Agencija je računicu radila za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata za grejanje na temparuturu od 20 stepeni u toku 16 sati dnevno, 180 dana u grejnoj sezoni.

Značajno veće troškove (92.500 dinara) će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 9.500 dinara po kubiku) i imaju peći niže efikasnosti.

Nešto niži troškovi od 84.600 dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Grejanje korišćenjem prirodnog gasa će i ove grejne sezone biti povoljno u odnosu na druge vidove grejanja jer će iznositi 59.500 dinara, što je za samo 3.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Troškovi grejanja na ugalj se nisu promenili u odnosu na prethodnu grejnu sezonu i biće od 71.900 do 77.700 dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija.

Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113.600 dinara.

Koja domaćinstva će proći najskuplja

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, domaćinstva moraju izdvojiti oko 200.000 dinara za električnu energiju, 173.000 dinara za lož ulje i 156.000 dinara za propan butan gas.

U odnosu na prethodnu godinu cena uglja nije promenjena, dok su cene ogrevnog drveta manje za oko 11%i peleta su manje za 12%.

Cena propan butan gasa je manja za 7%, a cena lož ulja je smanjena za 8%.

Cena prirodnog gasa za domaćinstva je povećana za 31%, dok je grejanje na struju skuplje za oko 27%.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine najjeftinije grejanje na drva a najskuplje na struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nijedan vid kanalizacione instalacije – bez obzira da li je reč o javnoj kanalizaciji, septičkoj jami, čak i reci i otvorenom kanalu – nema tri odsto stanova i kuća, dok vodovodnu instalaciju u svojim domovima nemaju građani u ukupno četiri odsto stambenih jedinica.

Električnu instalaciju u Srbiji ima 3.589.611 stanova i kuća, na gasovodnu mrežu je priključeno 404.405 stambenih jedinica, dok instalaciju grejanja ima 1.829.990 stanova i kuća.

U publikaciji „Instalacije u stanovima“ Republički zavod za statistiku objavio je konačne rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine o opremljenosti stanova instalacijama električne energije, vodovoda, kanalizacije, grejanja i gasovoda, prema stanju na dan 30. septembra 2022.

Vodovodna instalacija

Vodovodnu instalaciju u svojim domovima nemaju građani u ukupno četiri odsto stanova i kuća.
Pod vodovodom instalacijom se, inače, podrazumeva „da najmanje u jednoj prostoriji postoje ugrađene vodovodne instalacije, bez obzira na to da li su priključene na javni vodovod, mesni ili seoski vodovod, hidrofor i slične specijalne pumpe ili uopšte nisu priključene“.

Instalacije za javni vodovod ima 75 odsto stanova, za seoski ili mesni vodovod ima 11 odsto stanova, bez vodovodnih instalacija je četiri odsto stambenih jedinica, devet odsto spada pod „ostalo“, a jedan odsto je nepoznato.

Region Južne i Istočne Srbije ima najmanji broj stambenih jedinica sa vodovodnim instalacijama na javnom vodovodu – 60 odsto.

Kanalizacija

Podaci Popisa 2022. pokazuju da je 57 odsto domova priključeno na javnu kanalizaciju, 34 odsto stanova i kuća ima septičke jame, četiri odsto spada pod „ostalo“, tri odsto domova je bez ikakvih instalacija kanalizacije, dok je za dva odsto stanova i kuća nepoznato da li imaju bilo kakvu kanalizacionu instalaciju.

Inače, prema RZS, smatra se da stan ima instalacije kanalizacije „ako u bilo kojoj prostoriji u stanu postoje kanalizacione instalacije, bez obzira na to da li su priključene na javnu kanalizaciju, septičku jamu, reku, otvoreni kanal i slično, ili uopšte nisu priključene“.

Podaci pokazuju da je u Braničevskoj oblasti na javnu kanalizaciju priključeno manje od 40 odsto stanova i kuća.

Grejanje

„Pravila“ popisa kazuju da se smatra da stan (ili kuća) ima instalacije grejanja ako su „te instalacije postavljene bar u jednoj prostoriji stana, bez obzira na to da li se toplota isporučuje iz javne ili mesne toplane (centralno grejanje), ili se prostorije u stanu greju toplotom isporučenom iz zajedničke kotlarnice u zgradi ili stanu (etažno grejanje)“.

Po ovoj definiciji, čak 46 odsto stanova i kuća u Srbiji – nema instalacije za grejanje, 31 odsto prostorije zagreva etažnim grejanjem, 20 odsto centralnim grejanjem, dok je za tri odsto stanova nepoznato da li imaju grejne instalacije.

Najviše stambenih jedica bez grejnih instalacija je u regionu Južne i Istočne Srbije.

Samo 22,44 odsto stanova i kuća Pirotske oblasti ima grejne instalacije, što znači da ih čak 77,56 odsto – nema i da se, pretpostavimo – greju na peći na ugalj i drva (individualna ložišta).

U Topličkoj oblasti su procenti slični, pa grejne instalacije ima svega 22,21 odsto stanova.

