Reč je o podacima na nivou cele 2022. godine, a ne o prosečnim zaradama za poslednji mesec koje su uglavnom veće, piše N1.

Rad u Lihtenštajnu, koji je smešten između Švajcarske i Austrije, a koji broji manje od 40.000 ljudi, vrednuje se sa 7.046 evra na mesečnom nivou.

Lihtenštajn ima snažan finansijski sektor koji je i najzaslužniji za visok standard. Pre svega, radi se o niskim stopama porezu na dobit preduzeća, koji je ugrubo upola manji od evropskog proseka zbog čega više hiljada kompanija imaju svoje sedište u toj zemlji, neretko u vidu običnog poštanskog sandučeta. Ipak, Lihtenštajn se ne nalazi na listama zemalja koje su označene kao poreski rajevi.

Drugi izvor prihoda ove alpske zemlje je turizam, pre svega zimski.

Iza Lihtenštajna je još jedna alpska država – Švajcarska sa prosečnom platom od 5.522 evra. Poput Lihtenštajna i Švajcarska ima manje poreske stope i razvijeni zimski turizam, ali Švajcarska ima i najjači banarski sektor na svetu i stepen privatnosti za komitentne koji nema nijedna druga država.

Na trećem mestu je Danska sa 4.149 evra, zatim Luksemburg sa 3.699, Norveška 3.386, pa Island 3.377 evra i San Marino 3.237, dok je Irska poslednja zemlja na listi sa prosečnom platom višom od 3.000 evra i iznosi 3.086.
U najvećoj zemlji i najjačoj ekonomiji Evropske unije, Nemačkoj, prosečna plata iznosi 2.831 evro.

U zemljama koje su nastale iz Jugoslavije najviša plata je u u Sloveniji – 1.442 evra. Slede Hrvatska sa 1.163, Crna Gora (800), Srbija (714), Bosna i Hercegovina (652) i Severna Makedonija (557).

Od ostalih zemlja iz regiona prednjači Rumunija sa 924 evra, a slede Bugarska sa 822 i Albanija sa 507 evra.

Na evropskom dnu su zemlje gde se pretežno vode ratovi ili je bezbednosno-politička situacija nestabilna, pa tako u Ukrajini iznosi 306 evra. U Belorusiji je 483, dok je prosečna zarada u Rusiji 588 evra.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje imaju najveću prosečnu zaradu a koje najmanju u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Minhenu, jednom od najpopularnijih gradova u Nemačkoj, kupci su za stan u novogradnji prošle godine morali da plate u proseku 10.500 evra po kvadratu, dok je u francuskoj prestonici Parizu, jednom od najromantičnijih gradova, sa 13.000 evra bio skuplji.

Nešto jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt, gde prosečna cena kvadrata iznosi 8.400 evra. U Amsterdamu, gradu koji je sve popularnija destinacija za život, kvadratni metar bio je 7.600 evra, a u Kopenhagenu 7.300 evra.

U Hamburgu, gradu koji je šesti po veličini u Evropskoj uniji, kupci su plaćali 6.900 evra, a u Berlinu za 400 evra manje, odnosno 6.500 za kvadrat stambenog prostora.

Sa druge strane, Bugarska je zemlja koja privlači sve veći broj stranih investitora i kupaca nekretnina zbog svoje pristupačnosti, lepote prirode i raznovrsnih mogućnosti. Zato su u bugarskim gradovima Varna i Burgas najpovoljnije nekretnine, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 evra po kvadratu.

Izvor:Kurir
Foto: Pixabay

Чланак Gde u Evropi možete kupiti najjeftiniji stan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo nedelju dana uoči početka Prvog svetskog rata, cene su mirovale, a tržišta novca, deonica, obveznica i dragocenih metala jedva da su davala bilo kakvu naznaku haosa koji će uslediti. U sledećem trenutku, sve je izmaklo kontroli i surovi kontrolori kapitala shvatili su šta znači rat. Veliki rat.

