Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.
Srbija nema mnogo izvoznih proizvoda po kojima je poznata, ali je malo onih koji znaju da su ovce jedan od tih proizvoda. Ovce iz Srbije su tražene ne zbog povoljne cene već kvaliteta, ali ih, na žalost, nema onoliko koliko bi moglo da se proda stranim kupcima. O tome za sada niko ne brine, a nadležni se iznenade kad statistika saopšti da Srbija izvozi više ovaca od SAD i Nemačke.
Kako je objavio sajt Makroekonomija.org, Srbija je u 2022. imala 3,1 puta veću vrednost izvoza ovaca od zbirne vrednosti izvoza SAD i Nemačke. U odnosu na 2021. Srbija je prošle godine smanjila vrednost izvoza ovaca za 9,2%, sa 16 na 14,5 miliona evra. Svetski izvoz ovaca smanjen je za 15,9%, te je Srbija povećala udeo u svetskom izvozu sa oko 1,276% na 1,368%.
„Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu“, navodi se na sajtu i dodaje da se Srbija nalazi na 16. mestu prema vrednosti izvoza ovaca. Od zemalja u okruženju veću vrednost imaju Rumunija, koja je svetski lider, i Mađarska koja je na osmom mestu.
Poskupele i ovce
Srbija je, kako je ukazao autor teksta Miroslav Zdravković, prošla dug put kako bi se probila u svetsku elitu izvoznika ovaca. U 2011. je vrednost izvoza bila 3,6 miliona evra i tek u 2012. je došlo do naglog povećanja izvoza na 4,9 miliona evra. Od 2012. do 2020. je vrednost izvoza oscilirala, što se dovodi u vezu sa fiskalnom konsolidacijom i ostalim reformama.
U 2020. godini, u vreme pandemije korona virusa, ostvarena je rekordna vrednost izvoza od 8,6 miliona evra, a u 2021. izvoz je bio gotovo udvostručen na 16 miliona.
Najveći izvoz ovaca iz Srbije u 2022. bio je u Izrael (5,2 miliona evra) i to je, po pisanju Makroekonomije, rekordna godišnja vrednost izvoza u ovu zemlju. I izvoz u Crnu Goru je imao rekordnu vrednost od 3,5 miliona evra. Pad vrednosti izvoza u BiH (sa 5,4 na 3,3 miliona evra) i u Severnu Makedoniju (sa 3,5 na 1,1 miliona evra) uticao je na pad ukupne vrednosti.
Ovce iz Srbije odlazile su povremeno i u Libiju, pa je prošle godine na tom izvozu zarada bila 835.000 evra, a prvi put je registrovan i izvoz u Albaniju, za 581.000 evra.
Posmatrano količinski, izvoz ovaca smanjen je sa 6.546 tona u 2021. na 4.506 tona u 2022. Ukupno je u 2021. izvezeno 192.023 ovaca iz Srbije, dok je u 2022. broj grla smanjen na 128.526, ali je i dalje bio znatno veći nego 2020. kada je bio manji od 100.000.
Izvoznicima je pogodovalo što su prošle godine ovce iz Srbije znatno bile skuplje, jer je prosečno grlo koštalo 83 evra u 2021. a 2022. koštalo je 113 evra.
Izraelci su ovce iz Srbije po grlu plaćali 124 evra u 2021. i 150 evra u 2022. Izvozna cena je skočila sa 2.438 evra po toni u 2021. na 3.216 u 2022. godini, što je, kako je naveo Zdravković, u skladu sa globalnim kretanjima cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Više ovaca u Vojvodini, nego u pirotskom kraju
Ovce iz Srbije lako bi našle kupce do velikog broja zemalja, a pre svega arapskih, ali nema dovoljne i organizovane proizvodnje. Ovčarski fond u Srbiji u poslednjih šest decenija je smanjen više od tri puta, nema potrebnih reprodukcionih ovčarskih centara, a više od 90% grla su kod malih odgajivača, uglavnom za njihove potrebe. Dodatni problem je što su veliki kombinati u kojima je bilo i po desetak hiljada ovaca propali, a privatne firme koje su ih kupile počele su da se bave drugim poslom.
Svetla tačka u statistici stočnog fonda je što je u prošloj godini, u odnosu na 2021. broj ovaca povećan za 1,5%, dok je broj goveda smanjen za 6,9%, svinja za 7%, koza za 1,7% i živine za 3,5%. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012–2021), ukupan broj goveda manji je za 11%, svinja za 11,9%, koza za 6,3% i živine za 10,7%, a veći je broj ovaca za 1,9%.
