Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 286 milijardi dolara prelilo se u fondove tržišta novca do sada u martu, što ga čini najvećim mesecom priliva od vrhunca pandemije Covid-19, prenosi Financial Times. Goldman Sachs preuzeo je skoro 52 milijarde dolara, što je povećanje od 13 odsto od 9. marta, dan prje nego što su američke vlasti preuzele banku Silicijumske doline (SVB).
JPMorgan je primio skoro 46 milijardi dolara, a Fidelity je zabilježio priliv od skoro 37 milijardi dolara, prema podacima kompanije iMoneyNet. Fondovi tržišta novca obično drže sredstva sa veoma niskim rizikom, koja je lako kupiti i prodati, ukljulujući kratkotrajni dug američke vlade, prenosi Biznis.rs.

Dostupni prinosi na ova ulaganja sada su nabolja posljednjih godina, jer su američke federalne rezerve podigle kamate na petnaestogodišnji maksimum u pokušaju obuzdavanja inflacije. U januaru i februaru bilo je manje neto priliva, a tempo priliva ubrzao se u poslednje dve nedelje, a primjetno je da velike štediše traže sigurno utočište.

Iako su se američki zvaničnici složili da podrže sve depozite u SVB i Signatura banci, koje su propale istog vikenda, nisu garantovali one više od 250.000 dolara u drugim institucijama. Zahvaljujući porastu tokova novca ovog mjeseca ukupna sredstva u novčanim fondovima povećana su na rekordnih 5.100 milijardi dolara, prema podacima Bank of America.

Izvor:Investitor/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Najveći dobitnici Banka Golman Sachs i JPMorgan Chase i Fidelity се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka Intesa je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2021. godini, sa ostvarenom dobiti od 10,4 milijarde dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“. Na drugom mestu je Raiffeisen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi „Finansije TOP“ slede Unicredit banka i OTP banka. Banka Intesa i dalje ima najveće učešće na domaćem tržištu od skoro 15%, iako u proteklim godinama nije preuzimala druge banke, izuzev delova poslovanja pojedinih tržišnih učesnika. OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Societe Generale banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5%, a prema rang listi „Finansije TOP“ treća po veličini je Raiffeisen banka sa učešćem od 12,1% nakon preuzimanja Credit Agricole banke.

REKORDNI PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Raiffeisen banka je ovom akvizicijom promenila dosadašnju strategiju koja se oslanjala na oprezni organski rast, i to u teškom trenutku kada se po izbijanju rusko-ukrajinskog rata vrednost matične kompanije u Beču više nego prepolovila, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“. Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1% nakon završenog spajanja, dok je Unicredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4%. AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko 9%. Prema rang listi „Finansije TOP“, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima solidnu sedmu poziciju sa udelom od nepunih 7% na domaćem tržištu.

Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu. Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata. Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, zaključuje se u ediciji
„Finansije TOP“.

PREMIJA OSIGURAVAČA PREMAŠILA MILIJARDU EVRA

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra. Ukupna premija je porasla za 8,6%, na 119.41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1% prethodne godine, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“.

Dunav osiguranje je u 2021. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je iznosila 31,6 milijardu dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 23,4 milijarde dinara. Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2021. godini na rang listi „Finansije TOP“ slede DDOR, Wiener Städtische i Triglav osiguranje.

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7% u poređenju sa 2020. godinom. Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2%, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

NEGATIVAN UTICAJ INFLACIJE NA DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5%. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.
Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

RAST LIZINGA I IMOVINE U FONDOVIMA

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35% u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4% više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu. Prema podacima u ediciji „Finansije TOP“, rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 milion evra, što je godišnji rast od 46%. Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88%, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75%) i potom u obveznice Republike Srbije (18%), navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

AKO UZMEŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE UZMEŠ KAJAĆEŠ SE

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“ izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini. Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu. S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Чланак Finansijski sektor spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. VALUTNI RAT: U ratu između dolara i rublje izgubio euro
Kombinacija infacije i rata u Ukrajini ojačala je dolar u odnosu na euro i britansku funtu. Međusobni odnos svjetskih valuta samo je barometar relativne snage i zdravlja njihovih ekonomija, ali isto tako i onoga što se očekuje u bližoj budućnosti. Sudeći po trenutnom omjeru snaga, budućnost Evrope nije baš svijetla.

12. ŠTA JE UZROK KRAHA KRIPTOVALUTA: Ili kako je bitkoin završio u krevetu sa neprijateljem
Kritičari virtuelnog novca ističu da je fijasko kriptovaluta nakon izbijanja rata u Ukrajini konačno ogoleo piramidalnu šemu imovine bez realnog pokrića, dok vatreni zagovornici kriptotržišta tvrde da je ratni sukob, u kojem politička i vojna moć ubija i ekonomiju, samo izgovor regulatorima da uguše slobodne finansije. Bez obzira na suprotstavljene stavove, zaključak je isti i krajnje ironičan. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je privukao i velike profesionalne investitore, postavši tako deo „okoštalog“ finansijskog sistema koji je želeo da sruši i vezujući dobrim delom svoju sudbinu za stanje u realnoj ekonomiji.

14. UTICAJ POLITIKE VODEĆIH CENTRALNIH BANAKA NA SRPSKU EKONOMIJU: Najupitnije portfolio investicije
Dolar ima jako malo učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, štednji i kreditima, za razliku od evra koji daleko više utiče na trgovinske i finansijske tokove u Srbiji. Stoga će i promene u monetarnoj politici ECB biti mnogo značajnije za domaću ekonomiju od politike FED-a, a u oba slučaja povećanje referentne kamatne stope najviše će se odraziti na dužničke hartije od vrednosti.

18. RAZMNOŽAVANJE SCENARIJA O ISHODU „MAJKE SVIH KRIZA“: Himna generacije – živimo u doba sekiracije!
Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od infacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.

20. NAJVEĆI RIZICI U NOVOJ FISKALNOJ STRATEGIJI: Energetsko biti ili ne biti
U najnovijoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine najveća pažnja se posvećuje opasnostima koje prete iz finansijskog sektora. Premda su ovi rizici važni, budući da je država na saniranje njihovih posledica u prethodnoj finansijskoj krizi potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, što je zaključak i republičke vlade. S druge strane, iako se u dokumentu mnogo govori o energetskoj krizi i mogućim posledicama, u projekcijama nije prepoznato da su energetski potresi najveći neposredni rizik po javne finansije Srbije, ističu u Fiskalnom savetu.

24. KAKO PRETEĆA RECESIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STABILNOST SRBIJE: Hod po minskom polju
Kriza prouzrokovana ratom u Ukrajini, nestašica i poskupljenje energenata i infacija prete da ugroze finansijsku stabilnost Srbije, pa su fiskalna i monetarna politika na velikom ispitu. Situacija može dodatno da se zakomplikuje ukoliko Srbija bude na udaru neke vrste sankcija zemalja Zapada zbog odnosa prema Rusiji, što bi odvratilo investitore i otežalo pristup tržištu kapitala za pozajmice države i privrede koje će biti neizbežne. Ipak državni zvaničnici i dalje uveravaju da je zemlja daleko od recesije i da budžetski deficit ove godine neće preći 3%, a javni dug 60% BDP-a, iako će rast biti manji od planiranog.

