VIRTUS nagrada dodeljuje se s namerom da se njihovo dobročinstvo predstavi javnosti i da dobro ne ostane skriveno. VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

„Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti. Veoma smo ponosni na to što je VIRTUS nagrada za filantropiju prepoznata kao prestižno priznanje za sve dobre ljude i predstavnike poslovnog sektora. Svake godine povećava se broj prijava, što pokazuje da je VIRTUS nagrada stekla ugled u društvu. Mi želimo da verujemo i da je dala doprinos razvoju ideje filantropije u Srbiji i stvaranju nekog boljeg sveta”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana.

VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u 5 glavnih kategorija: Nagrada za korporativnu filantropiju, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora, Nagrada za individualnu filantropiju i Nagrada za mlade filantrope.

Više informacija o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija možete naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Poziv za nominacije biće otvoren od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine. Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.

Чланак Objavljen je konkurs za petnaestu, jubilarnu VIRTUS nagradu za filantropiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

VIRTUS nagrada za 2020. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, kao i podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju.

„Ideja humanosti je sastavni deo naših bića i samim tim je utkana u različite segmente naših privatnih i poslovnih života. Pokretačku snagu za dobra dela uvek pronalazimo u želji da nekome pomognemo i da doprinesemo poboljšanju života u zajedici oko nas. U vreme velikih kriza, kao što je pandemija virusa COVID-19, dobročinstvo ima poseban značaj. Zbog toga Trag fondacija želi da istakne kompanije i preduzeća, koja su se posebno angažovala na sanaciji efekata pandemije, pojedinke i pojedince, koji su uložili izuzetne napore da se efekti krize u njihovim zajednicama minimizuju, ali i one koji su nastavili da ulažu u dugoročna rešenja problema u vlastitim zajednicama i svojim filantropskim delima promovišu pozitivne vrednosti u društvu“, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju i dodala: „Dobri ljudi i odgovorna preduzeća su svuda oko nas, pomozite nam da ih prepoznamo, predstavimo javnosti i nagradimo“.

VIRTUS nagrada za 2020. godinu biće dodeljena u 5 glavnih kategorija: Glavna nagrada za doprinos kompanije na nacionalnom nivou, Nagrada za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, Nagrada za malo i srednje preduzeće, Nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, kao i Nagrada za individualni doprinos filantropiji.

Više informacija o propozicijama konkursa, kategorijama nagrade, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija možete naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Poziv za prijave biće otvoren od 21. januara i trajaće do 25. februara 2021. godine. Dobitnici VIRTUS nagrada za 2020. godinu biće proglašeni tokom prve polovine maja meseca.

Чланак Konkurs za četrnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodni uticaj bogatih pojedinaca koji izdvajaju novac za dobrotvorne svrhe dramatično se povećao u poslednje dve decenije. Tokom tog perioda osnovano je skoro tri četvrtine od 260.000 dobrotvornih fondacija u svetu, koje raspolažu sa preko 1,5 triliona dolara. Po broju filantropa, Sjedinjene Države su na prvom, a Velika Britanija na drugom mestu. Iznosi koji se opredeljuju za te namene su ogromni. Samo „Fondacija Gejts“ je u 2018. godini uložila u humanirane svrhe pet milijardi funti, što je više od budžeta za inostranu pomoć najvećeg broja zemalja.

Filantropija se u javnosti promoviše kao pomoć bogatih koja pre svega ima za cilj da smanji siromaštvo. Stvarnost to demantuje. U Sjedinjenim Državama, jedva petina od ukupnih donacija je namenjena programima za siromašne. Mnogo više novca se daje za podršku sportu i kulturi, a čak polovina donacija je namenjena obrazovanju i zdravstvu. Poslednji podatak deluje ohrabrujuće, ali kada se anlizira kako je to uticalo na dostupnost obrazovanja i zdravstvenih usluga, dobija se potpuno drugačija slika, ističe Pol Veleli, saradnik na Institutu za globalni razvoj Univerziteta u Mančesteru i autor knjige „Filantropija – od Aristotela do Zakerberga“.

