Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj ove inicijative je, prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, da više ne bude čekanja na granicama između ovih zemalja, kao i da kompanije konkurentnije posluju u regionu i EU, jer sada prevoznici čekaju od 120 do 180 minuta na granicama unutar regiona, a više od 10 sati na granicama EU.

Važno je da se pojednostave procedure za radne dozvole i da priznamo međusobno kvalifikacije jer će to omogućiti bolju mobilnost radne snage i zaustaviti odliv stanovništva u inostranstvo, dodaje Čadež.

Sve ovo će biti omogućeno sporazumima koje su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama, a koji treba da unaprede trgovinu, omoguće stvaranje jedinstvenog tržišta rada, kao i međusobnu pomoć i podršku u vanrednim situacijama.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Mini Šengen u novom ruhu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uslov je potvrda o vakcinaciji nekom od vakcina sa zapada, ali i ruskom i kineskom vakcinom.

Za nevakcinisane biće obavezan pi-si-ar test.

U početku Grčka neće otvarati svoje granične prelaze, pa će se do omiljenih destinacija stizati preko Bugarske.

Detalji će biti poznati danas kada će u Beogradu zajedničku izjavu potpisati ministri turizma dve zemlje, Tatjana Matić i Hari Teoharis.

Da li će srpski turisti moći u Grčku već tokom aprila, prema rečima ministra turizma Grčke Harisa Teoharisa, zavisiće od zdravstvene situacije, prenosi N1.*

Od 14. maja, kako je precizirano, za decu stariju od 10 godina biće obavezan PCR test, dok za mlađe on neće biti potreban.

Ministarka trgovine turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i Teoharis potpisali su u Beogradu Zajedničku izjavu o saradnji dva ministarstva tokom i posle pandemije.

Kako je naglašeno posle sastanka, sve vakcine će biti prihvaćene za ulazak u Grčku i oni koji su imunizovani biće usmereni u zelenu traku na granici, čime će se gužve smanjiti.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Grčka otvara granicu za srpske državljane uz određene uslove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvor blizak srpskim turističkim agencijama navodi da će ulazak našim državljanima u Grčku biti odobren u slučaju da poseduju sertifikat o vakcinaciji, dok će oni koji nisu primili vakcinu takođe moći da uđu u tu zemlju.

Nevakcinisani državljani Srbije biće u tom slučaju u obavezi da urade brzi antigenski test na granici, čija će cena iznositi 10 EUR.

Zvanično saopštenje o uslovima biće dostavljeno našem Ministarstvu kroz deset dana, navodi izvor. Ugovor će biti bilateralnog karaktera i neće se primenjivati na ostale građane Evropske unije.

Za sada ostaje nepoznato koji će uslovi važiti za građane EU.

Izvor: Mondo

Foto: Pixabay

Чланак Grčka otvara granice srpskim državljanima 1.maja 2021.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija svetli primer prehrambene samodovoljnosti

Profesorka Brankov navodi da je pandemija koronavirusa naterala gotovo sve zemlje sveta da preispitaju svoju prehrambenu sigurnost i ističe da je Srbija svetli primer prehrambene samodovoljnosti.

Naša zemlja je, kaže Brankov, u periodu zatvorenih granica i nedostatka osnovnih životnih namirnica sa kojim se suočio veći deo svetske populacije, imala dobar odgovor domaće poljoprivredne proizvodnje.

“Srbija ima ono o čemu sada maštaju mnoge zemlje, pa čak i bogatije od nas, a to je prehrambeni suverenitet. Skoro 80 odsto sveta je zavisno od uvoza hrane, a mi jesmo i možemo da budemo potpuno samostalni u proizvodnji osnovnih životnih namirnica i stočne hrane”, objašnjava Brankov.na u svom istraživanju, koje je predstavila na tribini o zabrani GMO proizvoda u Srbiji održanoj u Kragujevcu, pojašnjava da najveću samodovoljnost u proizvodnji hrane u Srbiji ima Vojvodina i to u procentu od 230 odsto, dok je u ostatku Srbije 120 procenata.