28. INVESTICIJE U DOBA KRIZE: Stezanje kaiša i rezanje kolača
Prema najnovijoj Fiskalnoj strategiji koju je nedavno usvojila republička vlada, predviđeno je smanjenje ukupnih investicija sa ranije projektovanih 6,4% na 3% u ovoj godini. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da će i država morati negde da štedi, „pošto sve ovo što se dešava ne ide u dobrom pravcu“. U Savetu stranih investitora tvrde da se u ovom trenutku ne očekuje povlačenje stranih investitora iz Srbije.

32. MOŽE LI SE USPEŠNO LOKALIZOVATI PRIVREDA BEZ JAKIH DOMAĆIH FINANSIJERA: Splavom preko okeana
Šansa da se problemi u globalnim lancima snabdevanja iskoriste za značajniju lokalizaciju privrede u Srbiji postoji, ali pod uslovom da država pruži kvalitetniju podršku najkonkurentnijim domaćim preduzećima, smatraju stručnjaci. Prema njihovom kao i mišljenju privrednika, ta podrška zahteva i jači finansijski kapital „domaćeg porekla“, koji bi bio sigurniji oslonac i u vreme najvećih kriza.

34. PORESKA KONTROLA U VREME KRIZE: Veći trud za manju naplatu
Od prethodne velike ekonomske krize 2008. godine, nove tehnologije su značajno promenile način poslovanja i komunikaciju, tržište rada i transfer novca. Iz tog razloga, naša ali i poreske uprave u drugim zemljama će u sadašnjoj krizi mnogo teže moći da kontrolišu sivu ekonomiju. Pre svega zato što umesto kontrole manjeg broja većih poreskih obveznika, sada je potrebno kontrolisati veliki broj manjih poreskih obveznika.

38. PUT KA ZAKLJUČIVANJU UGOVORA O DVOSTRUKOM OPOREZIVANJU IZMEĐU SAD I SRBIJE: Izbegavanje ugovaranja
Srbija i dalje nema ugovor sa SAD o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, iako je u prethodnim decenijama u zvaničnim razgovorima dve države više puta isticana neophodnost da se ovaj ugovor zaključi. Primena ugovora bi stimulisala nove investicije i trgovinu kroz manja administrativna i fiskalna opterećenja, a intenziviranje poslovne razmene sa najrazvijenijom svetskom privredom je posebno važno za razvoj IT sektora, zelene agende, medicine i biotehnologije u Srbiji.

Banke

43. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Veliki oprez pred dugo očekivani rast kamata
Nakon što su uz obilatu državnu pomoć domaće banke uspešno prebrodile pandemiju, novi izazov takođe stiže sa globalnog nivoa u vidu posledica talasa visoke inȵacije i rusko-ukrajinskog rata. Istina, vreme pred nama obeležiće i ambijent viših kamata koji pogoduje bankama, ali korišćenje ovog potencijala ostaje veoma upitno u svetlu sve izvesnijih recesionih pritisaka.

46. IZAZOVI U POSLOVANJU BANAKA U USLOVIMA RASTUĆIH KAMATNIH STOPA: Tri najveća rizika
Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

50. PLASMANI BANAKA U SRBIJI: Što veći rizik, to veći udeo sopstvenog kapitala
Aktuelna kriza neće promeniti samu prirodu ulaganja banaka, koje su na našem tržištu do sada najčešće investirale sredstva u plasmane državi, stanovništvu i privredi, a ređe za kupovinu dela kreditnog portfolija ili za akvizicije drugih banaka. Imajući u vidu specifičnu strukturu bankarskih plasmana, u kojima pored kapitala banke u velikoj meri učestvuju i sredstva deponenata, kroz regulativu se teži ka tome da plasmani banaka budu održivi i da se obezbedi dodatna sigurnost deponentima.

52. DUGOROČNI KREDITI ZA PRIVREDU: Investiranje u nesigurnim vremenima
Zahvaljujući kreditnoj liniji Evropske investicione banke (EIB) vrednoj 90 miliona evra, domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima po prvi put su na dohvat ruke povoljni dugoročni investicioni krediti na do 12 godina otplate, sa grejs periodom do dve godine. 5ok za prijavu Fondu za razvoj traje do 30. juna, ali sada, kada dostupnost novca više nije pitanje, na stolu je nova dilema – da li se dugoročno zaduživati u jeku globalne krize izazvane ratom u Ukrajini.

56. NA ČEMU BANKE NAJVIŠE ŠTEDE KADA NASTUPI RECESIJA: Zaposleni prvi na udaru
U vreme recesije, kada su prilike za uvećanje prihoda iz redovnog poslovanja ograničene, banke se okreću rezanju troškova, posebno onih najkritičnijih za poslovanje. Među njima, na prvom mestu su iznosi za plate zaposlenih jer ova izdvajanja ostaju ista i kada poslovne aktivnosti padaju. Smanjivanje broja zaposlenih, međutim, biće dugoročno sve izraženije i mimo kriza, zbog promene poslovnog modela zasnovanog na digitalizaciji.

58. ZAŠTO SE BANKE ODLUČUJU ZA AUTSORSING: Efikasnost po pristojnoj ceni
Banke u Srbiji autsorsuju one delove poslovanja koje drugim kompanijama poveravaju i banke u svetu, poput IT usluga, pravnih konsultacija, arhiviranja dokumentacije, održavanja mreže bankomata, kartičarskih i drugih poslova. Takva saradnja im omogućava brži, delotvorniji, a isplativiji razvoj. Ali autsorsing ima i mana, pa domaća regulativa dodatno obezbeđuje izvršenja ugovornih obaveza između banke i angažovane kompanije.

62. PAPIROLOGIJA U BANKARSKIM PROCEDURAMA SA KLIJENTIMA U DIGITALNOJ ERI: Jedno drvo za jedan kredit
Bez obzira što živimo u digitalnom dobu, ukoliko, na primer, želite da reoročite štednju u banci, potrebno vam je sat vremena da biste potpisali 14 različitih dokumenata, a ako uzimate kredit još više i vremena i papira. Ovakve procedure su neophodne, kažu u NBS i poslovnim bankama, kako bi se zaštitili i poslovanje banaka i interesi klijenata.

64. ŠTA MOGUĆI RASPAD HSBC NAGOVEŠTAVA O SUDBINI MEĐUNARODNIH BANAKA: Kanarinac u rudarskom oknu
Britanska HSBC banka je pod sve većim pritiscima da se podeli na dve banke, odnosno na azijsko i zapadno tržište. Suprotno većinskom stavu, profesor sa Oksforda Vilijam Brajton upozorava da ukoliko se međunarodni finansijski sistem dodatno rasparča tako što bi Zapad uveo finansijske sankcije i Kini, HSBC bi mogla biti prva ali sigurno ne i poslednja žrtva. Povlačenje novih granica u geografiji globalnih finansija imaće duboke posledice za sve međunarodne banke, uveren je britanski ekonomista.