Elitni novac za elitne ciljeve

Tako su najveće donacije u obrazovanju u 2019. godini pripale elitnim univerzitetima i školama koje su pohađali upravo bogati. U Velikoj Britaniji, od 2010. do 2017. godine, više od dve trećine donacija u iznosu od 4,79 milijardi funti koje su obezbedili najbogatiji, dato je za visoko obrazovanje. Polovina iznosa namenjenog visokom školstvu uplaćena je na račune samo dva univerziteta: Oksford i Kembridž. Drugim rečima, školama koje pohađaju deca bogatih filantropa. U istom periodu, britanski milioneri su dali 1,04 milijarde funti za podršku umetnosti, a samo 222 miliona funti za ublažavanje siromaštva.

„Uobičajena pretpostavka da filantropija automatski ima za rezultat preraspodelu novca u društvu je pogrešna. Mnogo elitnih dobrotvora daje novac za elitne ciljeve. Umesto da svet učini boljim mestom, filantropija ga u velikoj meri učvršćuje da ostane onakav kakav jeste. Filantropija vrlo često favorizuje bogate i uprkos tome, niko ih zbog toga ne proziva. Naprotiv, njihova ’humanost’ se podstiče i poreskim olakšicama, a što na kraju ’ide preko leđa’ običnih građana“, tvrdi Veleli.

Većina zapadnih vlada nudi izdašne poreske podsticaje za dobrotvorna davanja. U Velikoj Britaniji je u 2019. godini pojedinac koji zarađuje do 50.000 funti godišnje plaćao 20% poreza na dohodak, oni koji zarađuju između 50.000 i 150.000 funti plaćali su 40%, a oni čije zarade prelaze 150.000 funti plaćali su 45% poreza na dohodak. S druge strane, donacija registrovanim dobrotvornim organizacijama od 100 funti, koštala bi prosečnog poreskog obveznika 80 funti, a preostalih 20 funti bi platila država. Ali poreski obveznik sa najvećom zaradom bi platio samo 55 funti, jer bi država obezbedila ostalih 45 funti.

Stoga se prebogati filantropi nalaze u poziciji da veliki procenat njihovih donacija finansira prosečan poreski obveznik. Pri tom, donator sam određuje šta su ciljevi za koje će izdvojiti novac. Prosečnog poreskog obveznika niko ne pita da li je saglasan sa takvim ciljevima, komentariše Veleli.

Kako se donacijama kroji društvo po sopstvenoj meri

Sjedinjene Države i Velika Britanija svojim zakonima omogućavaju bogatim filantropima da izbegnu porez na donacije, ali da zadrže kontrolu kako će se trošiti novac koji su poklonili. Međutim, prioriteti plutokratije, kojom vladaju bogati, i demokratije, kojom vladaju ljudi, često se razlikuju. Ciljevi bogatih retko se poklapaju sa ciljevima demokratski izabranih vlada.

Veliko istraživanje iz 2013. godine je pokazalo da 1% najbogatijih Amerikanaca ima vrlo različite stavove od američke javnosti kada se debatuje o tome kako bi trebalo da izgleda poreska politika, regulacija tržišta i posebno socijalni programi za siromašne. Oni se protive bilo kakvom uplivu države koji bi uticao na smanjenje nejednakosti i shodno tome na preraspodelu novca, a stavovi su rigidniji što je bogatstvo veće.

Mnogi od 0,1% najbogatijih državljana SAD vatreno se zalažu za smanjenje iznosa u oblasti socijalnog osiguranja i osnovne zdravstvene zaštite. Istraživanje je pokazalo i da oni mnogo manje podržavaju minimalnu zaradu od ostatka američkog stanovništva. Nasuprot tome, favorizuju zakone koji bi išli na ruku velikim korporacijama, uključujući i labaviju regulativu za farmacutske kompanije i finansijske centre moći, poput Vol Strita, navodi Veleli.

Bogatstvo je moć, i stoga postoji dobar razlog za zabrinutost da najbogatija manjina kroz izdašne donacije bitno utiče na život većine, krojeći zakone i društvene prioritete po sopstvenoj meri. Nesrazmerni uticaj super bogataša na donošenje državnih odluka može da objasni zašto se javne politike toliko razlikuju od onoga što želi većina građana. Izbori koje prave filantropi kada odlučuju šta će podržati svojim novcem, direktno ili indirektno dodatno povećavaju socijalne razlike.

