Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.
Kompanija Radin nastala je 1990. godine u Zagrebu, a kasnije je preseljena u gradić Svetu nedelju u kojem danas posluje. U početku se bavila trgovinom materijalima za štamparsku industriju, međutim 1995. je osnovala štampariju Radin print a godinu dana kasnije privatizovala i štampariju Grafiku, koja u hrvatskoj grafičkoj industriji radi od 1948. godine. Cilj tadašnjeg rukovodstva bio je da se poslovanje diversifikuje i to u delatnosti za koju su, kao trgovina, već imali potrebne sirovine. Preduzeće je 2002. ušlo i u zajedničko ulaganje sa kompanijom Birografika iz Subotice. Tako je, na temeljima nekadašnje državne štamparije, nastala Rotografika. Tri godine kasnije, Radin je postao njen stopostotni vlasnik.
Budući da je u pitanju porodični posao, naslednici su se dogovorili da podele vlasništvo nad kompanijama Radin print i Radin. Vlasništvo nad Radinom, zajedno sa Rotografikom, pripalo je Tanji Bandić koja je sada predsednica njegove uprave. Danas ovaj veletrgovac materijalom za štampu u Hrvatskoj zapošljava 65 ljudi, a subotička štamparija 215 radnika. Obe firme beleže stabilno poslovanje uprkos tome što se bave delatnošću u kojoj je za relativno kratko vreme došlo do ogromnih promena.
Pronalaženje novih niša
Kompanija Radin 50 odsto svog asortimana prodaje na matičnom hrvatskom tržištu, dok ostatak izvozi, najviše u Srbiju, a potom i u ostale evropske zemlje. Samo na Rotografiku otpada 25 odsto Radinovog izvoza, ali hrvatska kompanija snabdeva i druge srpske štamparije papirom, bojama, grafičkom hemijom i drugim materijalima. Subotička Rotografika, kao deo ove grupacije, takođe plasira svoje proizvode u inostranstvo, što je svojevrstan podvig uzevši u obzir položaj u kojem se našla štamparska industrija poslednjih godina.
„Kada sam ulazila u ovaj posao, pre tri decenije, naš najveći posao u industriji su bili telefonski imenici. Oni praktično više ne postoje. Danas telefonske kontakte čuvamo u telefonima, a preko ovih uređaja nalazimo i sve informacije koje su nam potrebne. Zato opada interesovanje za mnoge štampane sadržaje, uključujući i novine, osim specijalizovanih časopisa koji još uvek odolevaju promenama na tržištu“, kaže Tanja Bandić za B&F.
Srećom, Rotografika je imala dalekovido rukovodstvo i inovativne zaposlene, na čelu sa direktorom Borisom Skenderovićem, pa je brzo pronašla nove perspektivne niše. Sada štampa knjige, koje se i dalje dobro prodaju uprkos tvrdnjama tehnoloških stručnjaka da će pisanu reč potisnuti filmovi i audio knjige. Subotička kompanija je postala jedan od regionalnih lidera u štampanju udžbenika i pored srpskog, snabdeva i tržišta u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj…
„Štamparija godišnje preradi preko 12.000 tona papira. Najveći deo tog papira se koristi za štampanje knjiga – iz naših presa izlazi između 10 miliona i 12 miliona knjiga godišnje“, navodi Bandić i dodaje da je srpsko tržište malo za kapacitete koje ima Rotografika, pa poslove ugovara širom regiona. Štamparija direktno sarađuje sa inostranim naručiocima, izuzev u Rumuniji, gde prodaje štampana izdanja preko jedne lokalne firme.
Nabavka papira u vreme nestašice
Situacija se promenila i u pogledu materijala za štampanje, kojih više nema u izobilju. Proizvodnja papira u Hrvatskoj više ne postoji, a slično je i sa drugim štamparskim materijalima, pa je Radin prinuđen da uvozi 98 odsto robe kojom trguje. Papir nabavlja direktno od evropskih fabrika, u velikim količinama, i prodaje ga štamparijama koje, kao mali igrači, ne mogu same da sklapaju poslove sa proizvođačima.