72. Tabele

Osiguranje

83. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2021. GODINI: Milijarda je tu da ostane
Premija osiguranja u Srbiji je rasla više nego premija u svetu, a najveći rast su ostvarila osiguranja pomoći na putu, dobrovoljno zdravstveno i ostala osiguranja imovine. Pozicije među prvih pet su opet promenjene, a jedno osiguranje je zabeležilo pad premije.

86. OSIGURANJE LANACA SNABDEVANJA: Proizvod u usponu, ili na putu ka izdisaju?
Ponekad je dobro ne juriti za svetskim trendovima – to se upravo pokazuje kod osiguranja lanca snabdevanja. Brojne strane osiguravajuće kuće koje su ovu uslugu godinama unazad promovisale, sada bi rado da se predomisle jer su sukobi u Ukrajini ozbiljno povećali izvesnost rizika. Zato neki čak pokušavaju i da retroaktivno isključe ratne sukobe iz uslova osiguranja, pozivajući se na sankcije.

88. ZAŠTO JE VAŽNO OSIGURANJE OD SAJBER RIZIKA: Pretnja koja se ne može izbeći
Osiguravači nude široku paletu pokrića, gde svaki subjekt može izabrati proizvod koji odgovara njegovim potrebama i time obezbediti kontinuitet poslovanja, finansijsku sigurnost i zaštitu reputacije u slučaju da primenjene mere IT bezbednosti ne daju rezultate. Praksa u svetu je pokazala da su hakeri uvek korak ispred, kao i da meta nisu samo velike kompanije, već to mogu biti i mala i srednja preduzeća, odnosno pojedinci.

92. NESPORAZUMI IZMEĐU OSIGURAVAČA I POLJOPRIVREDNIKA: Kako izbeći „gluve telefone“?
Osiguranje poljoprivrednih kultura koje se gaje na otvorenom je među najrizičnijima za osiguravače i jedno do najvažnijih za poljoprivrednike. Praksa pokazuje da nesporazumi između osiguravača i poljoprivrednika nastaju prvenstveno zbog toga što osiguranik nije dovoljno upoznat sa pokrićima koje osiguravač nudi, a koja mogu bitno da se razlikuju od onoga što poljoprivrednik želi.

94. OSIGURANJE OD NESPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENOG ZANIMANJA: Korona pokrenula nedoumice
Usled rizika od posledica koje korona virus može dugoročnije da prouzrokuje po zdravlje ljudi koji su ga preležali, očekuje se veća tražnja za osiguranjem od nesposobnosti za obavljanje određenog zanimanja. Činjenica da sve veći broj klijenata osiguravajućih kuća postavlja pitanje da li ranije sklopljeni ugovor za ovu vrstu osiguranja pokriva i koronu, ukazuje da ono nije dovoljno razumljivo čak ni u državama gde je veoma zastupljeno. To je pokrenulo rasprave i među strukom da li je ovaj proizvod suviše uopšten i da li bi ga zato trebalo jasnije odrediti, ili je širina pokrića upravo njegova najveća prednost?

96. Anketa B&F: Nataša Marjanović (članica Izvršnog odbora Generali osiguranja), Dragan Marković (predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja), Frančesko Maši (predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja) i Sanja Nikolić (direktorka Sektora za korporativno osiguranje Wiener Stadtische osiguranja)

100. Tabele

Lizing

105. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Rast vrednosti novih ugovora
Tržište lizinga u Srbiji je prošle godine ostvarilo rast od 35 procenata, a vrednost novozaključenih ugovora je bila veća i u poređenju sa pretkriznom 2019. godinom. Rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila. Značajno učešće u finansiranju putem lizinga imaju komercijalna i teretna vozila, a potom mašine i oprema.

107. ZNAČAJ LIZINGA U RAZVOJU INFRASTRUKTURE ZA ELEKTRIČNA VOZILA: Finansiranje mobilnosti
Verujem da postoji spremnost svih lizing kompanija u našoj zemlji da podrže prodaju električnih vozila, finansiranje punjača za baterije kao i razvoj ukupne mobilnosti kod nas.

109. Tabele

Fondovi

111. PRINOSI DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA U MINUSU: Štednja kreni-stani
Usled nesrazmerno visokih naknada u odnosu na strukturu investicionih portfelja, privatni penzijski fondovi u Srbiji ne mogu da pruže zadovoljavajuće stope prinosa, koje su u prethodne dve godine bile negativne. U privatnim penzijskim fondovima ima otvorene račune manje od 10% radnika, od kojih svega 3% iole redovno štedi. Uprkos ekskluzivnim i izdašnim poreskim olakšicama, zastupljenost penzijskih fondova je izuzetno skromna u odnosu na uporedive štedne instrumente.

113. Tabele

115. KADA SE OČEKUJE OSNIVANJE TRI DOMAĆA FONDA PREDUZETNIČKOG KAPITALA: Stari zanati u Srbiji – jorgandžije, bombondžije i portfolio menadžeri
Zahvaljujući novom programu sufinansiranja „Serbia Ventures“, može se očekivati da se do kraja ove ili tokom naredne godine osnuju još tri nova fonda preduzetničkog kapitala u Srbiji. Domaći institucionalni investitori mogu mnogo lakše da isprate rast domaćih kompanija, oni su odlična karika koja povezuje domaće finansijsko tržište sa stranim investitorima, i omogućavaju da se u vreme rastuće inȵacije deo sredstava investira i zaštiti od gubitka vrednosti u narednom periodu. Ovo je prilika i da se profesija portfolio menadžera – koja je zbog sporog razvoja fondovske industrije dobila status „starog zanata“ – ponovo aktivira.

117. Tabele

Revizija

123. ODGOVORNOST REVIZORA U VREME KRIZE: Politika kontraverznija od korone
Istraživanje među revizorima u Srbiji i svetu je pokazalo da pandemijska kriza nije uticala na kvalitet revizorskih izveštaja, pod uslovom, kako se ističe u studiji, da su ispitanici bili iskreni u svojim odgovorima. Uporedno istraživanje koje je sprovedeno među revizorima u privatnom i javnom sektoru kod nas, pokazuje bitne razlike u odnosu prema načinu obavljanja posla, uključujući i stav da li na nezavisnost revizora utiče njegov eventualni politički angažman.

125. Tabele

Berze

127. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Rast transakcija traži „kvalitetan“ materijal za investiranje
Uticaj pandemije na poslovanje Beogradske berze odrazio se i u 2021. godini kroz gotovo nepostojeću likvidnost, odsustvo institucionalnih investitora, kao i nedostatak novih investicionih instrumenata. Šansa Srbije da u narednom periodu dostigne investicioni rejting može pojačati interesovanje globalnih institucionalnih investitora i podstaći razvoj domaćeg tržišta kapitala.

130. GDE INVESTIRATI U VREMENU OPŠTE NESIGURNOSTI: Vraćanje osnovama
Najsigurnija opcija za plasiranje viška novca je štednja u bankama, ali ona nije isplativa u uslovima visoke inȵacije i niskih kamata poput aktuelnih, saglasni su brokeri. Obveznice su takođe relativno sigurna investicija, ali i one donose niske prinose, koji ne mogu da se mere sa rastom cena. Zato su berze i dalje popularna destinacija za plasiranje novca, iako je situacija na njima izuzetno nesigurna. Ipak, uz odgovarajuću investicionu strategiju, na berzama se mogu ostvariti zadovoljavajući prinosi, kažu stručnjaci, koji preporučuju ulaganja u akcije kompanija koje isplaćuju visoku dividendu i akcije onih koje proizvode esencijalna dobra, poput hrane i lekova.

