„Valjevska pivara“ je jedna od retkih koja je ostala u domaćem vlasništvu, zahvaljujući još ređem primeru da se domaći preduzetnici udruže i kupe ovo preduzeće, kako bi osigurali opstanak domaćih brendova i podstakli druge da slede njihov primer. Nekadašnja firma u stečaju sada ima u potpunosti modernizovanu proizvodnju, pod njenim krovom je vraćeno u život i čuveno „Jagodinsko pivo“, a ugovoren je i izvoz na neka od najvećih stranih tržišta.
Najveće pivare u Srbiji su u stranom vlasništvu, a tri domaća preduzetnika su odlučila da se udruže i kupe „Valjevsku pivaru“, koju je osnovao još 1860. godine valjevski trgovac Dimitrije Mitrović. Iako je najstarija firma u gradu na Kolubari, za pivaru nije bilo zainteresovanih kupaca usled nagomilanih dugova i zasterele proizvodne opreme.
Sve dok se na taj korak nije odvažilo beogradsko preduzeće „Brauerei group“, koje su zajednički osnovali Živojin Jovanović, vlasnik industrije mesa „Trlić“ iz Trlića, Miloje Blizanjac, vlasnik ubske mlekare „Dr Milk“ i Zoran Kostić, vlasnik „Montvision Kopaonik“ iz Raške. Oni su u martu 2019. godine kupili „Valjevsku pivaru“ za 3,5 miliona evra.
Kupovinom „Valjevske pivare“, a potom i premeštanjem mesta proizvodnje čuvenog jagodinskog „Čiče“ u Valjevo, trojica preduzetnika su pre svega želela da osiguraju opstanak domaćih brendova i svojim primerom podstaknu i druge da svoj kapital ulože u srpsku privredu.
Uprkos dugovima i gubicima, kupovina „Valjevske pivare“ koja je po svojim proizvodima bila prepoznatljiva 160 godina, pokazala se kao dobar poslovni potez, kaže za „B&F“ Zoran Božić, zamenik direktora u kompaniji.
Iz minusa u plus
Finansijski problemi u „Valjevskoj pivari“ počeli su tokom devedesetih godina, kada se raspalo jedinstveno jugoslovensko tržiste. Poslovanje sa gubitkom i dugovanja doveli su preduzeće pre deset godina do stečaja, ali je stečajni upravnik sa novoizabranim rukovodstvom i radnicima uspeo ponovo da pokrene proizvodnju.
Kompanija je za samo dve godine iz sopstvenih sredstava povećala proizvodnju i prodaju, počela da ispunjava sve obaveze prema državi i da redovno isplaćuje zarade za tadašnjih 205 zaposlenih. Oporavljeno preduzeće kasnije je prešlo u ruke države, a kada su sadašnji vlasnici kupili pivaru zatekli su lošu situaciju, uključujući i dugovanja koja su iznosila 57.971.000 dinara.
„Uprkos tome, doneli smo odluku da nastavimo sa ulaganjima. Kapaciteti pivare su oko 250.000 hektolitara godišnje i da bi oni bili u potpunosti iskorišćeni uloženo je 4.000.000 evra u opremu“, kaže Božić.
To je podrazumevalo nabavku linije za pranje i punjenje boca, linije za otakanje točenog piva u burad, opremu za proizvodnju pare, tankove za fermentaciju i filtraciju piva, kompresore sa filterima i sušačima vazduha, kompresore za hlađenje itd. Izdvojena su sredstva i za unapređenje prodaje, nova vozila, kao i aparate za točenje piva i rashladne vitrine koje su postavljene u ugostiteljskim objektima.
„Trud i ulaganja su se isplatili“, Ističe Božić, „i finansijska situacija u kompaniji sad je mnogo povoljnija. Početkom proteklog septembra izveštaj je pokazao da poslujemo pozitivno, što nas ohrabruje da nastavimo sa ulaganjima“.