Naime, većina njih se usredsređuje na ublažavanje simptoma, a ne na rešavanje uzroka koji produkuju ogromne nejednakosti u društvu. Filantropi finansiraju projekte za prehranu gladnih, otvaranje radnih mesta, izgradnju stanova i poboljšanje usluga. „Ali sav taj dobar posao mogu da obave države ako bi insistirale na merama koje bi smanjile javnu potrošnju, uvele pravedniju poresku politiku, snizile grabežljive kamate na pozajmice i onemogućile eksploataciju zaposlenih kroz sramno niske zarade i ukidanje njihovih prava, čime se rad sve većeg broja ljudi srozava ispod minimuma dostojanstva“, upozorava Veleli.

Velikodušnost manje košta od socijalne pravde

Uz to, postoji i dublji problem. Kada je reč o ublažavanju siromaštva, dobronamerni filantrop može da finansira stiopendije za obrazovanje dece iz siromašnih porodica ili programe obuke za osposobljavanje slabo plaćenih radnika koji bi im omogućili da dobiju bolja radna mesta. Ovakvi napori jesu humani, ali oni obezbeđuju tek nekolicini pojedinaca da izađu iz nemaštine, dok bezbroj drugih ostaje zaglavljeno u lošim školama ili na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima, na dnu tržišta rada.

Veoma mali broj brižnih filantropa odlučuje da finansira istraživanja ili programe koji bi jasno pokazali zašto tako veliki broj škola radi loše i zbog čega toliko raste izrabljivanje radnika. „Takav pristup humanosti ima iste efekte kao kada bismo svu snagu potrošili da spasemo samo jedno drvo, dok cela šuma gori“, ocenjuje Veleli.

Ipak, daleko veću štetu društvu u protekle dve decenije su naneli filantropi koji su izrazito neoliberalno orijentisani. Prioritet na njihovom dnevnom redu je bilo finansiranje istraživanja i akademika koji bi u javnim raspravama iznosili čvrste „argumente“ protiv većeg regulisanja finansijskog tržišta, povećanja minimalne zarade, unapređenja zdravstvene zaštite ili većeg oporezivanja industrija koje najviše zagađuju životnu sredinu.

Oni finansiraju stručnjake koji negiraju posledice klimatskih promena, podržavaju misiju potpuno nesputanog tržišta, uspostavljaju saveze sa konzervativnim verskim grupama, stvaraju populističke medije i osnivaju „preduzetničke institute“ unutar univerziteta, što omogućava njima, a ne univerzitetima, da biraju akademike.

Prema podacima Fondacije „Greater Nev Orleans“, kolektivne akcije više od 90.000 dobrotvornih fondacija tokom proteklih deset godina nisu uspele da promene ni najosnovnije životne uslove siromašnog stanovništva u Sjedinjenim Državama.

Na pitanje zašto, Veleli kao odgovor citira zaključak Rejnholda Nejbura, autora knjige „Moralni čovek i nemoralno društvo“, koji je još 1932. godine napisao: „Filantropija kombinuje istinsko sažaljenje sa pokazivanjem moći, što objašnjava zašto su moćnici skloniji da budu velikodušni, nego da dozvole borbu za socijalnu pravdu“.

Zorica Žarković

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Filantropija i smanjenje siromaštva: Bogati pomažu bogate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. NEPRIZNATE DRŽAVE U VREME PANDEMIJE: Nevidljivi neprijatelj u nevidljivim zemljama
Nova svetska glavobolja usred korona krize, sukob Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije Nagorno-Karabah, samo je još jedno upozorenje da nepriznate države predstavljaju tinjajuće bure baruta. Pandemija je dodatno zakomplikovala život na „fantomskim“ teritorijama, koje su otcepljenjem uglavnom dobile samo siromaštvo, rastuću nejednakost među stanovništvom i ekonomiju koja je zavisna od doznaka i stranih subvencija. Stoga ne čudi da su, na primer, vlasti u Pridnjestrovlju izdvojile svega oko 10.000 evra pomoći preduzećima u borbi protiv posledica korona krize, što je naišlo na podsmeh čak i najokorelijih pobornika nezavisnosti.

12. POLITIZACIJA AMERIČKE POŠTE: Kolateralna žrtva u trci za američkog predsednika
Američka pošta može da završi među najvećim kolateralnim žrtvama novembarskih predsedničkih izbora u SAD, zbog neuobičajeno velike uloge koju ima u tom procesu.

