problem, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu

Građani koje čekove ispišu na odloženo, ili njime plate neku vredniju robu na rate, poput nameštaja ili bele tehnike, moraće da sačekaju da trgovac podnese ček na naplatu i tek potom zatvore račun.
Problem, međutim, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu.

Maksimalna vrednost jednog čeka je 5.000 dinara i postoji teoretska mogućnost da korisnik koji ostane bez čekova, bilo da su izgubljeni ili ukradeni, banci na ime svakog nedostajućeg čeka plati 5.000 dinara i tako zatvori račun.

Ovakva mogućnost davno je postojala u nekim bankama, danas – ne.

A i da postoji, retko koji klijent je voljan da na ime čeka koji nije iskoristio banci plati 5.000 dinara.

„Ja sam čekove izgubila sigurno pre desetak godina, banka u kojoj sam je, u međuvremenu, i ime promenila. I dalje mi u m-banking aplikaciji stoji da me duže za te čekove, imam ih deset, nijedan nisam iskoristila, ne znam ni zašto sam ih podigla. Sada razmišljam o kreditu u drugoj banci, koja mi je povoljnija zbog kamatne stope, ali će mi ovi čekovi praviti problem da zatvorim račun u trenutnoj banci. I da može da se plati 5.000 dinara po čeku, ja ne nameravam to da učinim, jer ja te pare nisam potrošila“, kaže nam Beograđanka D. P. koja se svojih čekova setila tek sada, kada je htela da podigne kredit.

Međutim, pravila su jasna. Čak i kad bi nameravala da banci ostavi, tj. na svoj račun uplati po 5.000 dinara na ime svakog čeka – u slučaju ovih 10 to bi bilo ukupno 50.000 dinara – nemoguće je da joj banka „izbriše“ izdate čekove.

Nije ček lična karta

Građani koji su pomislili da se situacija rešava jednostavnim oglašavanjem u Službenom glasniku da su čekovi izgubljeni ili ukradeni, na žalost, nisu u pravu.

Čak se ni izgubljena lična karta više ne oglašava u Službenom glasniku, već se to čini na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Banka, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, čekove može da otpiše tek nakon prijema sudskog rešenja o poništavanju (amortizaciji) čeka.

I to je jedini način poništavanja čeka.

„Ako je banka izdala čekove, ona ima pravo da traži povraćaj nerealizovanih čekova ili poništavanje onih koji su izgubljeni ili ukradeni. Tek tada klijent može da ugasi tekući račun. Banka ne može da poništi izdate čekove (koji su izgubljeni ili ukradeni) dok se ne obavi amortizacija, tj. poništavanje koju sprovodi sud. Zakonom o menici na koji, po pitanju amortizacije, upućuje Zakon o čeku, i Zakonom o vanparničnom postupku propisano je da se poništavanje čeka vrši davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu, koji rešenjem poništava označeni ček. Pravosnažno rešenje suda o amortizaciji čekova nakon toga se dostavlja banci, koja evidentira da su ti čekovi poništeni, koji se onda ne mogu realizovati kod banke“, ističu u NBS.

Dakle, kako navode – građanin kome je ček ukraden treba da bez odlaganja podnese nadležnom sudu predlog za amortizaciju čeka kako bi umanjio rizik od toga da ukradeni ček bude realizovan.

Jer, ako u narednom periodu ukradeni ili izgubljeni ček stigne banci na naplatu, ona će sredstva isplatiti sa klijentovog računa, jer nije dovoljno samo to što je klijent prijavio da mu je ček ukraden ili izgubljen.

Šta ako ukradeni ček dođe na naplatu

Ako su zakasnili sa prijavom sudu, a ukradeni ček im se u međuvremenu realizuje – jer bilo je i takvih slučajeva u praksi – građani oštećeni realizacijom ukradenih čekova, imaju pravo da podnesu tužbu nadležnom sudu.

Tužba se podnosi, kako objašnajvaju u NBS, protiv lica koje je primilo takav ček na naplatu, odnosno trgovca, zbog nesavesnog postupanja prilikom primanja čeka na naplatu – ako npr. nije izvršilo identifikaciju klijenta koji je kupljenu robu plaćao čekom, što je trebalo da učini upoređivanjem potpisa na čeku i kartici, kao i uvidom u važeću ličnu kartu.