Električna energija i gas

Stan, prema Popisu 2022, ima instalacije električne energije „ako u njemu, ili bar u jednoj prostoriji stana, postoje instalacije električne energije, bez obzira na to da li su priključene na javnu mrežu ili nisu“.

Po ovim kriterijumima 99,34 odsto stanova ima instalaciju električne energije, dok je svega 11,19 odsto priključeno na gasovodnu mrežu, što znači im se gas isporučuje preko mreže.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Od 3.613.352 stanova grejne instalacije nema 46 odsto u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od razloga što su u ovom trenutku cene ogreva povoljne je taj što je zbog malog broja hladnih dana prošle zime potrošeno i manje ogreva.

Pelet je osetno pojeftinio, pa se sada prodaje za 30.350 do 36.000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10.000 dinara manje po toni nego što je bilo protekle grejne sezone.

U Beogradu bukvino, grabovo i hrastovo drvo prve klase može pazariti po ceni od oko 10.400 dinara po kubiku dok se u unutrašnjosti ogrevno drvo može pribaviti i jeftinije, gde košta oko sedam hiljada dinara. Cene bagrema i cera, kreću se između 6.500 do 7.000 dinara dok se najjeftinije vrste drveta mogu pazariti za oko 5.000 dinara po kubiku.

Dok su potrošači uoči protekle grejne sezone bili prinuđeni da za nabavku uglja izdvajaju i do 26.000 dinara po toni sada se ugalj “stanari” u komadu može kupiti za 15.480 dinara po toni dok se taj ogrev na nekim mestima može naći i po ceni od 10 hiljada dinara po toni.

Podsećanja radi, tokom protekle zime, domaćinstva u Srbiji su se suočila sa enormnim poskupljenima ogreva zbog krizne situacije vezane za snabdevanje energentima. Tako je u odnosu na prethodnu grejnu sezonu cena uglja “banovići” u minuloj porasla za čak 58 odsto, ogrevnog drveta za 50 a peleta za oko 34 odsto.

Detaljne informacije o cenama ogreva po gradovima Srbije možete naći na sajtu Danasa.

Foto: Josh Withers, Unsplash

Чланак Koliko će nas koštati grejanje naredne zime? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je grejna sezona, bar što se tiče toplana, zakonski završena, zima za one koji su u stanovima pored hladnih radijatora još traje. Umesto mlakih radijatora ujutru i uveče kako je to bilo do 1. maja, najveći broj domaćinstava od tada uključuje klime, grejalice, ili TA peći jer im je u stanovima i kućama hladno.

Zbog svega navedenog čitaoci su se obratili Politici sa pitanjem postoji li mogućnost da naredne zime duže radi grejanje. Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije, za ovaj list kaže da bi rešenje moglo biti da se grejanje naplaćuje prema potrošnji, a ne po kvadratu i onda ne bi bilo rasprave oko toga da li toplane isporučuju dovoljno toplotne energije, kao i zašto građani moraju da sede u hladnim stanovima kad grejanje plaćaju cele godine.

Podseća i da se zbog promene klime još pre izvesnog vremena predlagalo da ukoliko je temperatura niska grejna sezona treba da počne i pre 15. septembra i da umesto do 15. aprila traje do 10. maja.

“Taj predlog je Udruženje toplana poslalo lokalnim samoupravama jer su toplane u njihovoj nadležnosti, ali nije bilo odgovora niti želje da se to i primeni. Da bi se to realizovalo bila je potrebna posebna saglasnost lokala, ali za sada sve ostaje po starom “, navodi Stojanović.

Naglašava da je problem u pomeranju rokova za početak i kraj grejne sezone to što je potrebno vreme za remont svih toplana. To ne može da se uradi preko noći, a svako produženje grejanja automatski bi smanjilo rokove da se ovaj važan posao završi na vreme i toplane budu spremne za narednu zimu.

Izvor: Politika

Foto: Julian Hochgesang, Unsplash

Чланак Mogu li toplane ubuduće da greju duže? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tražnja za izolacionim materijalima svih vrsta tokom ove godine ne raste, ali i ne pada dramatično, zaključak je do kojeg smo došli u razgovoru sa prodavcima ove robe širom Srbije. Prema njihovim rečima, primetno je da su među kupcima zastupljeniji veliki investitori od domaćinstava, iako su i oni sve oprezniji. Objašnjenje je jednostavno i logično – cene su toliko porasle da sve većem broju ljudi dobra izolacija stambenog prostora ostaje san.

Čak ni najavljena zima u kojoj će poskupeti svi energenti, samim tim i računi za grejanje neće dramatično uticati da se stanje na tržištu izolacionih materijala promeni, predviđaju naši sagovornici. Neosporno je, s druge strane, da je građanima potpuno jasno da dobra izolacija dugoročno pravi velike uštede u potrošnji energije.

Strah i cene stvaraju nedoumicu

Tokom nekoliko prethodnih godina, potražnja za izolacionim materijalima se drži na istorijskom maksimumu, kaže za B&F Marija Ilić, marketing menadžer kompanije „Knauf Insulation“ u Srbiji, koja za to navodi nekoliko razloga.