132. PAD BROJA INICIJALNIH JAVNIH PONUDA I NJIHOVE VREDNOSTI: Tehnološke kompanije u kovitlacu „savršene oluje“
Analitičari su predviđali da će 2022. biti rekordna godina po broju kompanija koje se odlučuju na prvo emitovanje akcija, međutim desilo se upravo suprotno – drastično je pao i njihov broj i vrednost njihovih akcija. Glavnim krivcem za ovakvu situaciju proglašena je „savršena oluja“, nastala usled niza negativnih okolnosti na tržištu, poput geopolitičkih tenzija, nestašice roba i narastajuće inȵacije. No, ima i onih analitičara koji tvrde da su se oblaci nad ovo tržište nadvili i pre „savršene oluje“, usled toga što su pojedine tehnološke kompanije bile precenjene, što se ulagačima „obilo o glavu“.

134. Tabele

Finansijska avantura

141. HIOSKA MAONA: Doprinos mastike nastanku akcionarstva
Mastika je bila najunosniji proizvod ostrva Hios kojim je tokom srednjeg veka dugo upravljalo udruženje investitora iz Đenove, poznato kao „Hioska maona“. Tada je vladala prava pomama za mastikom koja se, osim za spravljanje pića, koristila za mnoge druge namene, od lečenja raznih bolesti, preko bojenja tkanine, do alhemijskih eksperimenata. Zato je povremeno bivala vrednija od zlata. Iako danas relativno nepoznato, udruženje „Hioska maona“ je u mnogo čemu bilo preteča akcionarstva i to u vreme kada se firma smatrala pouzdanom jedino ako je za nju vlasnik jemčio celokupnom imovinom. Rasprostranjenost akcionarskih društava u svetu danas uzimamo zdravo za gotovo, zaboravljajući da je ono dugo bilo suzbijano, jer se u društvu gajila podozrivost prema preduzećima koje je teško poistovetiti sa njihovim vlasnicima. Udruženje investitora iz Đenove je, u takvim okolnostima, bilo prava finansijska avantura, koja je donosila zaradu više od dva veka.

Vremeplov

144. ZAČECI BANKARSTVA U SRBIJI: Ko je oklevetao zelenaše?
Nepoverenje u banke datira od samog začetka bankarskog sistema u Srbiji, jer sve što je vlast preduzimala kako bi se legalnim bankarskim ustanovama suzbilo zelenaštvo, posle izvesnog vremena je opet završavalo u zelenaštvu. Mada su usvajani zakoni po ugledu na naprednu evropsku regulativu, primena je bila klimava, naročito u pogledu kažnjavanja korupcije i drugih zloupotreba. Ovakvim pravilima se vrlo rado i veoma brzo prilagođavao i strani kapital, pristigao iz mnogo bogatijih i pravno uređenijih država.

Чланак Finansije Top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Investicije koje će biti podržane IPARD III programom odnose se na nabavku opreme i mašina i izgradnju i rekonstrukciju objekata, sa ciljem dostizanja evropskih standarda u oblasti higijene, bezbednosti hrane, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, osnaživanja poljoprivrednih proizvođača za plasman proizvoda na tržište EU, kao i pripreme za korišćenje evropskih fondova koji će domaćim poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima biti dostupni stupanjem u članstvo EU.

Mere koje će biti podržane IPARD III programom su:

Mera 1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
Mera 3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva;
Mera 4: Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje;
Mera 5: Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup;
Mera 6: Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu;
Mera 7: Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja i
Mera 9: Tehnička pomoć (podrška Upravljačkom telu u sprovođenju IPARD programa).

Pored mera koje su već bile akreditovane kroz IPARD II program, IPARD III programom predviđeno je uvođenje novih mera koje će dodatno povećati iskorišćenje dodeljenih sredstava, kao i novih sektora, novih limita finansijske podrške, novih specifičnih kriterijuma u vezi sa površinom i brojem životinja.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Za Srbiju usvojen IPARD III program od 288 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija na put lokalizacije svoje privrede treba da krene sistematičnim razvojem poslovnog ambijenta, privrede i kulture potrošača, jedan je od zaključaka konsultantske kuće Egzakta Advisory koja je izradila studiju „Putokaz za lokalizaciju srpske privrede“.

U studiji se ukazuje da je neophodno stvaranje pravnog okvira koji će podržava razvoj domaće privrede, unapređenje rada i efikasnosti organa javne uprave i povećanje transparentnosti ka privredi, kao i kontinuirana podrška privredi.

Za privredu su ključni razvoj i unapređenje izvora finansiranja, razvoj ljudskog kapitala i kulture, konkurentnosti privrede i ulaganja u razvoj i inovacije, dok je segmentu potrošača potrebno uticati na razvoj svesti i izmenu njihove kulture.

Kao ključne segmente za lokalizovanje srpske privrede Egzakta Advisory tim identifikovao je IKT (informaciono- komunikacione tehnologije) i medije, prerađivačku i poljoprivrednu industriju sa fokusom na razvoju i jačanju mikro, malih i srednjih preduzeća.

Od sirovine do gotovog proizvoda

Srbija treba da proizvodi nedostajuće proizvode od svojih sirovina, koje inače izvozi, stav je koji se čuo na današnjem predstavljanju ovog istraživanja.

Do gotovog proizvoda najbrže se, prema rečima analitičara i partnera u ovoj konsultantskoj kući, stiže u IKT sektoru.

U ITK industriji za to je, navodi Marko Marković, potrebno dve godine.

Kada je reč o prerađivačkoj industriji, Marković ističe da Srbija za to ima – sve kapacitete.

„Prerađivačka industrija ima mnogo potencijala, naročito u delu vezanom za hranu. To je ono što znamo da radimo i gde investicije nisu velike“, kaže Marković za portal N1.

Treći segment je, ističe, deo prerađivačke industrije u granama u kojima smo, kako kaže – bili tradicionalno jaki.

„Postoji mnogo malih lokalnih kompanija koje su bile srž velih kompanija poput Prve petoletke. Veoma dobar primer toga je firma za proizvodnju mašina iz Vrnjačke Banje. Vlasnik i glavni inženjer naučio je posao u Prvoj petroletki, doveo odande nekoliko inženjera i još nekoliko stručnjaka sa Mašinskog fakulteta i postao broj jedan u regionu kao proizvođač mašina u farmaceutskoj industriji“, navodi Marković.

Odakle novac

Analitičari Egzakta Advisory ukazali su da je za privredu ključno unapređenje izvora finansiranja. Na konstataciju da su svetske centralne banke već počele da podižu svoje referentne kamatne stope (Banka Engleske) ili to najavljuju za proleće (američki FED), što ukazuje da polako dolazi do poskupljenja novca, te pitanje kako će se eventualni rast referentne kamatne stope u Srbiji odraziti na domaću privredu i dostupnost sredstava, Marko Marković odgovara da ne očekuje rast kamata do 2023. godine.