„Savet građanima je da preduzmu mere koje će umanjiti rizik od krađe i zloupotrebe čekova tako što će čekovne blankete čuvati na sigurnom mestu, odvojeno od čekovne kartice i lične karte, da čekove nose sa sobom samo kad planiraju da određenu kupovinu plate čekom, kao i da čekove ne popunjavaju i ne potpisuju „unapred“ već isključivo na prodajnom mestu na kome vrše plaćanje čekom“, ukazuju u centralnoj banci.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Nemoguća misija je zatvoriti račun u banci ako imate bar jedan ček koji nije „prošao“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je krajem juna, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, tekuće račune u bankama imalo 5.876.044 građana.

Podataka o tome koliko često korisnici menjaju banku i otvaraju nove a zatvaraju stare tekuće račune nema, ali veliki broj građana i ne zna koja sve prava ima tokom te procedure.

Prošao dogovor sa NBS

Promena banke možda je sada i najaktuelnija zbog „odmrzavanja“ naknada i vraćanja na stare (veće) iznose što su pojedine banke već uradile 1. septembra. Tada je, naime, istekao jednogodišnji dogovor NBS i banaka o vraćanju tarifa i naknada na iznose pre januara 2021. ukoliko su ih povećavale i njihovom „zamrzavanju“ na godinu dana.

Ono što je najvažnija informacija, a vezana je za tekuće račune, jeste to da je Narodna banka Srbije (NBS) tada (1. septembra 2023) usvojila i Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama. Njome je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara.
Kada se radi o ostalim dodatnim uslugama na ovaj platni račun, tu se ponuda, kao i cene, razlikuju od banke do banke. Tako da u pojedinim finansijskim kućama cena mesečnog održavanja tekućeg računa ide i do 800 dinara.

A u slučaju da korisnik želi da refinansira neke svoje troškove (kredit, dozvoljeni minus i slično) kod neke druge banke, i u tom slučaju će otvoriti novi tekući račun, a onaj stari verovatno zatvoriti.

Upravo oko te procedure veliki broj korisnika tekućeg računa i ne zna da ne mora lično da se „bakće“ sa zatvaranjem računa u ’staroj’ banci, ni sa izmirenjem dugovanja, već da sve to može da obavi nova banka.

Komunikacija između banaka

To je za 24sedam potvrdio i Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača “Efektiva”.

– Svaki klijent može da ode u banku u kojoj želi da otvori tekući račun i da od nje traži da sa prethodnom bankom iskomunicira sve oko zatvaranja starog računa – kaže Gavrilović.

Dakle, ako klijent ima dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu koje nije izmirio, dug po osnovu kreditne kartice i slično, a hoće da otvori tekući račun u novoj banci jer je povoljniji, ne mora da brine o zaostalim dugovima.

– To je predviđeno zakonom. Banka kod koje klijent otvara novi račun dobiće informaciju o svemu, šta, kako i koliko treba da se uplati, i to je to. To se radi po nalogu klijenta jer ne mora da znači da ako otvara račun u jednoj banci hoće da zatvori onaj u drugoj – objašnjava Gavrilović.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja prava građani imaju kada žele da promene banku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon promene imena, Adriatic Banka A.D. Beograd će u predstojećem periodu uvoditi i novu poslovnu aktivnost na novoj lokaciji u kuli Skajlajn Beograd, u okviru koje će se pružati usluge privatnog bankarstva. Osim kancelarijskog prostora za ovaj segment poslovanja, planirano je i otvaranje nove filijale u sklopu Skajlajn kule, koja će ponuditi moderno bankarsko iskustvo.

„Naš primarni fokus će biti usmeren ka visoko personalizovanim uslugama za klijente, pružanju finansijske podrške privredi i sektoru malih i srednjih preduzeća. Radujemo se prilikama koje ove promene donose i uložićemo napore da se istaknemo kao banka koja će na konkurentnom bankarskom tržištu pružiti brzinu i sigurnost svojim klijentima“, istakao je novi predsednik Izvršnog odbora Adriatic banke Đorđe Lukić.