„Svedoci smo svojevrsnog građevinskog ’buma’ u stambenom sektoru, ali i u industriji gde direktne strane investicije diktiraju gradnju velikog broja postrojenja i hala. Pored toga, država je, potpomognuta kreditima međunarodnih organizacija, inicirala energetsku obnovu brojnih javnih objekata, poput škola, bolnica, domova zdravlja, vrtića. Na kraju, većina stanovništva shvata da je izolacija najbrži i najisplativiji put ka boljoj energetskoj efikasnosti objekta. Sve ovo je izazvalo visoku tražnju, a u jednom periodu i nestašicu svih vrsta izolacionih materijala na tržištu. U poslednjih nekoliko meseci, međutim, primetan je blagi pad tražnje, uslovljen inflacijom, globalnom energetskom krizom i ratom u Ukrajini. Ova događanja utiču na investitore da budu oprezniji oko ulaganja u izgradnju i renoviranje objekata“, ocenjuje Ilić i dodaje da u proizvodnji nisu imali problema, izuzev što kapaciteti nisu bili dovoljni u pojedinim momentima da zadovolje potrebe svih tržišta koja snabdevaju.

Žolt Černai, iz subotičke firme za trgovinu svim izolacionim materijalima „Beritherm“, potvrđuje za B&F da se ljudi plaše neizvesnosti i šta ih sve čeka na zimu, ne samo što se tiče energenata i grejanja, već i ostalih stvari koje utiču na životni standard.

„Primetili smo da su nam trenutno veći kupci, odnosno investitori zastupljeniji od građana. Dolaze ljudi, raspituju se, ali standard diktira šta mogu da priušte. Od kako su cene otišle naviše, izolacija je za mnoge postala skupa. Što je još nepovoljnije, rast cena se nije zaustavio. Istina, tokom leta su cene stiropora malo pale jer tada i nije sezona za izradu fasada zbog velikih vrućina, pa su mnogi u to vreme uzimali materijal i čekali da zahladni. Ipak, čim je počela sezona cene su podignute više nego što su prethodno bile snižene“, objašnjava Černai, koji ne veruje da će se cene korigovati na niže u narednom periodu. Prošla godina je, prema njegovim rečima, bila jako dobra. U Subotici se gradi dosta zgrada i to im održava poslovanje. Kako će proći ove godine ostaje da se vidi, kad podvuku crtu na kraju sezone koja je tek počela.

U jednoj prodavnici izolacionih materijala u Čačku potvrđuju da je to jedini segment u njihovom asortimanu koji nije imao pad prodaje, ali nije beležio ni značajan rast. Postoje, kako kažu, dva razloga koja značajno utiču na to što više ljudi ne kupuje izolaciju: novac i nedostatak majstora.

„U našem kraju se zaista vidi pomak i ljudi ulažu u izolaciju, ali verujem da bi tražnja bila još veća da postoji dovoljan broj majstora na terenu. Mnogi bi da stave fasadu, ali moraju da čekaju da bi došli na red jer nema radne snage“, rekli su nam u ovoj čačanskoj prodavnici.

U prodavnici iz Bečeja takođe primećuju da trenutna ekonomska dešavanja značajno utiču na razmišljanja ljudi, te da mnogi kalkulišu šta im je činiti. „Ne mogu da kažem da manji kupci odustaju, rade ljudi izolaciju. Svima je jasno koliko je taj segment važan i kolike su uštede, samo što materijal poskupljuje iz dana u dan i sa svakom novom narudžbinom spremni smo za nova iznenađenja kada je reč o ceni. Primetili smo da i veći kupci imaju dozu zebnje i neki od njih čekaju neko bolje vreme, nije im svejedno“, kažu u ovoj prodavnici iz Bečeja.

Navedene konstatacije potvrđuju i u kompaniji „Knauf Insulation“, uz ocenu da ovo vreme karakteriše svojevrsni paradoks. Premda raste svest kod naših građana da je dobra izolacija dugoročno najisplativije rešenje za uštedu energije, istovremeno su pritisnuti inflacijom uz već nizak životni standard, odnosno poskupljenjem svih roba i usluga, a raspolažu istim dohotkom.

„Sve ovo im ne ostavlja prostora za dodatna ulaganja, poput izolacije koja je značajna stavka za kućni budžet. Postoji rešenje i za ovakve situacije i primenjeno je u gotovo svim evropskim zemljama – solidne subvencije države za projekte energetske sanacije, kako za kuće, tako i za višestambene objekte, odnosno zgrade. Ovo je dokazani model koji pokreće celokupnu privredu, a krajnji ishod je komforniji i zdraviji život ljudi, uz uštedu na energentima i za građane i za državu. Srbija je započela svoj program prošle godine, ali stiče se utisak da u njemu ima previše nedostataka i pravi rezultati se još uvek ne vide“, konstatuje Marija Ilić.