Nešto više od sto godina kasnije, svedočimo sve učestalijoj pojavi sukoba u svetu koji više gotovo da nema tačku na planeti do koje nije stigao kapitalistički poredak kao krajnji ishod razvoja zapadne civilizacije i početak njenog kraja koji neminovno vodi u veliko finale sudara između sila novca i krvi.

U međuvremenu, veza između novca i krvi preplitaće se u fazama koje će dovoditi do nesumnjivog uticaja između ostalog i na finansijska tržišta.

Investitori u ratove

U najgorem scenariju, svet se već nalazi na pragu trećeg svetskog rata, a uvertira je počela nagomilavanjem ruskih trupa uz ukrajinsku granicu koja je, nedugo potom, pređena.

I dok su oči celog sveta bile uprte u Ukrajinu, a pored pažnje, zasuto je ili bi se moglo reći čak i uloženo dosta oružja i novca, na scenu je stupio još jedan konflikt, na prvi pogled regionalni, ali kako vreme protiče javljaju se i drugi zainteresovani za preskakanje konopca i uletanje u ring poput kečera koji su samo zabavna varijanta nameštene tuče. U stvarnom svetu, veliki igrači igraju na veliko.

Sukob Izraela i palestinskog Hamasa preti da pređe u rat širih razmera. Najveći investitori u oba konflikta su Amerikanci čija je vojna podrška ključna za opstanak Izraela i Ukrajine. Pored toga, sve su učestalije vesti o napadima na američke vojne baze u Siriji i Iraku.

Ukoliko i Kina odluči da iskoristi prašinu koja se podigla i pokuša da vojnim putem povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerikanci bi se mogli naći upleteni u najmanje tri sukoba na različitim stranama sveta. Za ostatak sveta svakako bi se povećao rizik da se ratovi isprepliću i pretvore u mnogo razornije sukobe.

U ovakvom scenariju tokovi novca deluju kao nešto što je u drugom planu pred užasom kakav bi globalni konflikt mogao da stvori, ali to je samo na prvi pogled.

Ekonomija i tržište

Investitori širom sveta već uveliko razmatraju kakav bi uticaj na tržište izazvao svetski rat. Ovakva mogućnost do sada nije izazivala veće potrese, ali tržišta su već duže vreme više opterećena strahom nego pohlepom, pa uz manje investicija ima i manje rizika.

Veća suma novca na štednji donosi i veću kamatu

Indeksi deonica padali su tri meseca uzastopno u SAD, Evropi i Kini iako se ovakav trend može objasniti i situacijom u mirnodoposkim uslovima.

Situacija na tržištu ne deluje kao da je na delu panika kakva bi se mogla očekivati u predvečerje svetskog rata. Zapravo, svetska ekonomija funkcioniše kao da su šanse za tako nešto ravne nuli. Isto onako kako je to bilo samo nekoliko dana uoči početka Prvog svetskog rata.

Treći svetski rat

Istorijski gledano, u slučaju da veliki investitori predvide mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata, teško da bi mogli dalje anticipirati kuda bi takav sukob odveo svet, a kamoli kako bi u tom slučaju mogli da profitiraju.

Najlakši način da se to shvati je da zamislite sebe u 1914. godini sa sve saznanjem da će uskoro izbiti Prvi svetski rat. Potrebno je da brzo investirate svoje uloge znajući da će kroz nekoliko nedelja glavne berze od Njujorka, Tokija, Londona ili Rima biti zatvorene na neodređeni period. Da li bi ijedna investicija ostala sigurna? Da li bi državne obveznice bile sigurne i čije i da li biste izbegli bankrot usred krize likvidnosti koja bi pogodila većinu država? Da li biste uložili u ruske obveznice koje će nekoliko meseci kasnije pod komunističkom revolucijom potpuno izgubiti vrednost?