„Ako se kamatna stopa poveća to će svakako uticati na privredni rast, ali mislim da se to sigurno neće desiti do 2023. godine. Inače, kada govorimo o referentnoj kamatnoj stopi – govorimo o finansiranju kroz banke. A, banke ovde finansiraju ono što je za njih sigurno. Nivo rizika koje su spremne da preuzmu nije baš izrazito veliki, pogotovo posle 2008. godine“, rekao je Marković.

Ovde, dodaje – pričamo o fondovima.

„Reč je o fondovima koji traže brz i veliki rast koji može da im se isplati u periodu od dve do pet godina. Takvih fondova ima dosta, ali ovde kod nas još nisu prisutni. Da li će biti – time treba da se pozabavimo i dovedemo ih. A to ćemo uspeti samo ako imamo inventivne industrije, odnosno one kojie imaju proizvode. Fond neće investirati u kompaniju koja autsorsuje programere nemačkoj firmi koja pravi proizvod. Ali, fondovi su vrlo radi da investiraju u Nordeus, na primer“, objašnjava naš sagovornik.

Fondovi koji su ovde kupovali, podseća on – kupovali su banke „koje imaju enormne profite na našim prostorima, zatim telko provajdere koji jako brzo rastu i ukrupnjavaju se, kao i u proizvodnju gotove hrane“.

„Fondovi i druga alternativna sredstva investiranja nađu svoje mete. Na nama je ovde, tačnije – na privredi je, na startapima, malim i srednjim preduzećima – da razvijemo proizvode koji imaju neku vrednost koja će privući te vrste investiranja. A, to onda nije direktno vezano za kamatnu stopu“, pojašnjava Marko Marković.

On ističe da su, inače, fondovi – puni.

„Nikada više para nije bilo na svetu nego što ima danas. I to jeste jedini pozitivan pokazatelj da svet neće ući u veću recesiju – jer su fondovi puni novca. Promeniće se vlasničke strukture u firmama i u svetu i u Srbiji, ali neće propasti jer novca – ima“, zaključio je Marković.

Hoće li inflacija stati

Stanovništvo i privreda osećaju negativne ekonomske posledice u najvećoj meri kroz povećanje cene robe, poremećaje lanaca snabdevanja i rast inflacije, ocenjuje se u studiji.

„Posledice pandemije imaju uticaj na rast ukupne inflacije kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ukoliko države budu reagovale na vreme, smanjenje ukupne inflacije na nivo pre pandemije očekuje se tek sredinom 2022. godine“, navode analitičari Egzakta Advisory.

Kako se ističe, faktori koji imaju najveći uticaj i pretnju na inflaciju su povećanje cene roba i poremećaji lanaca snabdevanja, nagle promene u ponudi I tražnji, kao i povećanje broja zaraženih i uvođenje novih mera.

Monetarna strategija smanjivanja referentne kamatne stope, ukazuje se u analizi, ima pozitivan uticaj na investicionu aktivnost. 2020. godina je započeta sa referentnom kamatnom stopom na nivou od 1,75 odsto, da bi ona danas bila na nivou od jedan odsto, što je njena istorijski najniža vrednost.

„Pad referentne kamatne stope doveo je do pada kamatnih stopa, pada troškova zaduživanja i povećanja investicione aktivnosti. Ovaj efekat će se povoljno odraziti na uslove plasiranja kredita privrednim subjektima i tako pospešiti privredni rast. Sa druge strane, ako stopa inflacije bude rasla, Narodna banka Srbije moraće da reaguje podizanjem stope, što će negativno uticati na investicije i razvoj privrede“, ističe se, između ostalog, u studiji ove konsultantske kuće.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li bi kompanija bolje prošla da je, umesto čipsa prodala krompir? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prvoj polovini 2020. godine, kad su se uveliko osetile posledice pandemije, vrednosti investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji bile su, u proseku, za oko 0,41 odsto niže nego na kraju prethodne godine. FONDex, kao indeks koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, dostigao je tada vrednost od 3.009,03 dinara.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, na kraju trećeg tromesečja 2020. godine FONDex je vredeo 3.043,606 i za godinu dana je uvećan 1,9 odsto. Na vrednost tog pokazatelja uspešnosti poslovanja penzijskih fondova utiču promene krive prinosa na državne dužničke instrumente, promena vrednosti akcija, visina referentne kamatne stope, visine kamatnih stopa banaka i promene kursa dinara prema evru i dolaru.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji posluju četiri društva, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, čija je struktura imovine ostala gotovo nepromenjena u odnosu na početak prošle godine. Portfolio državnih hartija od vrednosti i dalje zauzima dominantnu poziciju u imovini fondova, što se očekuje da će biti i ubuduće.
Najveći udeo u ukupnoj imovini penzijskih fondova na kraju septembra prošle godine imale su državne obveznice, 76,7%, zatim sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka 8,4%, akcije 10,5%, trezorski zapisi 0,4%, a korporativne obveznice 3,2%. Portfolio državnih dužničkih instrumenata (obveznice Republike Srbije i trezorski zapisi) neznatno je smanjen u odnosu na kraj juna, sa 79% na 77,1%, dok su ulaganja u akcije domaćih kompanija povećana sa 9,8% na 10,5% ukupne imovine fondova.

Pandemija najviše uticala na domaće tržište akcija

„Fokus Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom u 2020. godini bio je na državnim dužničkim instrumentima, tako da pandemija nije uticala na redefinisanje globalne politike investiranja. Fond u prethodnih nekoliko kvartala jeste pomerao taktičke nivoe izloženosti prema pojedinim klasama aktive, ali su dugoročni strateški ciljevi ostali nepromenjeni. Struktura ulaganja bazirana je na internim projekcijama kretanja dinarske krive prinosa, sa ciljem optimizacije ukupnih prinosa. Fond je od početka pandemije povećao i nivo izloženosti prema portfoliju akcija, vodeći se procenama osnovnih finansijskih pokazatelja kompanija u uslovima izražene cenovne korekcije pozicija koje su u investicionom fokusu“, kažu u Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu.

Kako objašnjavaju, pandemija je najviše uticala na domaće tržište akcija. U strahu od situacije koja je bila potpuno nepredvidiva, investitori su tokom prvog i drugog kvartala 2020. godine panično redukovali, odnosno likvidirali svoje pozicije. S druge strane, domaće tržište javnog duga nije bilo izloženo cenovnoj korekciji, već je prva faza pandemije negativno uticala na nivo likvidnosti državnih hartija od vrednosti, a u drugoj polovini 2020. godine nastavljen je pozitivan cenovni trend državnih obveznica. To je bio rezultat globalnog spuštanja kamatnih stopa, ali i stimulativnih mera monetarne i fiskalne politike koje su država i Narodna banka Srbije uvele kao odgovor na Kovid-19.

Malo prilika za ulaganja u zelenu energiju u Srbiji

Investiciona politika Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, po rečima izvršnog direktora Darka Radovanovića, nije menjana usled pandemije, ali se tokom godine menjala struktura ulaganja u zavisnosti od kretanja na finansijskom tržištu.