Godinama izbegavano, a sada traženo
Valjevski ugostitelji nisu baš bili naklonjeni pivu iz svog grada i tek poneki kafedžija imao je „Valjevsko pivo“ u svojoj ponudi. Međutim, drugačijim pristupom klijentima, domaćinskim i kvalitetnim odnosom prema ugostiteljima i trgovcima predstavnici kompanije uspeli su da vrate poverenje u proizvod.
Novi vlasnici potrudili su se da obezbede suncobrane, garniture za sedenje, aparate za točenje piva kako bi opremili ugostiteljske objekte i sada su prisutni u skoro svakom gradskom lokalu. Dobru praksu iz svog grada primenili su i u ostalim mestima, pa pivo iz Valjeva polako, ali sigurno osvaja domaće tržiste.
Regionalna pivara za sada proizvod plasira u zapadnoj Srbiji, sa tendencijom širenja posla. Osim u Valjevu, kupaca ima u Ljuboviji, Bajinoj Bašti, Požegi, Kosjeriću, Mionici, Osečini, Loznici. Tržiste je prošireno na Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Gornji Milanovac i Jagodinu, a od avgusta 2019. godine u proizvodni program uveden je još jedan domaći brend – „Jagodinsko pivo“.
Plan preduzetnika je da pojačaju učešće i u većim gradovima, pre svega na beogradskom i novosadskom tržistu.
Što se tiče inostranih kupaca, pivara je već 2016. godine mogla da se pohvali izvozom u Ameriku. Izvozni poslovi su intenzivirani u poslednjih godinu dana. Trenutno postoje tri zastupnika i oni plasiraju flašicu od 0.33 i 0.5 litara oba brenda, a u međuvremenu pojavilo se još novih kupaca.
Veliko rusko tržiste odmah je prihvatilo oba brenda, valjevskog piva ima u Moskvi, Sočiju i Sankt Petersburgu, a proizvod se plasira i na švajcarskom tržistu. U ovoj godini, proizvodi „Valjevske pivare“ postali su dostupni i kupcima iz Australije, a u toku su i pregovori sa Nemcima i Grcima.
Ambicija vlasinka kompanije je da još većim zalaganjem, upornošću i radom, pre svega na terenu, unaprede posao i nastave tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, naglašava Božić.
Akcize „ubiše“ manje pivare
Kao preduzeće srednje veličine, „Valjevska pivara“ je bliža kraft pivarama, nego velikim kompanijama i uprkos pozitivnim rezultatima suočava se sa mnoštvom problema.
„Najveći problem srednjih pivara trenutno je način plaćanja i sam iznos akcize. Sporno je što je propisano da se akciza plaća odmah, samo na proizvedeno pivo. Novac izdvajamo dok je proizvod još u magacinu, bez obzira što nemamo garanciju da li će baš svaka bočica biti prodata. To je zaista bespotrebno rasipanje novca i veliko opterećenje za pivare. Propisani iznos akcize koju plaćamo automatski nas stavlja u položaj u kome nismo ravnopravni sa velikim proizvođačima. U Evropskoj uniji, kojoj toliko težimo, regulisano je da se iznos akcize plaća na osnovu veličine i kapaciteta proizvodnje piva. Treba da sledimo primer razvijenih zemalja, jer bi to i za naše tržište bilo dobro rešenje“, siguran je Božić.
Čelnici pivare su jedan od retkih primera udruživanja, jer u našoj zemlji mnogi se uglavnom drže poslovice „družba je družba, a služba je služba“ i preduzetnici često doživljavaju partnerstvo sa drugima kao rizik. Zamenik direktora Valjevske pivare u udrživanju, naprotiv, vidi prednost, jer se u praksi pokazalo da je poslovanje mnogo kvalitetnije i efikasnije. Takođe, kada sa objedine različita iskustva lakše se prevaziđe svaki problem, a neuporedivo bolje je i finansijsko poslovanje.
Takvih primera u svetu ima mnogo i za domaću privredu bi i te kako bilo korisno da se preduzetnici više udružuju, uveren je Božić.
Nataša Šutuljić
Foto: Valjevska pivara