Rat, gledano iz ugla investitora, bankara i najbogatijih ljudi na svetu uključuje prevelik nivo neizvesnosti koji je daleko van dometa izračunljivog rizika na koji se većina profitera navikla. Tom treba dodagi i činjenicu da su prethodni svetski ratovi nosili prilično nejasne pouke za kasnije.

Optimalni pristup za investiranje 1914. godine podrazumevao je kupovinu robe i američkih deonica, a prodaju evropskih obveznica, deonica i valuta. Ovakav pristup, međutim, pokazao se kao potpuno bezvredan kasnih tridesetih godina. Investitori su tokom tridesetih pokušali da nauče nešto iz istorije. Očekujući još jedan svetski rat, prodali su evropske deonice i valute, ali ovaj rat imao je drugačije pobedničke investicije. Britanske deonice i državne obveznice ovog puta bile su su bolje od američkih.

Oružje i pohlepa

Danas postoji veći i strašniji izvor nesigurnosti, budući da mnoge potencijalno zaraćene sile poseduju nuklearno naoružanje. Finansijski gledano, to ima malo značaja jer u nuklearnoj katastrofi investicije teško da bi imale neku posleratnu vrednost.

Iako ratovi nesumnjivo donose profit, naročito zemljama čija je ekonomija u najvećoj meri zavisna od vojno-industrijskog kompleksa poput SAD, teško da bi investitori smeli da se odvaže i isprovociraju situaciju koja bi mogla da se otme kontroli.

Pretnja ratom i mogući sukob veća su misterija za investitore nego za vojne generale koji bi u tom slučaju imali neku vrstu kontrole.

U slučaju ratne katastrofe, budući istoričari mogli bi da se čude očiglednoj bezbrižnosti današnjih investitora upravo onako kako mi posmatramo događaje od pre sto godina posle kojih je imalo šta da ostane narednim generacijama. Imajući u vidu razornu oružanu moć kakvom čovečanstvo danas raspolaže budućnost bi bila prilično upitna. U svakom slučaju, pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani u savezu koji pali varnice pred buretom baruta nepredvidivog dometa.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani се појављује прво на Biznis i Finansije.

ERT, ranije poznat kao Evropski okrugli sto industrijalaca, je grupa od šezdeset velikih industrijskih kompanija koja je bila jedna od pokretačkih snaga za razvoj ideje jedinstvenog tržišta EU 1980-ih.

„Naš cilj je da napravimo analizu stanja konkurentnosti evropske industrije“, rekao je za EURACTIV Jean-Francois van Bokmeer, predsednik ERT-a, kao i predsednik Vodafona.

Evropa zaostaje

I ova analiza izgleda strašno. Na primer, „dokument o viziji“ koji je objavio ERT pokazuje da EU troši znatno manje od svojih globalnih kolega na istraživanje i razvoj – samo 2,27 odsto BDP-a, naspram 2,40 odsto u Kini, 3,45 odsto u SAD i 4,81 odsto u Južna Koreja.

Štaviše, u proteklih 15 godina došlo je do značajne razlike u ekonomskom rastu između EU i SAD, jer se EU držala makroekonomske kontraproduktivne politike štednje koja je smanjivala investicije dok su njene kolege ulagale aktivnije.

„Ako pogledate razliku u stopi rasta između SAD i Evrope, i to ponovo projektujete na narednih deset godina, mogli bismo postati nebitni u ekonomskom smislu i postati neka vrsta super lepog muzeja da nas ljudi posećuju, ali ne napredno mesto“, rekao je van Boksmer.

Džejkob Valenberg, član upravnog odbora ERT-a i predsednik Investor AB, kompanije koja ima veliki udeo u mnogim nordijskim kompanijama, podjednako je zabrinut.

„Imamo pravi problem“, rekao je on za EURACTIV, dodajući da Evropi nedostaje „osećaj hitnosti za koji mislimo da je toliko važan“.