„Članovi fondova su fizička lica ali i kompanije koje vrše uplate za svoje zaposlene. S obzirom da je osnovno načelo privatnih penzijskih fondova dobrovoljnost u svakom smislu te reči pa i u smislu uplata, to znači da će u uslovima bilo koje krize, uključujući i pandemiju, uštede građana i kompanija ići u onom smeru u kojem ih je i najlakše i najbezbolnije napraviti, dakle između ostalog i u smeru dobrovoljnih penzijskih fondova. Tržište se razvijalo i prošle godine, ne možemo reći da je stagniralo, ali je razvoj, gledano iz ugla broja novih članova i vrednosti imovine, bio usporeniji upravo iz pomenutih razloga“, kaže Radovanović.

Tržišno učešće Generali fondova je preko 31%, upravljaju imovinom od gotovo 14,5 milijardi dinara, a najveći deo sredstava ulažu u državne hartije od vrednosti, oko 70% ukupne imovine, zatim nešto manje od 15% u akcije i ostatak uglavnom u depozite kod banaka.

„Ulaganja u zelenu energiju su oko 0,5%, jer nema dosta prilika na srpskom tržištu za ova ulaganja uzimajući u obzir dostupnost finansijskih instrumenata u koje možemo ulagati. Ali kako se bude razvijalo lokalno tržište u ovom segmentu, tako ćemo i mi pratiti taj razvoj sa ulaganjima. Jedan smo od retkih penzionih fondova, ako ne i jedini fond na srpskom tržištu koji ima ovakve investicije“, ističe Radovanović.

Diversifikacija posebno važna tokom krize

Prethodna godina je, kako ocenjuje Srđan Maletić, direktor Društva za upravljanje otvorenim investicionim fondom sa javnom ponodom Intesa Invest ad Beograd, bila vrlo izazovna za domaću fondovsku industriju u celini.

„Uprkos tome donet je i počeo sa primenom podsticajni regulatorni okvir za dalji razvoj fondovske industrije, koji će sigurno doprineti još bržem rastu u narednom periodu. Najznačajnije izmene se odnose na mogućnost deviznih uplata, odnosno isplata, u i iz fondova kojima je ovakva mogućnost predviđena prospektom, kao i na zakonsko razdvajanje otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom (UCITS fondova), od alternativnih investicionih fondova“, objašnjava Maletić.
On smatra da je jedna od glavnih prednosti ulaganja u investicione fondove diversifikacija, čime se smanjuje rizik ulaganja, i koja je posebno bitna tokom većih ili manjih kriza na finansijskim tržištima koje su ciklična pojava.

„Intesa Invest upravlja imovinom većom od 124 miliona evra, a njeno tržišno učešće je premašilo 26%. Tokom prethodne godine ostvaren je rast imovine od preko 50%, što nas je ohrabrilo da pored fondova koji su pokrenuti još 2018. godine, Intesa Invest Comfort Euro i Intesa Invest Cash Dinar, nastavimo sa osnivanjem novih fondova. Shodno tome, na samom kraju 2020. godine pokrenut je i novi Intesa Invest Cash Euro UCITS fond, koji je organizovan kao fond očuvanja vrednosti imovine, denominovan u evrima. Za 2021. godinu spremamo osnivanje novih fondova, namenjenih klijentima koji su spremni da prihvate nešto veći investicioni rizik kako bi potencijalno ostvarili više prinose“, najavljuje Maletić.

Domaće tržište otvorenih investicionih fondova i dalje nerazvijeno

Ilirika Društvo za upravljanje investicionim fondovima, takođe nije menjalo svoju investicionu politiku, uprkos velikim problemima na globalnom finansijskom tržištu koje je donela pandemija. To društvo upravlja sa šest investicionih fondova, a struktura ulaganja u hartije, odnosno akcije, zavisi od vrste investicionog fonda u koji investitor želi da uloži svoj novac.

„Uglavnom ulažemo u državne obveznice, domaće i strane, kao i u akcije na svetskim berzama“, kaže direktor Ilirika DZU Đorđe Vujović. Navodi da, u skladu sa propisima, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova koji ne mogu da ulažu u „zelenu energiju“, tako da Ilirika investicioni fondovi, kao otvoreni fondovi, ne ulažu u tu oblast.

Vujović ocenjuje da je finansijsko tržište otvorenih investicionih fondova u Srbiji veoma nerazvijeno u odnosu na regionalna tržišta. Finansijska pismenost građana je po njegovom mišljenju na niskom nivou, pa otuda i nedovoljno interesovanje za investicione fondove kao vid štednje, odnosno kao vid ulaganja za fizička i pravna lica.

Marica Vuković

broj 184, april 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Državne hartije i dalje najsigurnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aktuelna situacija na Vol stritu, po mišljenju Nenada Gujaničića, berzanskog analitičara, neće ostaviti posledice po domaće finansijsko tržište.

„Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na Volstritu, posledice po domaće finansijsko tržište ne postoje. Domaća berza je izuzetno nerazvijena, ne postoji masovnost učesnika na tržištu, niti postoji lepeza finansijskih instrumenata koji se trenutno koriste u velikom sukobu pojedinačnih investitora organizovanih preko društvenih mreža i velikih investicionih fondova. Jedino prelivanje koje postoji odnosi se na domaće investitore koji su učestvovali u trgovanju ovim akcijama i na berzanske posrednike koji su zbog toga imali veći obim posla“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker brokersko-dilerskog društva „Momentum Securities“.

Veliki investitori su „šortovali“ akcije – pozajmili ih, zatim prodali po jednoj ceni (višoj), očekujući da će ona u budućnosti da padne, kada bi ih otkupili po nižoj ceni i vratili, a na razlici zaradili.

„Shortsale“ (prodaja akcija na prazno) je tehnika trgovanja kojom se investitori kade na pad cene akcija i to tako što ciljanu akciju ne poseduju već je pozajme od svog brokera (investicione banke) sa idejom da je kupe po nižoj ceni, potom vrate svom brokeru i time zarade na razlici u ceni“, navodi Gujaničić.

Kako objašnjava – ukoliko je ta prognoza loša, pa dođe do rasta cene akcije, investitor mora da zatvori ovu poziciju kupovinom na tržištu po višoj ceni i time pravi gubitak.

Mala verovatnoća da će propasti fondovi

„Što brže raste cena akcije investitor koji ju je ‘šortovao’ trpi sve veće gubitke pa često žuri da zatvori poziciju dodatno gurajući cenu na tržištu (mora akciju da kupi na samoj berzi podstičući tražnju). U aktuelnoj priči na Vol stritu, gomila pojedinačnih investitora je ‘napala ‘akcije gde fondovi imaju izražene ‘šort ‘ pozicije, što je dovelo do snažnog rasta ovih akcija jer su mnogi od tih igrača (fondova) požurili da zatvore poziciju pošto je rast bio veoma jak. To je u veoma kratkom roku podiglo vrednost akcija nekoliko puta što je fenomen koji se zaista retko viđa“, objašnjava Gujaničić.

Gujaničić ocenjuje da je mala verovatnoća da će propasti fondovi koji su uvučeni u ovu igru, pod uslovom da njihova “šort” pozicija nije ekstremno velika.