Brojevi do kojih je došla, prema njenim rečima, znače da samodovoljnost u iznosu od 100 procenata zadovoljava domaće potrebe, a sve preko toga znači da Srbija može da izvozi višak visokokvalitetne hrane.

Ona dodaje i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja u potpunosti samostalno proizvodi sojinu sačmu za stočnu hranu i u toj oblasti ne zavisi od uvoza.

Srbija ipak uvozi pojedine namirnice

Međutim, podaci koje je dr Brankov iznela u javnost potvrđuju da i pored dobrog statističkog kotiranja na svetskom nivou u oblasti prehrambene samodovoljnosti Srbija ipak uvozi pojedine namirnice, te smatra da bi zvanična agrarna politika trebalo da se okrene poboljšanju uslova i položaja domaćih poljoprivrednika.“Primetno je da u poslednjih sedam do 10 godina Srbija gubi samodovoljnost u proizvodnji goveđeg i svinjskog mesa. Od 2011. do 2017. šest puta nam je porastao uvoz zamrznute govedine i svinjskog mesa, a uvozimo ga iz Austrije, Italije i Španije. Sa druge strane, imamo zadovoljavajuću proizvodnju i naše najkvalitetnije meso izvozimo u druge zemlje. Takođe, opala je samodovoljnost u povrtarskoj proizvodnji, pa uvozimo, beli luk i paradajz”, rekla je dr Brankov.

Ona navodi da je globalna pandemija uticala na promet hrane u celom svetu i da će se prema procenama FAO ( Organizacija UN za hranu i poljoprivredu) broj gladnih do kraja 2020. godine povećati za 130 miliona. Prema njenim rečima, pandemija je uticala na sva četiri stuba prehrambene sigurnosti, koja se zasniva na dostupnosti, pristupu, upotrebi i stabilnosti hrane.

Ljudi širom sveta okreću jeftinijim namirnicama

Profesorka Brankov napominje da nije dovoljno da države raspolažu dovoljnim količinama hrane, već da se suverenitet ogleda i u dostupnosti osnovnih namirnica svim ljudima. Veliki broj građana tokom pandemije ostao je bez prihoda, pa nemaju mogućnost da obezbede kvalitetniju hranu, te se u situaciji u kojoj smo se svi našli, kaže ona, ljudi širom sveta okreću jeftinijim namirnicama.

“Sigurno ćemo preživeti bez soja sosa iz Kine, morskih algi i neke egzotične hrane koju uvozimo. U ovakvoj situaciji je logično da se okrećemo lokalnoj proizvodnji i lokalnim namirnicama, a opšte pravilo je kada dođe do pada prihoda, koji se očekuje kao posledica pandemije, da to podrazumeva i promenu obrazaca potrošnje hrane. Ako nemamo dovoljno novca, prelazimo na jeftinije proizvode. U dubljem siromaštvu, gde su zemlje zavisne od uvoza to nije dobro, jer se smanjuje unos proteina. Ljudi tada prelaze na hleb i testenine, raste potrošnja skrobne hrane, a indirektna posledica biće dodatne neželjene posledice po zdravlje”, navodi profesorka.

Tatjana Brankov naglašava da je pandemija koronavirusa, kao katalizator povećanja prehrambene sigurnosti “osvestila” mnoge zemlje sveta, koje sada prave zaokret u agrarnoj politici. Srbija je, kaže ona, prema parametrima prehrambenog suvereniteta izbegla sudbinu mnogih zemalja koje zavise od uvoza, pa postavlja pitanje da li će sada u našoj nacionalnoj politici biti prostora da se sačuva i unapredi domaća poljoprivreda.

Srpski seljak je junak današnjice

“Mislim da svaka vlast treba da bude ponosna na srpskog seljaka koji preživlja uprkos svemu što nas je snašlo i uslovima u kojima opstaju. Iz pandemije koja je zahvatila svet, svi treba da shvatimo značaj prehrambenog suvereniteta, pa očekujem i od kreatora agrarne politike da će početi da cene ono što imamo i čime raspolažemo, da će napraviti zaokret u agrarnoj strategiji i povećati subvencije i podršku lokalnoj proizvodnji”, kaže Brankov.