Kao primer, ukazao je na tehnološko praćenje Australijskog instituta za stratešku politiku koji prati koji akter predvodi koje tehnologije. Od 44 tehnologije, Kina vodi sa 37, dok su SAD na drugom mestu.
„EU je bolno odsutna“, rekao je Valenberg.

Oslobodite se unutrašnjih barijera

Oba industrijalca zalažu se za jači fokus na ekonomski rast. A za to će, prema njihovim rečima, biti neophodno integrisanije jedinstveno tržište EU.

„Evropska komisija mora da predvodi ‘obuhvatni program’ za oblikovanje zajedničkog tržišta u svim oblastima politike, uključujući energiju, digitalnu tehnologiju, kapital, životnu sredinu i odbranu“, navodi se u dokumentu ERT-a, nadajući se da će uticati na program sledeće Komisije koja počinje sa radom na jesen 2024.

ERT želi da Komisija proaktivnije „primora države članice EU da odmah uklone nezakonite ili nerazumne barijere“ na jedinstvenom tržištu. Štaviše, Komisija bi trebalo da se više fokusira na harmonizaciju i pojednostavljenje pravila umesto na stvaranje novih.

Međutim, jedan od ključnih razloga zašto se EU toliko oslanja na propise jeste činjenica da ima vrlo malo budžetskih moći da rešava probleme kroz subvencije ili poreske olakšice, kao što to mogu da urade SAD.

Inovacioni podsticaji bez fragmentacije?

U međuvremenu, industrija takođe poziva na više podsticaja za ulaganja u Evropi.

„Važna je ravnoteža u kreiranju politike“, rekao je van Boksmer za EURACTIV. On je ukazao na američki Zakon o smanjenju inflacije (IRA) kao primer kako to učiniti bolje od EU.

„Poput IRA, morate da uložite svoj novac u ove infrastrukturne investicije koje će biti potrebne Evropi, uglavnom u elektrifikaciji“, rekao je on, kritikujući evropski pristup, koji je opisao kao „helikopterski novac za male lokalne inicijative“ na državnom nivou.

Trenutni način na koji se dozvoljava zemljama EU da subvencionišu svoje industrije putem relaksiranih pravila o državnoj pomoći stavlja zemlje poput Nemačke u prednost, jer imaju mnogo veću fiskalnu moć od manjih ili siromašnijih zemalja članica.

„Ali ako mislimo na evropski nivo, mislim da postoji mnogo stvari koje možete da uradite od kojih sve članice Evrope mogu imati koristi. U suprotnom, imaćemo preveliki nesklad između ekonomija sa jačim budžetima i onih sa slabijim budžetima“, rekao je van Boksmer.

Dokument o viziji ERT-a takođe ukazuje na strukturne probleme u EU i postavlja pitanje da li bi EU morala da poveća svoj budžet da bi platila evropske investicije ili bi trebalo olakšati proces donošenja odluka, na primer o poreskim pitanjima, gde EU može odlučuju samo uz jednoglasnu saglasnost država članica.

Međutim, industrijalci nerado daju odgovore na ova politički škakljiva pitanja.

„Mi nismo političari, možemo samo da dajemo ideje o tome kako politike da izgledaju bolje“, rekao je van Boksmer.

„Sve evropske vlade treba da imaju diskusiju“, rekao je on, tvrdeći da bi tek tada Komisija imala političku podršku da iznese konkretne predloge.

Unija tržišta kapitala

Drugi način za povećanje investicija, prema ERT-u, bio bi jačanje i integracija evropskih tržišta kapitala. Valenberg se zalagao za „tržište dubokih kamatnih stopa“ koje bi se moglo uspostaviti samo ukidanjem unutrašnjih barijera tržištima kapitala.

Manje fragmentirano i likvidnije evropsko tržište kapitala dovelo bi do više rizičnog kapitala, što bi onda moglo pomoći u rešavanju dela problema inovacija i rasta EU, smatra Valenberg.