Investicija sa kojom se štedi

U vreme kada je jasno da će cene svih energenata nastaviti da rastu, izolacija više nego ikada dobija na značaju. Spoljašnja izolacija zidova, kažu stručnjaci, štedi 20 do 30 odsto energije. Međutim, pored spoljašnjih zidova, drugi važan segment je krov koji takođe može da uludo odnese energiju. Dobrom izolacijom krova pravi se ušteda od oko 30 odsto. Ako se na sve to doda i nova stolarija, moglo bi se reći da smo spremni za zimu i da ćemo u narednim godinama značajno uštedeti na grejanju, ali i manje uticati na zagađenje planete. Osim toga, dobra izolacija nije korisna samo zimi, već i leti prilikom hlađena, budući da se retko gde u Srbiji leta sa visokim temperaturama mogu podneti bez klima uređaja.

Stručnjaci procenjuju da se investicija u izolaciju srednjeg kvaliteta isplati već za pet godina. „Ako uzmemo u obzir neki prosek, sa dobrom izolacijom se troškovi grejanja i hlađenja mogu smanjiti i do 50%“, ističe Ilić.

Poslednji raspoloživi podatak govori da u Srbiji postoji oko 300.000 kuća koje nemaju termoizolaciju i one, prema procenama, troše četiri do pet puta više energije nego kuće u zemljama Evropske unije. Ovaj podatak star je dve godine, te je moguće da je brojka nešto niža u ovom trenutku, ali je i dalje visoka, na šta svakako utiče i loš standard građana. Kako će se stvari odvijati u budućnosti najviše zavisi od novca.

„Zahtevi za energetskom efikasnošću su sve veći i opipljiviji, pa je logično da će tražnja i dalje postojati. Mnogo toga ipak zavisi od situacije sa energentima i kako će zaista izgledati zima pred nama – da li će investitori i država imati sredstava da nastave istim tempom i da li će se na građanima slomiti kola, da surovu zimu provedu u hladnim a neizolovanim objektima“, zaključuje Marija Ilić.

Vesna Lapčić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Erik Mclean, Unsplash

Чланак Može li se bez izolacije u predstojeću zimu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast cena energenata je učinio veoma aktuelnim prelazak na sisteme grejanja koji štede energiju, poput toplotnih pumpi. Ponuda toplotnih pumpi na našem tržištu je zadovoljavajuća, kako domaćih tako i stranih, s tim što eksperti za ovu oblasti ističu da se kod nas pumpe uglavnom sklapaju od uvoznih komponenti i da je veoma malo firmi koje ih proizvode.

Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca postalo je poznatije široj javnosti nakon što su među prvima u Evropi projektovali novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Inženjeri „Alfa Klime“ razvili su inovativni dizajn toplotnih pumpi sa propanom pod zaštićenim imenom „PropSafe“.

Koliko je ovaj novitet značajan govori i činjenica da je knjaževačka firma za tu inovaciju dobila bespovratna sredstva Evropske komisije i podršku republičkog Fonda za inovacionu delatnost.

Inženjerima „Alfa Klime“, koja inače ima samo 20 zaposlenih, pošlo je za rukom da u toplotnim pumpama freon zamene propanom i to tako što su eliminisali električne komponente u takozvanoj „eksplozivnoj zaštiti“, čime su obezbedili da te pumpe ne budu 30 odsto skuplje od onih koje koriste freon.

Vlasnik „Alfa Klime“ Saša Jović rekao je za „B&F“ da je upravo taj patent ono što tu firmu izdvaja iz mase ostalih. „Freon će vrlo brzo da nestane sa svetske scene, jer će biti zabranjen zbog štetnosti po ozonski omotač. Gasovi budućnosti su propan, ugljen dioksid i amonijak. Propan kao prirodni gas ne utiče na atmosferu, ali je jako zapaljiv i može da bude veoma opasan, ali smo uspeli da to rešimo“, istakao je Jović.

Industrijski sistem koji istovremeno greje i hladi

On je podsetio da je to preduzeće počelo sa radom pre 27 godina i do danas je razvilo brojne modele toplotnih pumpi, različite snage, od onih koje imaju samo osam kilovata do 600 kilovata.

„U jednom trenutku imali smo preko 200 modela, različitih veličina, tipova i snage. To je mnogo za jednu firmu, tako da smo od nekih odustali i smanjili broj na 120. Imamo ideju da i tu brojku prepolovimo i da se specijalizujemo za određene tipove. Svakako ćemo i dalje imati sve modele toplotnih pumpi voda-voda, zemlja-voda, vazduh-voda i vazdušne mašine“, izjavio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, „Alfa klima“ je na početku rada bila opredeljena za proizvodnju toplotnih pumpi za industrijska postrojenja, ali pošto je domaća industrija devedesetih godina nestala, proizvodni program su proširili klimatizacijom i izradom pumpi za domaćinstva, snage od osam kilovata do 600.