Ona se, kao veliki protivnik GMO hrane, zalaže za to da zemlju koju smo nasledili od predaka ostavimo našim potomcima.
“Sada je doba opšte borbe za prehrambeni suverenitet i naša agrarna politika treba da sačuva domaće tržište od stranih uticaja. Sve pokušaje velikih sila da od Srbije naprave koloniju, treba saseći u korenu, a ovo je pravi trenutak. Mislim da su velike krize pravi momenti za velike preobražaje. Ukoliko bi se promenili stavovi o uzgoju GMO semena na teritoriji Srbije, postali bismo zavisni od tuđih tehnologija i to bi bio suicid za domaću proizvodnju. Suverena je samo ona država koja ima i bira metode poljoprivredne proizvodnje”, podvlači dr Brankov.

Ona je podsetila da je tokom pandemije koronavirusa Rusija bila jedina zemlja koja je prehrambeno bila samodovoljna, što je, kako kaže, posledica zaokreta agrarne politike koja je posle raspada SSSR-a usmerena u lokalnu proizvodnju.

Brankov napominje da u ovakvoj situaciji treba da iskoristimo sve potencijale naše zemlje, a pokazalo se, zaključuje ona, da je srpska poljoprivredna proizvodnja, u periodu najvećeg talasa pandemije, mogla da podmiri veći deo prehrambenih potreba stanovništva, što nije bio slučaj u daleko bogatijim zemljama.

Izvor: Nova.rs

Чланак Srbija ima prehrambeni suverenitet се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema novim istraživanjima Svetske turističke organizacije (STO), početkom juna je svega 3% turističkih destinacija počelo pripreme za dolazak stranih turista. Istraživanje je obuhvatilo 217 turističkih destinacija u svetu, od kojih je tek desetak počelo da ublažava mere za dolazak gostiju iz drugih zemalja.
I dalje je potpuno zatvoreno 75% turističkih odredišta ne samo za strane, već i za domaće turiste. Oko 40% njih je pod karantinom već deset nedelja, dok je četvrtina nedostupna za turiste 14 nedelja i više.

Karantin najviše popušta u Aziji

Iako se mere popouštanja u svetu razlikuju shodno zdravstvenoj situaciji, slika u turizmu je veoma slična. Praktično, u svim regionima u svetu je zatvoreno više od dve trećine turističkih odredišta.
Najteža situacija je na američkom kontinentu, gde je potpuno zatvoreno 86% turističkih destinacija, u Evropi je pod potpunim karantinom njih 74%, a isti procenat beleži i Afrika. Na Bliskom Istoku je zatvoreno 70% turističkih mesta, dok je najmanje takvih (67%) u Aziji i na Pacifiku.
Takođe, na brojnim destinacijama u svetu i dalje su na snazi zabrane putovanja unutar zemlje, suspenzije avio letova, obavezna samoizolacija i boravak u karantinu onih koji dolaze iz neke druge države.

Što je turizam važniji, to je oprez veći

U najnovijem izveštaju Svetske turističke organizacije se ističe da što je turizam važniji za nacionalnu ekonomiju, to je oprez u merama koje se preduzimaju radi suzbijanja zaraze koronom veći, uključujući i još uvek potpuno zatvorene granice.
To je logično, imajući u vidu da eventualni propusti mogu dodatno uništiti šanse za oporarvak na još duži period.
Zato stručnjaci STO pozivaju vlade da zajedno sa privatnim sektorom, pored finansijske podrške za oporaravak turističke i ugostiteljske industrije, sačine planove koji će omogućiti da se uz zdravstvenu prevenciju obezbedi i polako vraćanje u život turističkih odredišta.

Чланак Samo desetak zemalja u svetu otvara granice za strane turiste се појављује прво на Biznis i Finansije.