16.DA LI GAS ZAISTA GUBI BITKU NA ENERGETSKOM TRŽIŠTU: Najmanje loš među zlikovcima
U eri ekološke osvešćenosti, fosilna goriva i dalje obezbeđuju 85% svetskih energetskih potreba. Gas, osim što ima najsvestraniju primenu, doživljava se i kao najmanje loš momak među fosilnim zlikovcima, te kao most ka čistijoj privredi. Uprkos predviđanjima da će obnovljivi izvori energije već za pet godina biti konkurentniji od gasa, stručnjaci smatraju da ovaj energent neće biti tako lako istisnuti sa tržišta, posebno u zemljama gde je gas jeftin.

Biznis

18. PAVLE MARJANOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ACTAVIS U SRBIJI: Nove terapije za hronične bolesti
Prema poslednjim podacima, ukupno tržište lekova u Srbiji je raslo između četiri i pet odsto, a generičkih lekova za oko dva odsto. U poređenju sa ranijim godinama, rast je slabiji, ali to nije posledica pandemije, već rezultat razvoja tržišta koje sada vredi preko milijardu evra, kaže Pavle Marjanović, generalni direktor kompanije Actavis u Srbiji. Marjanović ističe da korona nije ugrozila redovno snabdevanje lekovima koje proizvodi Actavis, stabilnost plaćanja, niti uvođenje lekova nove generacije na domaće tržište.

20. VALJEVSKA PIVARA – OD GUBITAŠA DO IZVOZNIKA: Povratak ugleda domaćem pivu
„Valjevska pivara“ je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, zahvaljujući još ređem primeru da se domaći preduzetnici udruže i kupe ovo preduzeće, kako bi osigurali opstanak domaćih brendova i podstakli druge da slede njihov primer. Nekadašnja firma u stečaju sada ima u potpunosti modernizovanu proizvodnju, pod njenim krovom je vraćeno u život i čuveno „Jagodinsko pivo“, a ugovoren je i izvoz na neka od najvećih stranih tržišta.

22. BRANKA GOLUBOVIĆ, „WOOL ART“: Selo u društvu korporacija
Neobični, ručno pleteni bilbordi, ili „hipsteri“ obučeni u tradicionalne džempere iz zlatiborskog kraja, samo su neki od primera korporativnih kampanja koje su rađene u saradnji sa porodičnim preduzećem „Wool Art“, specijalizovanim za izradu ručno pletenih proizvoda od vune. Branka Golubović, vlasnica firme kaže da joj je u opisu posla da spaja naizgled nespojive svetove – selo sa korporacijama, gradskom modom i onlajn prodajom širom planete.

24. KAKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROMET FALSIFIKOVANE ROBE: Lažnjaci otporni i bez vakcine
Pandemija nije umanjila promet falsifikovane robe, koja se osim na pijacama i na ulici, prodaje i u legalnim prodajnim objektima. Najveći rizik za potrošače predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, lekovi, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi i igračke za decu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična.

Finansije

28. FINANSIJSKA PODRŠKA INOVACIJAMA: Početak je najteži, ali od nečega se mora krenuti
Za svaki napredak je potrebna ideja, ali je put do njene primene dug i mukotrpan, posebno na početku kada je podrška najvažnija. Finansijska i stručna pomoć visokotehnološkim medicinskim centrima, naučno tehnološkim parkovima i inovacionim centrima na fakultetima, samo su neki od primera angažovanja Evropske investicione banke u razvoju inovacija u Srbiji. Ova institucija je osmislila i finansijske instrumente i garancijske šeme koje pomažu bankama i investitorima da apsorbuju rizik koji nose mlade kompanije u nastanku.

30. PDV TRETMAN DONACIJA U DOBRIMA: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje
Misao našeg čuvenog književnika i nobelovca Ive Andrića, „ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje“, iznenađujuće je primenjiva u jednoj oblasti koju bi malo ko povezao sa književnošću: PDV tretmanu donacija u dobrima u humanitarne svrhe. Ova tema je aktuelizovana u Srbiji zbog posledica pandemije i potrebe da se posebno pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

32. TAKSE NA ŽALBE NA REŠENJA DRŽAVNIH ORGANA: Plati, pa se žali
Put do istine i pravde u Srbiji ne samo da je trnovit, već i košta. Da bi uopšte mogli da pokrenete postupak žalbe, bilo da ste u pravu jer postoji očita greška u rešenju ili mislite da ste u pravu, pa se ispostavi da niste, osnov je plaćanje takse. U zavisnosti od toga na šta se odnosi žalba na rešenje zavisi i visina ovog nameta. Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisani su iznosi koje podnosilac žalbe mora da plati i oni se kreću od 480 dinara do 1.970 dinara.