Podsećamo, u aprilu ove godine, većinski vlasnik Adriatic Bank preuzeo je Expobank A.D. Beograd sa ciljem proširenja uspešnog poslovanja na tržište Srbije. Nova uprava, sa izuzetnim stručnim referencama i bogatim iskustvom iz oblasti finansija i bankarstva, predstavlja garanciju za buduće uspešno poslovanje banke. Poslovna strategija će biti usmerena na stvaranje sigurne i pouzdane institucije koja će na brz i jednostavan način komunicirati sa klijentima.

Чланак EXPOBANK A.D. Beograd od danas postaje Adriatic Bank A.D. Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

DFPI je dogovorio prodaju imovine First Republic-a kompaniji JPMorgan Chase. Ovo je treća značajna američka banka koja je doživela kolaps u prethodna dva meseca, prenosi Rojters.

Za kupovinu Prve republičke banke, koja je 13. aprila raspolagala imetkom od 229,1 milijardu dolara, bili su zainteresovani i grupacija za finansijske usluge PNC, kao i grupacija Citizens, a poslednje ponude su upućene juče, preneo je izvor upoznat sa situacijom.

Krah Prve republičke dolazi manje od dva meseca nakon finansijskog sloma kalifornijske Banke Silicijumske doline (BSV) i njujorške Signačur banke, podseća britanska agencija.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Propala još jedna banka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko je mogao da pretpostavi da će baš bankarima poći za rukom da naprave ono o čemu su generacije naučnika sanjale – vremensku mašinu. Mašina savršeno radi, iz marta 2023. godine skočili smo u septembar 2008. godine, gledajući ponovo kako se u „tržišnoj ekonomiji“ preko noći jedna „nevidljiva ruka tržišta“ pretvara u vidljivu ruku države koja iz mrtvih vraća propale banke, dok druga ruka zaslužnim za propast isplaćuje bonuse i dividende.

Ovog puta sve je počelo sa američkom regionalnom bankom, Silicon Valley Bank (SVB), koja je sa 212 milijardi dolara aktive na kraju 2022. godine bila relativno mala, u poređenju sa globalnim gigantima. Ono po čemu je SVB bila posebna nije aktiva, već klijenti. Banka se specijalizovala za poslovanje sa startap kompanijama iz Silikonske doline, čiji se poslovni model zasnivao na strategiji „gubimo pare na svakoj transakciji, ali to ćemo nadoknaditi kroz povećani broj transakcija“. Poslovanje startapova se baziralo na konstantnom upumpavanju svježeg novca investitora u nadi da će možda nekada firma ostvarivati i neki profit, sve dok investitorima ne dosadi, a ponosni osnivač krene sa novom briljantnom idejom.

Ovaj tip klijenata tradicionalni bankari jednostavno su izbjegavali i da pogledaju, jer su preveliki rizik, a zarada je neizvjesna, s obzirom da oni u principu i nemaju nekog prometa, jer periodično investitori polože na račun firme nekoliko miliona dolara, koje firma troši na plate i troškove poslovanja.

Klijenti malobrojni – ali bogati

Kako investitori ipak ne nose milione dolara u gepeku, perspektivni startap mora negdje imati račun i tu je svoju šansu našla SVB. Investitori su u startu novim firmama „sugerisali“ da otvore račun u SVB, gdje su i sami držali svoje milione, tako da je na kraju posjedovanje računa u SVB bilo i svojevrstan simbol prestiža.

Za banku to je značilo relativno mali broj klijenata, nekih tridesetak hiljada, koncentrisanih na malom geografskom području i u istom sektoru, ali sa velikim depozitima. SVB banka i menadžment imali su imidž „čuda od djeteta“, koji su bazirali na tvrdnjama da niko osim njih ne razumije „divni novi svijet“ tehnoloških startap kompanija, koje nas direktno vode u utopiju, uprkos opiranju polupismene, neoprane i zatucane mase.

Nakon finansijskog sloma 2008. godine, koji je prvenstveno bio prouzrokovan smrtonosnom kombinacijom deregulacije i pohlepe, SAD su pooštrile pravila za poslovanje banaka, sa aktivom većom od 50 milijardi dolara. Vrlo brzo strah od kolapsa je prošao i bankare je ponovo uhvatila groznica pohlepe, pa su već 2015. godine počeli sa snažnim lobiranjem da se prag podigne sa 50 na 250 milijardi dolara aktive, da bi se banka smatrala sistemski važnom i podlijegala rigoroznijoj kontroli.