„Usmereni smo prvenstveno na veće objekte i uređaje veće snage. Puno je interesantnih objekata koje smo opremali originalnim instalacijama. Takav je, recimo, hotel ’Tornik’ na Zlatiboru. U tom objektu koristili smo energiju otpadnih voda i maltene sve vidove energije. U jednom sistemu se nalaze pumpe vazduh-voda, voda-voda i kaskadne pumpe, a reč je o hotelu koji je veliki potrošač energije jer ima 35.000 kvadrata i veliki spa centar. U industrijskim pogonima toplotnim pumpama istovremeno obezbeđujemo i grejanje i hlađenje. Tu stepen efikasnosti zna da bude veći od 10, to znači da možete jednim kilovatom struje da dobijete 10 kilovata energije. Takav sistem smo, recimo, postavili u preduzeću ’Pionir’ iz Subotice“, kazao je Jović.

Energija prirode je neograničena

Naš sagovornik napominje da su uštede prilikom instaliranja toplotnih pumpi u domaćinstvima relativne i zavise od velikog broja faktora, između ostalog od toga kakva je energetska efikasnost objekta, da li se za grejanje koriste paneli i podne instalacije ili radijatori.

„Savremeni objekat od 300 kvadrata ima potrebu za energijom od 15 ili 16 kilovata, a za kupovinu toplotne pumpe voda-voda potrebno je oko 3.000 evra. Pumpa vazduh-voda je investicija od oko 5.000 evra. Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Kada se priča o toplotnim pumpama i troškovima to je nezamenljiv sistem. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, naglasio je Jović.

Kako je istakao, sistem voda-voda je trenutno najbolji sistem koji postoji, a ograničen je jedino mogućnošću korišćenja podzemnih voda. Sistem zemlja-voda, dodao je, podjednako je dobar sistem, ali se tu kao problem javlja cena postavljanja sondi koja nekada bude i dva ili tri puta veća od cene toplotne pumpe. Prema Jovićevim rečima, vazdušne mašine su i te kako prisutne, a njihov nedostatak je manja efikasnost u hladnim danima i veća potrošnja struje, ali ni to nije tako strašno pošto je primetan trend porasta spoljnih temperatura.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак „Alfa klima“ iz Knjaževca, energetski inovator: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić opisuje resurs koji nas neće zagađivati, a opet će obezbediti dovoljno energije i smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Takođe ukazuje na to da će geotermalna energija u skorijoj budućnosti zameniti prljava fosilna goriva, čija se era bliži kraju.

Ogromne zalihe

Procene su, kako kaže, da će uglja biti maksimalno za još 50 godina, gasa još 70-80 godina, ako se otvori Severni pol, ali svakako do 2100. više neće biti fosilnih goriva, dodaje on.

Ispod Zemljine površine nalaze se ogromne zalihe tople vode, koja se naziva geotermalna energija. To je zapravo toplotna energija akumulirana u fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori. Nastala je polaganim raspadanjem radioaktivnih elemenata, hemijskim reakcijama ili trenjem pri kretanju tektonskih masa, piše Bloomberg Adria.

Količina takve energije je tako velika da se može smatrati skoro neiscrpnom, pa se vodi kao obnovljivi izvor energije, iako je u suštini neobnovljiva. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.

– Uvek volim da se šalim, mi dajemo garanciju da je to resurs koji će trajati od milion do milijardu godina, posle nas ne pitajte da li će ga biti, ali dok postoiji naša planeta, postojaće i geotermalna energija – kaže profesor Milenić, govoreći o količini geotermalne energije.

Prednosti i nedostaci geotermalne energije

Geotermalna energija ima brojne prednosti u poređenju sa fosilnim gorivima. Najveća prednost je to što je čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova. Prednost su i velike zalihe koje su na raspolaganju. Takođe, elektrane koje koriste geotermalnu energiju zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana. Pored toga, pouzdana je, jer za razliku od hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, ne zavisi od meteoroloških prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni.

Kada je reč o nedostacima, najveći nedostatak je to što nema mnogo lokacija koje su prikladne za iskorišćavanje geotermalne energije i izgradnju geotermalnih elektrana. Geotermalna energija se ne može transportovati. U mestima gde se iskorišćava geotermalna energija dolazi do povećane pojave potresa tla. Pored toga, bušotine geotermalne energije za proizvodnju struje su veoma skupe, kaže profesor Milenić.

Profesor i stručnjak za gas, naftu i geotermalnu energiju Mišo Soleša takođe je izjavio da je bušenje skup i dug proces. „Ako su bušotine do 3.000 metara, u zavisnosti od karakteristika stena i fluida, ako se koriste visokokvalitetni materijali, jedna bušotina može da košta i preko dva, tri pa i do pet miliona evra ili dolara.“

Srbija u prve tri zemlje u Evropi

Prema rečima profesora Soleše, Srbija se po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi. Ne postoji zvaničan podatak koliko ukupno geotermalnih buštoina ima u Srbiji, koliko od njih se koristi, a koliko je napušteno. Većina stručnih i naučnih radova ukazala je na to da je Vojvodina oaza geotermalne energije u Srbiji.