34. BONUSI KAO NAGRADA DIREKTORIMA ZA BANKROT: „Talenat“ koji je doveo firmu do propasti
Korona virus ubija ljude, uništava kompanije i radna mjesta, jer još uvijek nema ni lijeka ni vakcine, samo su se menadžerski bonusi pokazali apsolutno imunim na bilo kakav uticaj pandemije. Analize su pokazale da od 42 velike kompanije u SAD koje su zvanično proglasile bankrot između marta i jula ove godine, njih 34 su isplatile bonuse svojim menadžerima. Paradoksalno je da zagovornici ove prakse sve opravdavaju potrebom da se „zadrže talenti“ među menadžerima, što je prilično nebulozan argument. „Talenat“ koji je i doveo firmu do propasti a vlasnike oslobodio viška para, teško da je rješenje za dizanje firme iz mrtvih.

Temat – Kružna ekonomija: Nije svako đubre za bacanje

37. POTENCIJALI CIRKULARNE EKONOMIJE U SRBIJI: Proizvedi, uštedi, upotrebi ponovo
Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

39. PRERADA OTPADA ZA PONOVNU UPOTREBU U RUDARSTVU I ENERGETICI: Milijarde leže na deponiji pepela i jalovine
U Srbiji je prerada otpada za ponovnu proizvodnju u rudarstvu i energetici više nego simbolična, budući da se svega jedan odsto od ukupnih količina jalovine i pepela upotrebi za te svrhe. Pepeo bi mogao da se koristi u građevinskoj industriji, ali se to ne čini, iako Elektroprivreda Srbije raspolaže količinama čija je upotrebna vrednost procenjena na milijardu evra.

42. OTPAD KAO RESURS U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Ne seci granu na kojoj sediš
Ako industrija koja nas hrani istovremeno zagađuje osnovne izvore hrane, onda to više nije pitanje koje se rešava zbog učlanjenja u EU, nego zbog nas samih. Srećom, postoje firme na našem tržištu koje preduzimaju rešavanje tog problema, ne čekajući da se otvore i zatvore poglavlja na putu pridruživanja. Nesreća je što su takvi primeri još uvek retki.

44. INOVATIVNI MATERIJALI OD PRERAĐENOG OTPADA: Pepeo, šljaka i plastika imaju i nove živote
Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz „zelene“ javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.

46. RECIKLAŽA U INDUSTRIJI DATA CENTARA: Mali broj servera završi na „reanimaciji“
Sadržaji koje svakodnevno stvaramo na internetu čuvaju se na čak 44 miliona servera širom sveta. Rok trajanja ovih servera je samo pet godina, ali veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi. No, kako Marfi zapoveda, dobru vest u stopu sledi loša – data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada. Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.

48. DA LI ĆE ZAŽIVETI FINANSIJSKA PODRŠKA CIRKULARNOJ EKONOMIJI U SRBIJI: Nije pitanje kada, već pod kojim uslovima
Posebne kreditne linije za cirkularnu ekonomiju u bankama u Srbiji – ne postoje. To ipak ne znači da će bez kredita ostati kompanije zainteresovane da, na primer, izgrade novi pogon gde će reciklirati ambalažu koju same proizvode. Kao što je to slučaj sa bankama u EU i širom sveta – više nije pitanje da li će se ovdašnje banke odazvati potrebi društva u finansiranju zelene i cirkularne ekonomije. Takvo opredeljenje je već izvesno, nego je pitanje pod kojim uslovima i instrumentima će se odazvati takvom cilju, kažu stručnjaci.

50. CIRKULARNA EKONOMIJA U POTROŠAČKOM DRUŠTVU: Kupujem i bacam, dakle postojim
I pored velikih ekoloških i ekonomskih koristi, cirkularna ekonomija ne može u potpunosti da reši toliko gomilanje otpada, uzrokovano prekomernom potrošnjom. Reciklaža i prerada odbačenih predmeta koštaju, pa su isplativost poslovanja i bezbednosni razlozi glavni uzroci što se ne može reciklirati baš sve. Možda bi zato, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste „kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.