U Srbiji 75% teritorije čine brdsko-planinska područja, idealna za razvoj ovčarstva. Prednost ruralnih područja je, kako tvrde stručnjaci, što tu mogu da se gaje autohtone populacije kao što su pirotska, svrljiška, sjenička, krvovirska, i da se, zbog očuvanog prirodnog ambijenta, organizuje proizvodnja slična organskoj. Međutim, u tim područjima danas su isključivo staračka domaćinstva i nema ko da se bavi ovom proizvodnjom. Trenutno je više stada ovaca u Vojvodini nego u pirotskom kraju, na Pešterskoj visoravni.
Novinar sa decenijskim iskustvom u pisanju o poljoprivredi Branislav Gulan za B&F kaže da je skoro zanemarljiv broj ovaca u Srbiji u odnosu na uslove koji postoje za uzgoj te stoke.
„Poljoprivrednici u Srbiji gaje oko 1,7 miliona ovaca, a pre dvadesetak godina bilo ih je milion više. Mi idemo unazad umesto da gajimo i proizvodimo ono što je traženo i gde bi mogli dobro da zaradimo. To nije slučaj samo sa ovcama, koje nema ko da čuva, niti šiša, a i kad se ošišaju bacamo vunu jer ne znamo kako da je iskoristimo, niko neće da je kupi“, navodi Gulan i dodaje da je stočarstvo danas na nivou iz 1910. godine.
Nema dovoljno ovaca za izvoz u Libiju
U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014- 2024 ovčarstvu je posvećeno svega nekoliko pasusa, a statistika o uzgoju ovaca se oslanja na podatke do 2012. godine, tvrde poljoprivrednici. Jedan od njih, potpredsednik Udruženja uzgajivačka romanovske rase ovaca Darko Pavlović, kaže da bi mogao, na osnovu potražnje, da proda mnogo ovaca kupcima iz inostranstva, ali da jedva ima mogućnost da se na gazdinstvu kraj Uba brine o stadu od 100 grla, koliko sada ima.
„Borim se da zadržim stado, pomažu mi supruga i sin. Ali pitanje je koliko će još trajati ta borba jer računica pokazuje da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva trebalo bi da ima bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica. Pokušavamo nešto da uradimo preko našeg udruženja koje ima 17 članova sa 2.000 ovaca, da se organizujemo i sami izvozimo. Izrael je tržište koje traži naše ovce, uglavnom jagnjad ne stariju od šest meseci. Ali i kad bi sve uslove obezbedili, ne znamo kako ćemo naći čobane“, objašnjava Pavlović za B&F.
Državni podsticaj od 7.000 dinara po ovci i 2.000 dinara po jagnjetu u tovu, po njegovim rečima su solidni, ali bi trebalo da budu veći ako je cilj da se poveća izvoz.
Zanimljiva je priča da jedan Sirijac, koji nekoliko decenija živi u Srbiji, nije mogao da pomogne prijatelju iz Libije koji je hteo da kupi 7.000 ovaca kod nas. Obilazili su sela, zadruge, stočne sajmove, razgovarali sa dobavljačima i nadležnima i utvrdili da ne bi mogli da nabave ni 2.000 ovaca i jagnjadi. Iako ne postoje nikakve zakonske prepreke za izvoz stoke, potrebno je ispuniti zahtevne uslove – da se životinje skupe u karantin, pa da o njima brinu veterinari do trenutka kada bi bile prvo kamionom prebačene do Bara, a zatim brodom u Libiju.
Lakše prodavati ovčje meso nego ovce
Veliki izvoznik ovčjeg mesa Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa „Đurđević“, kaže da se ne bavi izvozom živih ovaca, jer je to komplikovan posao i da je teško nabaviti tu stoku.
„Izvozim najviše svežeg ovčjeg mesa u Hrvatsku, Italiju i Rumuniju, jer kratko traje transport, a za dalja tržišta može da se transportuje samo zamrznuto meso, ali onda ne možemo da budemo konkurentni sa izvoznicima sa Novog Zelanda i iz Australije“, kaže Đurđević za B&F.
On smatra da Srbija ima dovoljno ovčjeg mesa za svoje potrebe i da bi izvoz mogao da bude mnogo veći da ima više gazdinstava koje se obave uzgojem ovaca.
„Živa jagnjad iz Srbije se traže u Makedoniji, Albaniji, Izraelu, ali bi veće količine mogle da odu i u Liban i Libiju. Tim izvozom se uglavnom u Srbiji bave stranci, ljudi iz tih zemalja, koliko znam na tri imanja, koji dobro poznaju tržište i organizuju transport životinja brodom“, navodi Đurđević.
Jedno od tih imanja je u Temerinu odakle se muška jagnjad izvoze u Izrael, gde se tove do 80 kilograma i onda prodaju, a druga dva su u Kušiljevu kod Svilajnca i u Adorjanu kod Kanjiže.
Marica Vuković
Biznis i finansije 213, septembar 2023.
Foto: Skitterphoto, Pixabay