Među najglasnijim zagovornicima deregulacije bio je i Greg Becker, direktor SVB banke, koji je u svjedočenju pred Kongresom SAD u 2015. isticao kako njegova banka ima „duboko razumijevanje tržišta na kome posluje, snažnu praksu kod upravljanja rizicima“, te da bi primjena „rigoroznije regulative, obaveznih stres testova i striktnih zahtjeva u pogledu visine kapitala“ značila da bi se pare „umjesto finansiranja kompanija koje kreiraju radna mjesta u inovativnoj ekonomiji“, trošile na poštovanje striktnih standarda.

Kako su nova radna mjesta i napredak ekonomije bankarima svetinje, tako se lobiranje isplatilo, pa je u 2018. godini prag za klasifikaciju kao „sistemski važne banke“ podignut na 250 milijardi dolara aktive.

Depoziti kratkoročni, ulaganja dugoročna

Tokom godina priliva jeftinog novca i niskih kamata, aktiva SVB banke, prvenstveno u vidu depozita po viđenju, je ubrzano rasla, pa je pitanje bilo šta da se radi sa tim parama.

Spasonosno rješenje nađeno je u vidu ulaganja u dugoročne obveznice, mahom desetogodišnje, koje su donosile kakvu-takvu zaradu i od kojih su mnoge kao pokriće imale hipoteke, što neodoljivo podsjeća na 2008. godinu.

Ključni elemenat bio je da se ove obveznice namjeravaju držati do dospjeća, što je omogućavalo banci da ih onda u knjigama vodi po nominalnoj a ne tržišnoj vrijednosti.

Kada je američki FED konačno počeo podizati kamate da bi suzbio „prolaznu“ inflaciju, po običaju tržišne cijene obveznica počele su padati.

Time je sudbina SVB banke bila zapečaćena. Iznenada, tržišna cijena kupljenih obveznica je pala toliko da su one vrijedile manje nego što ih je banka platila, pa je realno banka izgubila dio ulaganja, iako je na papiru i dalje sve bilo u redu.

Revizori – slijepci u mraku

Teoretski, banke ne bi trebale propasti, jer postoji regulativa koja predviđa nadzor, razrađene metodologije za upravljanje rizicima, te nadzor u vidu redovnih godišnjih izvještaja nezavisnih revizorskih kuća. U slučaju SVB banke, svi ovi mehanizmi su praktično zakazali.

Zakonska regulativa je razvodnjena 2018. godine, a prvi signal da nešto nije u redu trebala je biti činjenica da je banka najveći dio 2022. godine bila bez direktora za upravljanje rizicima, nakon što je naprasno u aprilu 2022, tadašnja direktorica podnijela ostavku, ali nikome se nije žurilo da je zamijeni.

Takođe, krajem 2020. godine upravi banke bilo je predloženo da proda dio dugoročnih obveznica te da ih zamjeni kratkoročnim, čime bi se značajno smanjio rizik u slučaju daljeg rasta kamata, što je već bilo očekivano. Direktor i upravni odbor su odbacili ovu ideju, jednostavno zato što bi to rezultiralo prihodima manjim za 18 miliona dolara i što bi to uticalo i na visinu profita i na njihove bonuse.

Zakazao je i posljednji osigurač koji je trebao upozoriti kako regulatore tako i dioničare i klijente da nešto nije u redu, godišnji izvještaj nezavisnog revizora. Samo 14 dana prije kolapsa SVB banke, KPMG je objavio nezavisni revizorski izvještaj o poslovanju banke u 2022. godini, 24. februara, i kako već priliči, zaključak je bio da je sve u najboljem redu sa bankom. „Mali problem“ vezan za (ne)mogućnost banke da do dospjeća drži dugoročne obveznice kupljene kratkoročnim depozitima klijenata, nekako je promakao revizorima. Čudno, jer je svakome ko je barem letimično pogledao bilans banke i površno pratio vijesti, bilo jasno da je banka u velikim problemima.

Svoj doprinos dali su i mediji, pa je Forbes tri sedmice prije kolapsa uvrstio SVB među 20 najboljih banaka u SAD.