Uoči evropskih izbora sledeće godine, ERT planira da izađe sa daljim, detaljnijim planovima kako da ojača evropsku konkurentnost.

Istovremeno, bivši italijanski premijer Enriko Leta dobio je zadatak da pripremi izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta za mart 2024. godine, dok Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, priprema izveštaj o konkurentnosti EU za jun 2024, pokušavajući da postavi temelje za sledeći program Komisije.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Unsplash

Чланак Amerika i Kina bi od EU mogli da naprave lep muzej се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nedelju dana Abdesalem Lassoued izvršio je teroristički napad u Briselu, u kojem je “u ime Boga” ubio dva Šveđanina i ranio trećeg. Niko u njegovom okruženju nije primetio da priprema napad, bar prema rečima njegove žene. Međutim, nekoliko sati posle ovih ubistava Islamska država je objavila da je on njen borac, premda su nadležni organi prvo utvrdili da je delovao sam. No, juče je uhapšen još jedan Tunišanin koji je optužen da je sarađivao sa njim i koji se tereti za ubistvo, pokušaj ubistva i učešće u aktivnostima terorističke organizacije.

Europol očekuje da bi ovakvi slučajevi u narednom periodu postati biti učestaliji jer je primećena povećana aktivnost islamista, posebno u Francuskoj i Nemačkoj. Njegovi stručnjaci upozoravaju da više nijedna zemlja nije bezbedna od terorističkih pretnji, premda ipak ima onih koje su podložnije istima, a to su Francuska, Belgija, Velika Britanija i Španija.

U objavi Europola takođe stoji da bi većinu napada koji bi mogli da uslede u narednom periodu činili “usamljeni vukovi”, odnosno pojedinci kao što je Lassoued.

U svakoj od članica EU neki od tih pojedinaca su već pod merama nadzora ali ekstremističke organizacije konstantno vrbuju nove “vojnike”. Sada će nadzor nad njima verovatno biti dodatno pojačan zbog sukoba u pojasu Gaze, pošto uvek posle ovakvih sukoba Evropu zapljusne novi talas terorizma.

Foto: Janmarcustrapp, Pixabay

Чланак Europol upozorava da bi u Evropi mogao porasti broj terorističkih napada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Brojka se odnosi na prihod po stanovniku posle poreza i socijalnih davanja, naveo je nirberški institut.
Najveću kupovnu moć, 68.843 evra, imaju stanovnici Lihtenštajna, ispred Švajcaraca sa 49.592 i Luksemburžana sa 40.931 evra. Dalje slede Islanđani, Danci, Irci, Austrijanci i Norvežani.

Prosečna kupovna moć u evropskim državama ove godine je 17.688 evra.

Sveukupno, stanovnici 42 evropske države ove godine raspolažu sa 12.100 milijardi evra za ishranu, stanovanje, usluge, račune, privatno lečenje i penziju, razna osiguranja, odmore, mobilnost i zabavu.

Prosečna kupovna moć po Evropljaninu porasla je od 2022. za nominalnih 5,8 odsto, ali to neće biti dovoljno da pokrije realni pad prihoda zbog inflacije.

Izvor:DPA/Blic
Foto: Pixabay

Чланак Stanovnici Lihtenštajna imaju najveću kupovnu moć, slede Švajcarci, Lukserbužani,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Britanski list ovu tvrdnju ilustruje primerom švajcarskog giganta u trgovini sirovinama, kompanijom „Glenkor“ koja je u julu isporučila hiljade tona ruskog bakra preko Turske u Italiju, prenose „RIA Novosti“.

Prema carinskim dokumentima i fotografijama, „Glenkor“ je kupio najmanje 5.000 tona bakra koji je proizvela ruska uralska rudarsko-metalurška kompanija, a sirovina je u julu izvezena iz Turske u italijansku luku Livorno.

-Takvi dogovori naglašavaju zavisnost Evrope od Rusije, kao i rastuću ulogu Turske kao čvorišta za pretovar robe, ističe se u članku.