„Ono što je bitno napomenuti jeste da gubitak prilikom ‘šortovanja’ može da bude ekstremno veliki za razliku od klasične kupovine akcija gde možete da izgubite samo onoliko koliko ste uložili. Kod ‘šortovanja’, ukoliko odmah ne zatvorite poziciju kada akcija počne da raste, gubitak može da bude nekoliko puta veći od incijalnog ulaganja, srazmerno skoku cene akcije. Fondovi su u većini slučajeva zarađivali prilikom ‘šortovanja’, pa će nakon ovih dešavanja biti mnogo oprezniji u posezanju za ovom investicionom strategijom“, ocenjuje Gujaničić.

Racionalni investitori koji su ušli u ovu priču, kaže, imaju jasan motiv.

Fondovi će morati da zatvore ‘šort’ poziciju

„Njihova ideja je da će fondovi morati da zatvore ‘šort’ poziciju i da će im prodati svoje akcije uz zaradu od nekoliko stotina procenata. Naravno, jasno je da će ovakav posao napraviti samo oni najiskusniji, dok će biti dosta pojedinačnih investitora koji će uskočiti u igru na vrhu piramide i veoma dugo trpeti gubitke na ovom poslu“, navodi on.

Za same kompanije, čijim se akcijama trguje, prema rečima Nenada Gujaničića, prilično je loše da imaju veliku fluktuaciju u ceni akcija, pa čak i kada idu naviše, jer je očigledno da je u njihovoj osnovi špekulacija.

„Dugoročno, ovakve kompanije će platiti cenu time što će im biti ograničena mogućnost u prikupljanju kapitala jer će biti teže investitore ubediti da kupuju akcije ove firme po nekoj xy ceni kada kompanija reši da finansira neki novi projekat. Dakle, biće znatno otežano finansiranje ovih kompanija, što je osnovna svrha neke kompanije da se pojavi na berzi“, zaključuje Gujaničić.

Aleksander Segedi, poreski savetnik, međutim, očekuje da će ovako veliki događaj daleko odjeknuti i da će uticaj biti globalan.

On podseća da veliki fondovi uvek u svom portfoliju sadrže novac manjih fondova, među kojima su i investicioni fondovi banaka.

„Razvoj situacije je još uvek dosta neizvestan, ali je moguće da ukoliko dođe do propasti jednog ili više hedž fondova – da se šteta kolateralno prenese i na banke koje posluju na domaćem tržištu, ako nikako drugačije – a onda kroz vrednost Euribora. To za sobom direktno povlači i cenu kredita na domaćem tržištu, što, opet, može da utiče i na cenu sirovina, a i na cenu usluga, i time će, u stvari, uticati na globalnu ekonomiju, koje smo i mi deo“, navodi Segedi.

Izvor: N1info

Foto: Pixabay

Чланак Veliki investitori su „šortovali“ akcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da su oscilacije cena tih žitarica krajem decembra 2020. i tokom januara ove godine potpuno neuobičajene, a izazvale su ih, povećanjem tražnje investicioni fondovi koji su investirali u kupovinu tih poljoprivrednih proizvoda jer su zbog krize smanjene mogućnosti za ulaganja.

„Investicioni fondovi kupuju pšenicu, kukuruz i soju i u vlasništvu ih zadržavaju, najviše 90 dana, a zatim ih, kad procene da im trenutne cene donose zaradu, prodaju. To je izazvalo cenovne oscilacije“, rekao je Saković.

Razlog za rast cena pšenice je, prema njegovim rečima, i to što su Rusija i Ukrajina uvele kvote za izvoz kako bi smirili cene na domaćem tržištu i zaštitili potrošače.

U Rusiji to, kako je rekao, ne daje željene rezultate, pa će ta zemlja, najverovatnije, uvesti takse na izvoz.

Pšenica je danas na Produktnoj berzi prodavana po ceni od 23,5 dinara po kilogramu, a kukuruz po 21 dinar ali je tokom ovog meseca dostizao cenu od skoro 23 dinara za kilogram.

Zatraženo uvođenje kvota

Saković je rekao da su vlasnici nekih farmi u Srbiji zatražili od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva da ograniči izvoz kukuruza, uvođenjem kvota, ali je to odbijeno sa obrazloženjem da ga ima dovoljno.

Dodao je da je takav zahtev usledio zbog rasta cene kukuruza, ali i zbog toga što se izvoz odvija bolje nego što se očekivalo, a do sada je izvezeno više od 1,6 miliona tona.

Srbija je prošle godine, kako je rekao, imala rod kukuruza od osam miliona tona, a prosečna potrošnja je oko 4,4 miliona tona, tako da još ima dovoljno viška za izvoz. Izvoz je nekoliko poslednjih godina u proseku bio više od tri miliona tona kukuruza godišnje.

Izvoz pšenice, prema rečima Sakovića, odvija se sporije nego kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija godišnje u proseku izveze više od milion tona.

Saković je rekao da je prošlogodišnji rod pšenice moguće prodavati do maja ove godine a posle toga, pred žetvu, teško se kupuje rod od prethodne godine.

I izvoz soje koja je, takođe poskupela i sada se prodaje po ceni od 58 do59 dinara po kilogramu se, kako je rekao, odvija prema planu jer se mesečno na strano tržište plasira oko 25.000 tona mesečno, a plan je da se iz prošlogodišnjeg roda izveze oko 300.000 tona.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicioni fondovi su investirali u kupovinu žitarica i uticali na skok cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još je rano za proglašavanje pobednika fondovske industrije u aktuelnoj krizi , ali ne i za nominaciju onih koji su imali dobre poslovne rezultate. Među njima se posebno ističu investicioni fondovi iz oblasti održivog razvoja. Prema podacima BNP Paribas Asset Management, na globalnom tržištu su tokom pandemije veliko interesovanje privukli upravo fondovi koji ulažu u ekološke i druge društveno odgovorne inicijative i kompanije. Ovo predstavlja iznenađenje za analitičare, jer se obično u kriznim vremenima ulagači okreću investicijama koje će im obezbediti kratkoročnu zaradu.

Manja izloženost nestabilnostima na tržištu

Prema podacima kompanije Morningstar, u prva tri meseca ove godine u „održive“ fondove je na globalnom nivou investirano 46 milijardi dolara a ukupno je iz njih povučeno 385 miliona dolara. To uglavnom nije rezultat ekološke osvešćenosti ulagača, već njihove potrage za sektorima koji nisu bili žestoko pogođeni pandemijom. Pomenuti fondovi su imali veoma malu izloženost nestabilnostima u sektoru energetike uzrokovanim naftnim ratom između Saudijske Arabije i Rusije. Oni i inače izbegavaju povezivanje sa delatnostima koje ostavljaju negativne posledice po planetu ili po život ljudi.

Veliki deo njihovih ulaganja bio je usmeren ka akcijama tehnoloških kompanija, koje su beležile rast. Međutim, čini se da se u ovim vremenima nijedan sektor ne može nazvati sigurnom lukom. Primera radi, u maju je počela da pada i vrednost akcija velikih tehnoloških firmi, a započet je blagi oporavak energetskog sektora.