Najveća ekspanzija geotermalne energije u Srbiji bila je od sedamdesetih do devedesetih godina, kada su urađena najveća istraživanja, bušenja, prvi geotermalni sistemi i nastale prve banje, među kojima su Vranjska banja, Niška banja, Sokobanja. Tokom devedesetih je sve stalo zbog ratova, sankcija i loše ekonomske situacije u zemlji, piše Bloomberg Adria.

Međutim, u poslednjih 15 godina ova oblast u Srbiji se ponovo razvija, kaže profesor Milenić. Prema njegovim rečima, u Srbiji geotermalnu energiju za zagrevanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.

Od tih 5.000 objekata, 80 odsto koristi toplotne pumpe koje dogrevaju vodu jer su bušotine plitke (do 100 ili 200 metara), na kojima je temperatura vode do 30 stepeni. Dogrevanjem se dostiže temperatura i do 50 ili 60 stepeni. Samo 20 odsto se greje direktno na geotermalnu energiju, jer su bušotine dublje i temperatura vode dostiže više od 30 stepeni.

S obzirom na to da su geotermalne bušotine, kako kaže, skupe, svi se odlučuju za pliće bušotine i toplotne pumpe sa kojima nema rizika, dok bušotine na dubinama većim od 1.000 metara nose sa sobom mnogo problema, ulaganja i pitanja da li će biti upotrebljive.

Dug i skup proces

U Srbiji se geotermalna energija koristi za direktno grejanje objekata, balneologiju, proizvodnju hrane (sušenje hrane, zagrevanje ribnjaka), zagrevanje plastenika i staklenika, industriju, grejanje i hlađenje objekata putem toplotnih pumpi, ali ne i za proizvodnju električne energije.

Profesor Soleša kaže da je Srbija još daleko od proizvodnje struje iz geotermalne energije, ali da potencijali postoje i da su to dokazala brojna istraživanja. Da bi se došlo do potrebnih između 150 i 170 stepeni vode za proizvodnju struje, potrebne su bušotine dublje od 3.000 metara, objašnjava profesor.

Dodaje da je proizvodnja električne energije iz geotermalne energije veoma dug i skup proces i da je njegovu primenu uvek kočio nedostatak novca.

Bogatić – primer dobre prakse

Geotermalna energija, za početak, dobra je zamena za prljave kotlove i skup gas, a opština Bogatić je dobar primer kako se ovaj resurs može koristiti za zagrevanje objekata.

Pre tri godine, ova opština je zamenila prljave kotlove mazuta i uglja geotermalnom energijom u desetak javnih ustanova. Geotermalnu bušotinu, koja je bila u vlasništvu lokalne samouprave i koja je oticala uprazno 30 godina, iskoristila je za toplotnu energiju i time postala prva opština u Srbiji sa daljinskim grejanjem zasnovanim na geotermalnoj energiji. U planu je da se tako greju i domaćinstva opštine.

Profesor Milenić, koji je i bio autor ovog projekta, kaže da je pored čistije sredine opština i uštedela. Bogatić je pre prelaska na ovaj sistem grejanja trošila oko 160.000 evra godišnje za zagrevanje tih javnih objekata, a prošle godine je potrošila svega 3.000 evra. Ovaj sistem se isplati za tri-četiri godine, dodaje Milenić.
Budućnost je u geotermalnoj energiji

Budućnost je, ističe Milenić, u geotermalnoj energiji, prema kojoj se, kako navodi, okreće sve veći broj zemalja u svetu.

– Procenjuje se da u svetu postoji oko 29 miliona napuštenih naftnih bušotina koje se mogu ispitati i iskoristiti za proizvodnju geotermalne energije. Zato većina zemalja zbog aktuelne energetske krize ispituje da li se one mogu upotrebiti – dodao je Milenić.

Beč je, kako kaže, već napravio plan da se do 2040. godine pola grada greje preko toplana, a pola preko toplotnih pumpi i geotermalne energije.

– Ništa drugo se neće koristiti sem toplotnih pumpi i bečkih toplana. A i u okviru toplana 40 odsto će biti iz geotermalne energije – kaže on.

Za Srbiju je, naglašava, veoma važno da ne uđe u haos i nekontrolisano korišćenje geotermalne energije, jer će to biti loš imidž za našu zemlju.
– Svaki sistem mora da ima dozvolu, svaka eksploatacija podzemne vode ili geosonde mora da dobije odobrenje za eksploataciju, što trenutno radi Ministarstvo rudarstva i energetike. To je imperativ, jer razvoj mora biti održiv – rekao je Milenić.

Profesor Soleša očekuje da će Srbija aktivirati resurse geotermalne energije koje poseduje i smatra da je ona jedno od rešenja za izlaz iz energetske krize.
Izvor: Bloomberg Adria/24sedam
Foto: Pixaby

Чланак Srbija je treća u Evropi po kapacitetima geotermalnih voda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odmah potom, po ceni, sledi grejanje na drva, pelet, ugalj, pa TA peći, dok će najskuplje grejanje plaćati korisnici etažnog grejanja na struju, kao i na propan butan gas i lož ulje.