Na početku bijaše riječ

Šta je tačno bio okidač za masovnu povlačenje depozita iz SVB banke, ekonomska analiza u obskurnom newsletteru, glasine koje su se širile preko zatvorenih grupa na društvenim mrežama, ili diskretna „preporuka“ vodećih venture kapitalista njihovim kompanijama da odmah izvuku svoj novac iz SVB banke – niko ne zna sigurno. Uglavnom, 8. marta banka se suočila sa povlačenjem stotinak milijardi dolara depozita i to je bio kraj.

Venture kapitalisti, koji su najveći zagovornici nesputanog slobodnog tržišta, sada su histerično zahtijevali intervenciju države i spašavanje njihovih depozita. Iako su po zakonu u SAD osigurani depoziti do 250.000 dolara, ovog puta napravljen je izuzetak i država je dala garancije za sve depozite. Tako je otklonjena opasnost da siromašni milijarderi izgube desetine i stotine miliona depozita u SVB banci.

Automatski, banka kćerka SVB u Londonu je takođe krahirala, pa je kontrolu preuzela država. Srećom, par dana uoči kolapsa, londonska SVB je podijelila 36 miliona dolara u vidu bonusa. Direktor američke SVB, Greg Becker, dvije sedmice prije kolapsa, prodao je svoje dionice banke i inkasirao 3,6 miliona dolara, što je čista slučajnost. Najvažnije je da su bankarski bonusi i depoziti milijardera spašeni, a kockarske gubitke bankarskih menadžera pokriće sirotinja, navikla je već na to.

Dražen Simić

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: zizwix, Pixabay

Чланак Uspon i pad SVB banke: Anatomija jednog kolapsa се појављује прво на Biznis i Finansije.

U jednom od najvećih bankrota u istoriji SAD, Banka Silicijumske doline propala je prošlog petka povukavši sa sobom naniže i berze akcija i robe poput nafte. Ali 24časa pre nego što se to dogodilo, izvršni direktor banke Greg Beker lično je poručio deponentima i ulagačima da je njihov novac u banci siguran.

Beker je u januaru slao optimistične poruke investitorima i klijentima ističući da se ekonomski izgledi popravljaju nakon lošije 2022. godine. A prema analitičarima u današnji analizama po medijima, već tada se mogao naslutiti kolaps. Suviše je velika slučajnost da je Beker krajem januara podneo plan koji mu je omogućio da proda svoje akcije u SVB.

Šampion neobuzdanih inovacija

Kako piše Rojters, prvi čovek propale SVB u ovoj kompaniji je radio tri decenije, a karijeru je započeo kao službenik za kredite. Beker koji je iz rodne Indijane preko Detroita došao do Kalifornije i uspeo se na korporativnoj lestvici, zasijavši po zlu čuvene 2008. godine. U jeku finansijske krize postao je direktor banke, a tri godine poslije i glavni izvršni direktor (CEO).

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Dve nedelje pre bankrota direktor SVB prodao svoje akcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka je saopštila da preduzima odlučne mere da ojača svoju likvidnost, dok su akcije banke juče pale za 24 odsto, nakon što je objavljeno da su pronašli „slabost“ u finansijskom izveštavanju.

To je izazvalo opštu prodaju na evropskim tržištima i strahove da će nastupiti veća finansijska kriza, navodi BBC.

– Moj tim i ja smo rešeni da brzo napredujemo kako bismo pružili jednostavniju i fokusiraniju banku izgrađenu na potrebama klijenata – saopštio je izvršni direktor „Kredi Svisa“ Ulrih Kerner.
Problemi u globalnom bankarskom sektoru javili su se prošle sedmice, kada je u SAD propala „Banka Silicijumske doline“ (Silicon Valley Bank), 16. po veličini banke u zemlji, da bi dva dana kasnije usledio kolaps „Signačer banke“ (Signature Bank).

Švajcarska nacionalna banka, koja je centralna banka Švajcarske, i Švajcarska uprava za nadzor finansijskog tržišta nastojali su da smire strahove investitora, rekavši da su spremni da pomognu „Kredi Svisu“ ako bude potrebno.

Za švajcarske finansijske institucije važe stroga pravila kako bi se „osigurala njihova stabilnost“, a „Kredi Svis“ ispunjava zahteve za banke koje se smatraju sistemski važnim, rekli su regulatori.

O preblemima u poslovanju ove švajcarske banke govorilo se i pre nego što su počele da se obelodanjuju nevolje u SAD a banka povremeno ima sknadale već godinama.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Švajcarska centralna banka pomaže sa 55 milijardi evra „Kredi Suis“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Silicon Valley Bank je najbrže rastući i najperspektivniji bankarski brend na svetu, koji je više nego udvostručio svoju vrednost na 2,8 milijardi američkih dolara.