Trgovina sa Rusijom preko trećih zemalja, kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina, snižava efikasnost zapadnih sankcija protiv Moskve, zaključuje britanski list.

Izvor: Novosti online
Foto: Pixabay

Чланак Evropa i dalje zavisi od ruskih sirovina, posrednici to samo prikrivaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danski farmaceutski div Novo Nordisk skinuo je s trona francuski luksuzni konglomerat LVMH i tako postao najvrednija kompanija u Evropi. Deonice su porasle nakon što je prodaja popularnog leka postala dostupna u Velikoj Britaniji, piše Bi-Bi-Si.

Ukupna tržišna vrednost kompanije je 428 milijardi dolara (oko 397 milijardi evra). Podsetimo, lek za dijabetes pomenute danske kompanije, Vegovi, napravio je revoluciju na tržištu i u potpunosti promenio ekonomiju zemlje.

Pored pomenutog leka, tu je i Ozempik, koji se koristi za dijabetes tip 2. Međutim, odnedavno je počeo da se koristi i za gubitak telesne težine.

Tehnički, Vegovi i Ozempik su isti lekovi, koji se prodaju po različitim nazivima – razlika je samo u količini aktivnog sastojka semaglutida.

Oba leka su osvojila Holivud i širu javnost, otkako su regulatorna tela počela da ih odobravaju, zbog čega neretko dolazi i do nestašica, a tako je bilo i u Hrvatskoj javlja telegram.hr.
Stoga, mnogi kojima zaista treba, ostaju bez svoje doze.

Upozorenje na opasnost

Stručnjaci upozoravaju da Vegovi i Ozempik, uprkos tome što nose epitet “čarobnog” leka, nisu brzo rešenje, niti zamena za zdravu prehranu i vežbanje. Naime, u istraživanjima su se korisnici neretko vratili na svoju staru težinu nakon što su prestali da uzimaju neki od lekova.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Luj Viton više nije najvrednija kompanija u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski proizvođači aluminijuma upozoravaju da će rupa u prekograničnom porezu na ugljenik (CBAM) omogućiti izvoznicima koji jako zagađuju životnu sredinu, poput fabrika iz Kine, da zaobiđu pravila i preplave Evropsku uniju jeftinim teškim metalima, koji prilikom proizvodnje ispuštaju velike količine gasova staklene bašte.

Prema mehanizmu za prekogranično usklađivanje ugljenika koji je predložila EU za određene vrste robe koje se uvoze na zajedničko evropsko tržište, otpaci aluminijuma koji su pretopljeni mogu da se prodaju kao proizvod bez ugljenika čak i ako je izvorni materijal proizveden uz obilato korišćenje fosilnih goriva.

Proizvođači aluminijuma Norsk Hydro i Speira saopštili su da je CBAM podstakao njihovu konkurenciju širom sveta da generiše što je moguće više otpada, koji bi se zatim pretopio i izvozio u Evropu. „Ova rupa u zakonu omogućava široko rasprostranjeno ’zeleno pranje’ uvezenih aluminijumskih proizvoda i potkopava delotvornost CBAM u sprečavanju curenja ugljenika“, izjavili su u norveškoj kompaniji Norsk Hydro.

Nagrada ili kazna?

Lagan i izdržljiv, aluminijum je vitalan za izradu aviona i automobila i koristi se za pravljenje komponenti u industriji solarne energije. Međutim, to je energetski najintenzivniji metal u industriji, čija proizvodnja prema podacima Međunarodne agencije za energiju učestvuje sa 3% u ukupnim industrijskim emisijama u svetu. Ovaj udeo je nešto veći od zagađenja koje proizvode avioprevoznici.