52. ZAGROBNI ŽIVOT STARIH NOVČANICA: Šargarepa iznikla na milijardama bačenih funti
I na kraju, kada preduzeća koja uz pomoć cirkularne ekonomije uštede i zarade novac, šta se događa sa novčanicama koje izađu iz upotrebe“ Neke centralne banke ih posle recilklaže koriste kao gorivo za grejanje, druge za proizvodnju građevinskih materijala, a neke za pravljenje poljoprivrednog đubriva. „Sledeći put kada budete jeli šargarepu ili krompir koji kupujete od lokalnog proizvođača, imajte na umu da su oni izrasli doslovno zahvaljujući milijardama bačenih funti“, piše na zvaničnom sajtu Banke Engleske.

Intervju

54. PROFESOR ALEKSANDAR KAVČIĆ, INŽENJER I NAUČNIK: „Kavčićev detektor“
Matematička gimnazija, prvi posao – +arvard, doktorski rad i krađa patenta, sudski proces kao iz holivudskih filmova, milionska odšteta, fondacija, besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji… Iako na prvi pogled nespojivo, sve ovo zajedno čini veoma zanimljivi život i više nego plodonosnu profesionalnu karijeru profesora Aleksandra Kavčića, inženjera i naučnika, poznatog po svom patentu za čitanje zapisa sa magnetnih memorija koji se koristi u milijardama računara i diskova širom sveta.

Skener

58. KO JE NARAJANI MURTI: Kako je bivši marksista postao indijski Stiv Džobs
Narajani Murti, osnivač IT giganta „Infosys“, koga nazivaju i „ocem indijskog IT sektora“, nije dovoljno poznat u našoj sredini, iako je reč o jednom od najčuvenijih svetskih preduzetnika. Njegova karijera zaslužuje posebnu pažnju i zbog toga što, kako sam otkriva, za sve što je postigao je zaslužan njegov boravak u Nišu 1974. godine i potonje putovanje vozom za Bugarsku, gde se obreo u zatvoru.

60. ULOGA „KRŠTENICE“ U ZAPOŠLJAVANJU ŽENA: Obeshrabrene već u pokušaju
Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima

62. PRIGRADSKI PREVOZ: Skuplje do sela nego do mora
Razdaljina od svega dvadesetak kilometara može da košta celu platu stanovnike sela u valjevskom kraju, koji rade ili se školuju u Valjevu, a nemaju javni prevoz niti mogućnost da koriste linijski taksi. Najgore je bolesnim starijim ljudima u naseljima gde nema ni lekara. Primera radi, putovanje od Valjeva do nekog sela u mioničkom kraju koštalo bi taksijem oko 4.000 dinara, dok neke turističke agencije nude put do manastira Ostrog za 3.600 dinara. Ispada da je lakše i jeftinije stići do druge države, nego do obližnjeg sela.

64. FILANTROPIJA I SMANJENJE SIROMAŠTVA: Bogati pomažu bogate
Čovekoljubaca je više nego ikad ranije. Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Zašto onda nejednakost u svetu sve više raste“ Zato što filantropija često favorizuje bogate. Umesto da svet učini boljim mestom, filantropija ga u velikoj meri učvršćuje da ostane onakav kakav jeste.

Nove tehnologije

66. KOLIKI JE STVARNI DOMET BLOKČEJN TEHNOLOGIJE: Revolucija ili mitologija“
Blokčejn se već godinama najavljuje kao revolucionarna tehnologija koja će, zahvaljujući decentralizaciji, promeniti način plaćanja, glasanja na izborima, pojednostaviti korišćenje birokratskih usluga i distribucije proizvoda, kao i pristup uslugama osiguranja. Međutim, iako postoji već deceniju, blokčejn se i dalje najviše koristi kao podrška za kriptovalute. Dosadašnja praksa je pokazala da državni blokčejn projekti ne mogu biti u potpunosti decentralizovani i bez kontrole, dok je prema izveštajima revizorske kuće „Dilojt“, 92 odsto privatnih blokčejn poduhvata – propalo.