Budući da je Hrvatska članica EU, uvoz sa tog tržišta se odvija bez popunjavanja hrpe dokumenata na granicama. Ali to ne rešava problem u vreme kada je papir, kao i mnoge druge sirovine, postao deficitarna roba na evropskom tržištu. „Mi jesmo postigli veliki uspeh stupanjem u Uniju, ali i dalje smo neka vrsta njene periferije. Hrvatsko tržište je malo i zato nije prioritetno evropskim preduzećima. Kada se nađemo u problemu, poput ovog sa nestašicom papira, u susret će nam izaći uglavnom kompanije sa kojima dobro sarađujemo dugo godina. Samo zahvaljujući njima, prošle godine smo uspeli da snabdemo hrvatsko i srpsko tržište papirom, a ne zato što je Hrvatska članica EU“, tvrdi sagovornica B&F-a.
Dok izvoznici na hrvatsko tržište primećuju da je ono nakon pristupanja Uniji postalo znatno uređenije, Bandić napominje da je za privrednike u Hrvatskoj članstvo imalo i pozitivne i negativne strane: „Naša regulativa je postala veoma decidna. Više nemamo zakone podložne različitim tumačenjima, već vrlo precizne propise. To je privrednicima olakšalo rad, jer je otklonilo mnoge nejasnoće. S druge strane, sada je sve toliko regulisano da striktno pridržavanje zakona iziskuje mnogo vremena i zahteva zapošljavanje novih kadrova”.
Mala tržišta sa previše prepreka
Ipak, Radin se dobro prilagodio svim promenama, posebno kada je reč o izvozu. Šta više, kompanija je organizovala logistiku tako da izvoz bude što jednostavniji i isplativiji i na zapadu i na istoku Evrope, uključujući i pronalaženje optimalnijih rešenja za različite procedure koje važe za članice EU i države koje to nisu.
Naime, za razliku od izvoza iz Hrvatske na tržišta EU, koji se odvija bez zaustavljanja na granicama i carini, izvoz u Srbiju i u druge države koje još nisu pristupile Uniji je i dalje opterećen graničnim procedurama na koje se gubi mnogo vremena, pa time i novca. „Ali na to smo već navikli“, komentariše naša sagovornica, koja ističe da nasuprot ovakvim situacijama, na koje kompanije ne mogu da utiču, za izvoz iz Srbije Radin je osmislio različite strategije.
„Rotografika se nalazi na odličnoj geografskoj lokaciji jer je blizu svog najvećeg tržišta – rumunskog. Dakle, što se tiče izvoza iz Srbije na istok Evrope, tu štedimo na vremenu za prevoz robe. Kada govorimo o snabdevanju zapadnoevropskih tržišta, za njega smo morali da smislimo posebno rešenje. Naime, ono što odštampamo u Subotici prvo dopremamo u Hrvatsku, pa tek odatle ovu robu prevozimo u zemlje Šengena, najviše u Francusku, Italiju, Austriju i ponešto u Nemačku. Jer, kada izvozite iz Hrvatske, važe drugačija pravila nego kada izvozite iz Srbije”, objašnjava Bandić kako je subotička Rotografika privukla i zadržala klijente iz EU, koji naviknuti na poslovanje na slobodnom tržištu, više ni ne zapošljavaju kadrove koji bi se bavili carinjenjem.
Radin bi, misli njegova vlasnica, još bolje poslovao kada Srbiju i Hrvatsku ne bi delile granice. Za ceo region, čije ekonomije imaju mnogo sličnosti, to bi bilo lakše, uverena ja Bandić.
„Svi mi dolazimo sa malih tržišta kojima je uništen dobar deo industrije. Naše privrede čine uglavnom manja domaća preduzeća i nešto veći strani investitori. Nijedna od balkanskih država, a često ni kompanija, nema snažan nastup i veliku pregovaračku moć na globalnom tržištu, i zato stalno moramo nekome da se dokazujemo. A već pored sebe imamo nekoga kome smo se u proteklim decenijama dovoljno dokazali. Ne razumem zašto saradnja sa nekim koga poznajemo i razumemo mora da bude toliko komplikovana”, pita se Tanja Bandić.
Banke su svuda oprezne
Neke od sličnosti između srpskog i hrvatskog tržišta ogledaju se i u tome da banke nerado daju kredite preduzećima koja tek razvijaju poslovanje i stoga nemaju adekvatno obezbeđenje. Tanja Bandić kaže da je Radin imao tu sreću, koju mnogi nisu imali, da razvije posao uspešnim zaduživanjem, ali u poslednje vreme, zbog rasta kamatnih stopa, radije investira u opremu iz svojih sredstava. Hrvatskoj kompaniji upravo ovih dana pristiže mašina za koju je izdvojila milion evra sopstvenog novca.
Marija Dukić
Biznis i finansije 213, septembar 2023.