Prosečna procenjena potrošnja za grejanje 150 kilovat-časova po kvadratu

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat-časova, navodi AERS.

U Srbiji je, inače prosečna procenjena potrošnja za grejanje 150 kilovat-časova po kvadratu. AERS pri analizi troškova energije za grejanje uzima u obzir efikasnost uređaja koji se koriste.

„Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2022/2023. imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa, za šta će im biti potrebno 45.500 dinara“, ističe u analizi Agencija za energetiku Republike Srbije AERS.

Grejanje korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 7.650 dinara po kubiku) i ukoliko domaćinstva imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65 odsto će, prema računici AERS, koštati 63 hiljade dinara, dok će značajno veće troškove, preko 104 hiljade dinara, imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 10.700 dinara po kubiku ) i imaju peći niže efikasnosti.

„Nešto niži troškovi od 96,2 hiljade dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo. Troškovi grejanja na ugalj će iznositi od 71,9 do 77,7 hiljada dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 64,4 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose oko 88,58 hiljada dinara“, navodi Agencija.

Najskuplje grejanje na struju, propan butan gas i lož ulje

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

„Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ta domaćinstva moraju da iydvoje 155,8 hiljada dinara za električnu energiju, 167 hiljada dinara za propan butan gas, odnosno 188,5 hiljada dinara za lož ulje“, navodi AERS.

U odnosu na prethodnu godinu najviše je, 58 odsto, porasla cena uglja Banovići.

„Cene ogrevnog drveta su porasle oko 50 odsto, dok je cena peleta porasla za 34 odsto. Cena propan butan gasa je viša za 25 odsto, dok je cena cene lož ulja veća za 45 odsto. Najmanje su povećane cene prirodnog gasa – za oko osam procenatadok je grejanje na struju, zavisno od načina grejanja skuplje za 10 do 15 odsto. Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove (npr. nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja“, ukazuju u Agenciji za energetiku.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Najjeftinije grejanje ove sezone je na gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani Srbije plaćaju od prvog septembra skuplju struju, čija cena je uvećana za 6,5% po kilovat satu. Država je istovremeno obećala pomoć najsiromašnijima, uvođenjem novih kriterijuma za sticanje statusa energetski ugroženog kupca. Da bi domaćinstva ostvarila pravo na povlašćene cene, uslov za jednočlana domaćinstva je da primanja ne prelaze 18.000 dinara, a za ona sa šest i više članova da primanja nisu veća od 70.000 dinara.

Novom uredbom, uveden je i zdravstveni kriterijum, koji se odnosi na pacijente kojima je električna energija neophodna za očuvanje vitalnih funkcija. Pomoć je predviđena za nabavku električne energije, električne i toplotne energije ili za gas, pa bi broj onih koji koriste olakšice za električnu i toplotnu energiju porastao sa 72.000 na oko 200.000, dok bi status energetski ugroženih građana među onima koji koriste gas bio uvećan sa 70 na nekoliko stotina ljudi.

Praktično, status energetski ugroženog kupca bi ove zime moglo da koristi skoro tri puta više građana nego do sada. Međutim, prema godišnjoj Anketi o potrošnji domaćinstava, proizilazi da bi energetski siromašnim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji ako se analizira učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava, ocenjuje se u istraživanju RES fondacije o energetskom siromaštvu u Srbiji. Prosečno domaćinstvo na mesečnom nivou troši preko 12% svojih prihoda na energente, od čega 60% čine troškovi za čvrsto gorivo, prirodni gas i daljinsko grejanje, dok je ostalih 40% trošak električne energije.

Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva kao glavne za grejanje u svojim domovima. Ogrevno drvo upotrebljava 57% njih, a najrasprostranjeniji uređaji su šporeti i peći koji ne obezbeđuju ravnomerno zagrevanje u domovima, uglavnom su zastreli sa efikasnošću ispod 40%, dok su štetne emisije koje produkuju višestruko veće od savremenih standarda.

Skoro 10% domaćinstava u Srbiji ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu. Energetskom siromaštvu su najpodložniji primaoci socijalne pomoći, jednoroditeljske porodice i osobe sa invaliditetom, a vrlo često i penzioneri.

Kad raste cena struje, raste i cena ogrevnog drveta

Autori istraživanja ističu da svako povećanje cene električne energije povlači za sobom povećanje cene ogrevnog drveta, jer su ova dva energenta zamenska roba kada je u pitanju grejanje većine domaćinstava. Trenutno, za kubik drva treba izdvojiti od osam do čak 12.000 dinara, a najteža je situacija sa peletom za kojim i dalje vlada nestašica i pored toga što je republička vlada ograničila njegovu cenu na 38.000 dinara za tonu i zabranila izvoz.

Ogrevno drvo za potrebe grejanja koristi čak 66% socijalno ugroženih građana, što je znatno više od proseka (57%). Kvalitet ogrevnog drveta koje koriste takođe je ispod proseka, usled toga što češće koriste sirovo drvo. Nasuprot suvom drvetu koje sadrži manje od 20% vlage, sirovo drvo sadrži i preko 50% vlage. Loženje sirovog drveta dovodi do povećanja emisija dima i drugih štetnih materija, uz znatno manje emitovanje toplote. U socijalno ugroženim domaćinstvima, drvo se češće nabavlja neblagovremeno i skladišti na otvorenom prostoru.