Nauka

68. INŽENJERI IZ NEOLITA: Drevna Venecija na Istoku
Međunarodna arheološka iskopavanja u Kini pokazuju da je u dolini reke Jangcekjang postojala prastara civilizacija koja je još pre pet i po hiljada godina izgradila izuzetno složen sistem brana, nasipa, veštačkih jezera i kanala. Prestonica ovog drevnog naroda bila je sagrađena na platformi visokoj preko devet metara, iznad guste mreže kanala kojima se odvijao svakodnevni saobraćaj.

Koktel

70. INSEKTI KAO SPASIOCI ČOVEČANSTVA: Lovci sakupljači u gradovima
Zašto je preporučljivo da postanete gradski lovac sakupljač i već sada krenete sa uzgajanjem insekata za koje nam nauka obećava da su hrana budućnosti“ Da li ovakva ishrana, izuzetno bogata proteinima, vitaminima i retkim mineralima može blagotvorno uticati čak i na mozak balkanskih političara“ Evo odgovora…

72. PANDEMIJSKA POPULARNOST JAPANKI: I karantin ima svoju modu
Japanke su obeležile modu karantina i rada od kuće, pa je ovo tržište koje je prošle godine globalno vredelo 17,8 milijardi dolara, letos premašilo vrednost od 20 milijardi dolara. Danas se proizvode i japanke sa čipom, a pre nekoliko godina japanke su bile u središtu ekonomskog skandala koji je uzdrmao i tadašnjeg brazilskog predsednika.

74. ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA SKRIVENIH RUKOPISA: Oživljavanje mrtvih jezika
Kavkaski albanski i dijalekt aramejskog jezika poznat kao hrišćanski aramejski, neki su od davno izumrlih jezika koje je sada moguće videti i na internetu. Reč je drevnim rukopisima koji su bili skriveni na pergamentu ispod drugih rukopisa, sačuvanih u biblioteci pravoslavnog manastira „Sveta Katarina“ na Sinajskom poluostrvu, a koje su stručnjaci ponovo oživeli uz pomoć novih tehnologija.

Komunikacije

76. SELIDBA TRGOVINE OPIJATIMA NA INTERNET: Dileri i „odnosi s javnošću“
Pandemija je mračne ulične ćoškove za prodaju droge gurnula – u ćošak. Trgovina narkoticima uveliko se prebacila na internet i bezgotovinska plaćanja. Najavangardniji dileri su razvili i „odnose s javnošću“, promovišući svoju robu preko društvenih mreža.

Reprint

78. STARI ZANATI, NOVI KUPCI: Deda započeo, unuk globalizovao
„Radimo za francusko tržište i verovatno smo jedina firma iz Srbije koja je uspela da svoju burad prodaje francuskim vinarijama i destilerijama“, kaže jedan od najmlađih pintera u Srbiji, Nikola Cvetković, koji je od zanata nasleđenog od dede u selu Modrica, napravio izvozni posao. Dvesta kilometara dalje, u Beogradu, jedini bombondžija u Srbiji Ŀika Bosiljčić ima domaće mušterije koje kupuju njegove proizvode i po pola veka. Ali i one „uvozne“, poput supruge aktuelnog turskog predsednika, kojoj su turske diplomate u Srbiji preporučile Bosiljčićev ratluk.

Vremeplov

80. KRATKA ISTORIJA OTPADAKA: Kanalizacija pod otvorenim nebom
Mnogi u Srbiji se i danas pridržavaju antičke mudrosti da je najprirodnije sve bacati u reku, dok svetska avangarda kopira srednjovekovne ekologe, koji su kao đubretare koristili domaće životinje. Reciklaža i kružna ekonomija takođe nisu izum našeg doba, već se primenjuju još od praistorije.

Otisak

82.MILUTIN MITROVIĆ (1931-2020): Čovek
Prošlog meseca, u Trstu je preminuo naš prijatelj i saradnik Milutin Mitrović Džive. Čitaoci znaju da Džive nije bio ljubitelj opštih mesta, fraza i klišea. Zato ćemo se od njega oprostiti detaljima iz njegovog života, onako kako ih se sećaju njegovi prijatelji i saradnici, a koji bolje od bilo koje zvanične biografije pokazuju koliko je Džive bio veliki čovek.

Чланак Biznis & finansije 178: Kružna ekonomija – Nije svako đubre za bacanje се појављује прво на Biznis i Finansije.