Očekuje se standardizacija poslovanja „održivih“ fondova

U SAD su tokom prvog kvartala „održivi“ fondovi imali rekordan priliv investicija – 10,5 milijardi dolara. To je samo nastavak trenda iz prošle godine, kada su ovi fondovi takođe napravili rekord od 21,4 milijarde dolara na godišnjem nivou.

Osim ekologije, na koju verovatno svi prvo pomisle kada se pomenu fondovi iz oblasti održivog razvoja, primetan je i rast interesovanja za inicijative poput zaštite radničkih prava. Ovo se posebno odnosi na američko tržište, gde je tokom pandemije zabeležen ogroman priliv nezaposlenih na biro.

Prema poslednjem istraživanju investicione banke Morgan Stanley, „održivi“ fondovi su tokom 2020. zabeležili manji gubitak od kompanija listiranih na S&P listi. Pojedini su čak napravili i pozitivne poslovne rezultate, poput Nuveen Winslow Large-Cap Growth ESG, koji je zabeležio rast vrednosti za 3,4 odsto. Ipak, investitori se žale da su podaci koje oni izbacuju previše konfuzni, te da bi možda i više ulagali ukoliko bi njihovo izveštavanje bilo adekvatnije. Ovo bi mogla da reši standardizacija njihovog poslovanja, koju investitori prizivaju već neko vreme.

Prema pisanju sajta Euromoney, američka Komisija za hartije od vrednosti počela je da radi na preporukama za komunikaciju „održivih“ fondova sa klijentima, a Evropska komisija preispituje Direktivu o nefinansijskom izveštavanju koja obuhvata i kompanije iz oblasti zaštite životne sredine.

Nova lica na sceni

Iako je usporila poslovanje fondova, ova kriza donela je i neke inovacije na tržište. Između ostalog, i u našem okruženju. Tako je u Hrvatskoj počeo sa radom prvi fond za ulaganje u kripto imovinu, pod nazivom Passive Digital Asset. Namenjen je profesionalnim ulagačima s „visokim apetitom za rizik“. Ovo ne čudi jer je tržište kriptovaluta tokom krize takođe pokazivalo znake volatilnosti.

Još jedna od novosti na tržištu je i ulaganje u projekte marginalizovanih delova društva. U SAD ima sve više novih namenskih fondova, odnosno venture capital-a koji su specijalizovani za ulaganje u „crne biznise“, odnosno u poslove koje su pokrenuli Afroamerikanci. Ulaganje u ove fondove posebno su podstakla aktuelna dešavanja u vezi sa pokretom „Crni životi su važni“.

Kriza pre krize za američke penzione fondove

U skladu sa ovogodišnjom praksom da za mnoge svoje probleme optužuju Kinu, Amerikanci su doneli odluku da povuku sredstva koja su njihovi penzioni fondovi namenili za ulaganja u kineske kompanije. Razlog za to je njihovo „rizično poslovanje i pretnja po bezbednost SAD“. Na ovu odluku verovatno je uticala vest da državni penzioni fond Kalifornije ulaže milijarde dolara u kinesku vojnu brodogradnju, vojno-pomorske baze, i tehnologiju koju Kina koristi za praćenje Ujgura.

Pomenuta dešavanja uspela su da skrenu pažnju javnosti sa izveštaja koji pokazuju da se prinosi u američkim penzionim fondovima smanjuju već čitavu deceniju. Vrednost tamošnjih državnih penzionih fondova, prema podacima Wilshire, globalne konsultantske kompanije specijalizovane za investiranje, u prvom kvartalu ove godine pala je za 13,2 odsto u odnosu na isti period lane.

To ne znači da su ovi fondovi dobro poslovali pre krize. Neprofitna organizacija The Pew Charitable Trusts izveštava da su još pre pandemije državni penzioni fondovi bili „kratki“ za bilion dolara kako bi redovno izvršavali svoje obaveze prema članovima.

Prema istraživanju američke NVO National Association of State Retirement Administrators, od 130 sistema državnog penzijskog osiguranja, njih 95 odsto je u poslednjih 10 godina smanjilo očekivanja za povrat ulaganja. Prihodi od ulaganja inače čine 63 odsto ukupnih prihoda državnih penzionih fondova.

I američki ali i fondovi širom sveta redovno ulažu u nekretnine. Na globalnom nivou, u ukupnim ulaganjima penzionih fondova, 11 odsto investicija ide u nekretnine. Pandemija je nanela ozbiljan udarac ovim investicijama. Zatvaranje šoping molova, hotela i kancelarija širom sveta usporilo je priliv novca u penzione fodove, pa se u narednom periodu mogu očekivati niži prinosi.

Hvatanje noža u padu

Pandemija korona virusa nije bila blagonaklona ni prema evropskim penzionim fondovima. Izvršni direktor holandskog fonda APG, Džerard van Olfen, opisao je aktuelno rebalansiranje portfolija penzionih fondova kao “hvatanje noža u padu”. U tom pokušaju uvek postoji opasnost da ćete uhvatiti oštricu umesto drške. „Ipak“, kaže van Olfen, „kad god je to bilo moguće, mi smo investirali“, i to uglavnom u nekretnine i obveznice sa jakim kreditnim rejtinzima.

Međutim, kako piše sajt Ipe.com, pojedini investitori u Evropi tokom krize okrenuli su se i ulaganju u lokalne kompanije. Primera radi, AMF, drugi po veličini penzioni fond u Švedskoj, koji je inače u vlasništvu Konfederacije sindikata i Konfederacije poslodavaca, opredelio je nekoliko milijardi kruna dugoročnih investicija u tamošnje kompanije, ali i druge vidove podrške za razvoj njihovog poslovanja. Među njegovim poslednjim kupovinama nalaze se i akcije lanca Scandic Hotels, uprkos lošim rezultatima ugostiteljskog i turističkog sektora tokom pandemije, kao i akcije švedske kompanije Stena Renewable koja se bavi vetroparkovima, i lokalnog onlajn supermarketa MatHem.

Ovo nije neobično za skandinavske zemlje. Tamošnji penzioni fondovi na razne načine pružaju podršku stanovništvu i privredi, bilo da je u pitanju odlaganje plaćanja rata za one klijente koji su uzimali pozajmice od njih, bilo da se radi o smanjenju uplata za penzije, ili čak i o njihovom pauziranju. Privredi pomažu tako što snižavaju cene kirija nekretnina koje su u njihovom vlasništvu, ali i tako što sve svoje obaveze plaćaju što pre, kako bi svojim dobavljačima i partnerima omogućili da ostanu likvidni.

Fondovi kojima rukovode žene uspešniji

Studija organizacije za istraživanje tržišta hedž fondova HFR pokazala je da je mali klaster hedž fondova kojima upravljaju žene tokom pandemije korona virusa poslovao bolje od onih kojima su rukovodili muškarci. Fondovi kojima su upravljale žene zabeležili su u prva četiri meseca ove godine usporavanje od 3,5 odsto, dok su oni sa mešovitom ili upravom koja je prepuštena isključivo muškarcima zabeležili pad od 5,5 odsto.

Marija Dukić

Finasije TOP 2019/2020

Foto: Pixabay

Чланак Fondovska industrija u svetu: „Održivi“ fondovi došli na zelenu granu се појављује прво на Biznis i Finansije.