Ovo ne kažemo mi, već to tvrde skupo plaćeni stručnjaci u britanskoj konsultantskoj kompaniji Brand Finance, koji sebe predstavljaju kao najveću svetsku konsultantsku kompaniju za procenu vrednosti robnih marki.

Kompanija Brand Finance je u februaru ove godine objavila publikaciju „BANKARSTVO 500 2023, Godišnji izveštaj o najvrednijim i najjačim bankarskim brendovima“ („BANKING 500 2023, The annual report on the most valuable and strongest banking brands“), u kojoj predstavlja analize i rang liste najvrednijih bankarskih brendova na svetu. U izveštaju se ističe da kineske banke gube na vrednosti svojih brendova, dok u slučaju američkih banaka ta vrednost raste.

Američka nada

U tom pogledu najperspektivnija je SVB banka, ističe se u izveštaju, čija je robna marka uvećala svoju vrednost za 148%, na 2,8 milijardi američkih dolara.

„To je najbrže  rastuća bankarska robna marka na svetu, čija se vrednost ove godine više nego udvostručila. Banka je specijalizovana za pružanje bankarskih usluga kompanijama rizičnog kapitala za podršku ekosistemu početničkih firmi. U 2021. banka je dovršila spajanje s Boston Private i rebrendirala je u SVB Private. SVB aktivno ulaže u preduzetničke poduhvate, uključujući finteh kompanije, poput Wisea i u nove tehnološke poduhvate koji revolucionarno menjaju zdravstvenu industriju“, objašnjavaju stručnjaci konsultantske kompanije Brand Finance.

Zovite naš tim i mene u bilo koje vreme

Govoreći o pouzdanosti svojih procena, David Haigh, izvršni direktor ove konsultantske kompanije, između ostalog kaže: „Brand Finance je ove godine uložio više nego ikada ranije sve svoje resurse u istraživanje i razumevanje na koji način kupci vide robne marke širom sveta. Naša istraživanja se sprovode širom sveta i raspolažemo najvećom bazom podataka na svetu o trenutnim i istorijskim vrednostima robnih marki“.

Izvršni direktor Brand Finance na kraju svog uvodnika poručuje sledeće: „Izveštaj koji čitate zasniva se na ovom opsežnom izvornom istraživanju, a rezultati predstavljaju katalizator za dalje razgovore. Ako želite pomoć u izgradnji jače robne marke ili ako želite da bolje razumete vrednost svoje robne marke, kontaktirajte Brand Finance, naš tim i mene u bilo koje vreme. Radujem se razgovoru i tome što ćemo vam pomoći da izgradite profitabilniju budućnosti za vaš brend“.

Чланак Brand Finance proglasio SVB banku za najbrže rastući bankarski brend na svetu! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni podsećaju na “kiparsku krizu” iz 2013. posle koje je porasla popularnost kriptovaluta jer su se pokazale kao nezavisne od bankarskog sistema i svih rizika sa kojima se oni suočavaju. Ipak, kako upozoravaju američki mediji, ni tržište kriptovaluta nije imuno na krize, što smo mogli primetiti u prethodnom periodu.

Posle vesti o kolapsu Silicon Valley Bank, među čijim klijentima je veoma bio zastupljen tehnološki sektor, vrednost kriptovaluta zaista jeste porasla – samo bitkoin je juče skočio preko10 odsto. Međutim, treba imati u vidu da su regulatori države Njujork u subotu zatvorili i Signature Bank koja je poznata kao veliki zajmodavac u kripto-industriji, kako bi sprečili intenziviranje bankarske krize.

Zanimljivo je da iako su ove banke bile otvorenije prema kripto i venture capital projektima njihov kolaps se za sada nije negativno odrazio na njihovu vrednost. Međutim, iako vrednost kriptovaluta raste, kompanije i startapi koji posluju na kripto-tržištu suočiće se sa raznim izazovima, počev od onog kako ubuduće doći do finansiranja.

Izvor: CNBC

Чланак Kako će kolaps Silicon Valley Bank uticati na kriptovalute? се појављује прво на Biznis i Finansije.