Evropska unija je uvela prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika kako bi sprečila da roba koja je napravljena zahvaljujući jeftinijem ali prljavijem načinu proizvodnje, nelojalno konkuriše kompanijama u Uniji koje moraju da se pridržavaju strogih klimatskih pravila, uključujući i plaćanje naknada za zagađivanje. Zvaničnici Evropske unije ističu da uvođenjem ovakvog poreza nastoje i da podstaknu bržu dekarbonizaciju širom sveta.

Proizvođači aluminijuma u Evropskoj uniji emituju oko 6,8 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma, u poređenju sa globalnim prosekom od 16,1 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma. Ali sada, umesto da ih nagradi, novi mehanizam bi mogao dodatno da potkopa njihovu poziciju na tržištu, tvrde kritičari.

„Trenutna verzija ovog mehanizma, a posebno neki detalji izazivaju više zabrinutosti, nego što ukazuju na nove mogućnosti za evropske proizvođače“, ocenjuju u Speiri, velikom nemačkom proizvođaču aluminijuma, čije rukovodstvo smatra da će se propusti u CBAM negativno odraziti i na druge industrije u Evropskoj uniji.

Neće imati šta da se dekarbonizuje

Pol Vos, direktor udruženja European Aluminium upozorava da ako su mere loše osmišljene, „sektor aluminijuma će biti toliko potkopan da neće ostati ništa za dekarbonizaciju“. Vos podseća da je evropska industrija aluminijuma već toliko opustošena poledicama rata u Ukrajini, da je u međuvremenu zatvorena oko polovina kapaciteta za topljenje aluminijuma u Evropskoj uniji.

Pojedine kompanije, kao što je grčki proizvođač aluminijuma Mytilineos Energy & Metals, smatraju da je CBAM samo deo mnogo šireg problema, čija suština je u tome da „evropske firme više ne mogu da izdrže sve strožija i sve neracionalnija klimatska pravila koja stižu iz Brisela“.

Kompanije izvan EU takođe žestoko kritikuju uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Proizvođači van zajedničkog evropskog tržišta ocenjuju da je ovo još jedna od mera Evropske unije čiji je glavni cilj da se po svaku cenu iz igre izbaci konkurencija i siromašne zemlje učine još siromašnijim.

Чланак Evropski proizvođači aluminijuma žale se na „rupu“ u oporezivanju ugljenika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je najtoplije u Južnoj Evropi koja je leti izuzetno popularna među turistima. U delovima Grčke, Španije i Italije temperature su ovih dana dostizale i do 45 Celzijusa, što ne pogoduje privlačenju novih turista. Osim nesnosnih vrućina, od putovanja u ove zemlje potencijalne posetioce sada obeshrabruju i sve češći požari.

Sve ovo zajedno bi, kažu stručnjaci, moglo da intenzivira već postojeći trend menjanja navika turista, bar onih u pogledu izbora vremena i destinacije njihovih putovanja. Taj trend je vidljiv od prošlog leta, koje je bilo označeno kao najtoplije u istoriji merenja. Međutim, ovo leto pretenduje da obori prošlogodišnje rekorde.

NVO Evropska komisija za putovanja objavila je da će broj putovanja po Evropi koja će biti realizovana između juna i novembra ove godine biti manji za četiri odsto nego prošle. Španija će i dalje biti najpopularnija destinacija, a slediće je Francuska, Italija, Grčka i Hrvatska. Međutim, mediteranske zemlje zajedno će u tom periodu beležiti pad turističkih poseta od čak 10 procenata u odnosu na 2022.

S druge strane, države poput Češke Republike, Bugarske, Irske i Danske imaće veliki rast broja turističkih dolazaka, pre svega zbog umerenijih temperatura ali i zato što su u njima manje gužve.

Osim zbog vremenskih uslova, turisti pomeraju svoja putovanja i zbog rasta njihovih troškova. Zato će ubuduće češće putovati van sezone, poručuje ova neprofitna organizacija.

Izvor: CNBC

Foto: Luke Dean Weymark, Unsplash

Чланак Rekordne temperature u Evropi menjaju navike turista се појављује прво на Biznis i Finansije.