Ovo je vrlo čest slučaj među jednočlanim domaćinstvima, posebno onima koje čine žene. U Srbiji je registrovano preko 9.400 jednočlanih ženskih domaćinstava koja su do sada bila korisnici pomoći za energetski ugrožene kupce. Njihova ukupna godišnja potrošnja električne energije iznosi u proseku 2.400 kWh, dok je prema proceni Agencije za energetiku za grejanje prosečnog stana od 60 kvadrata potrebno 9.000 kWh godišnje. Primera radi, električni bojler snage 2.000W, koji radi dva sata dnevno, potroši za godinu dana 1.460 kWh električne energije. Ovi podaci ukazuju na to da ova domaćinstva, gde je prosečna starost 70 godina, ne koriste za grejanje pretežno električnu energiju, ističe se u izveštaju.

Prema rezultatima ankete koju su autori izveštaja sproveli na terenu, među ispitanicima starijim od 70 godina svega 30% je izjavilo da ima mogućnost da promeni uređaj za grejanje. Uprkos činjenici da se dve trećine anketiranih lošijeg imovinskog stanja oslanja na ogrevno drvo, 91% njih nije primilo nikakvu pomoć za njegovu nabavku. Tek malobrojni građani su za ove namene primili pomoć od republičkih organa i institucija (1,5%), opštine ili grada (0,5%), centra za socijalni rad (4,2%) ili humanitarnih organizacija (2,8%).

Zastareli i neuslovni objekti

Grejanje domaćinstava u opisanim okolnostima, pored zagađenja iz termoelektrana na ugalj, najviše doprinosi primarnoj emisiji štetnih materija i lošem kvalitetu vazduha u našoj zemlji, tvrde u RES-u. Dodatni problem je što energetski ugroženi građani stanuju u zastarelim i neuslovnim objektima. U Srbiji gotovo 60% građevinskog fonda ne zadovoljava ni propise koji su doneti još 1980. godine, 64% objekata ne poseduje termoizolacionu zaštitu, dok je broj novoprojektovanih objekata, građenih uz poštovanje najnovijih propisa energetske efikasnosti, zanemarljivo mali.

Prema istraživanju, na 67% objekata nisu vršeni bilo kakvi građevinski radovi od perioda njihove izgradnje. Sama činjenica da 50% objekata i dalje poseduje drvene prozore, čija je prodaja u poslednje dve decenije gotovo zanemarljiva, ukazuje na loše energetske karakteristike. Takođe, u Srbiji postoji praksa da se ne zagreva celokupna stambena površina, što je direktna posledica loših termičkih karakteristika zgrada i srazmerno male finansijske moći korisnika.

Dobijeni nalazi pokazuju da samo polovina anketiranih zagreva sve prostorije u svom domaćinstvu, dok 10% greje svega jednu prostoriju. Među onima koji zagrevaju minimum raspoloživog stambenog prostora najviše je starijih od 65 godina koji žive na selu.

Stoga pitanje kvaliteta grejanja nije samo energetski, nego društveni i ekonomski problem, što potvrđuju i nalazi o objektima koji nisu završeni, odnosno nisu opremljeni odgovarajućim sanitarnim i instalacionim sistemima. U Srbiji postoji 8,5% nelegalnih objekata i 13,5% objekata u procesu legalizacije. Ovo je značajan broj ako se ima u vidu da su upravo ovi objekti najčešće građeni bez poštovanja propisa, te da 52% njih nema fasadu. Poseban problem predstavljaju neformalna naselja, koja su često građena na nepovoljnim terenima, klizištima, plavnim i zonama dalekovoda i gde se po pravilu gradi vrlo nekvalitetni objekti za stanovanje.

Ulaganje ograničenih novčanih resursa u prekomernu kupovinu energenata koji se neracionalno troše, onemogućava najugroženije građane da nabave druge neophodne robe i usluge i da ulažu u poboljšanje svog položaja. Stalna izloženost niskim temperaturama i štetnim materijama usled lošeg grejanja dovodi do brojnih zdravstvenih posledica i do povećane stope smrtnosti. Prema procenama Evropske agencije za zaštitu živote sredine, usled ovakvih životnih uslova u Srbiji prerano umre više od 14.000 ljudi.

Gubici zbog loše rasvete

Energetsko siromaštvo pored lošeg grejanja karakteriše i neefikasan sistem rasvete. Prema istraživanju koje je RES sproveo među socijalno najugroženijim domaćinstvima u Srbiji, sijalice sa užarenom niti su zastupljene sa preko 60%. Pošto je rasveta uvek uključena kada su opterećenja elektroenergetskog sistema najveća, ona doprinosi gubicima u sistemu mnogo više nego što je njeno ukupno učešće u potrošnji. Distributivna područja u kojima su energetski ugroženi kupci najzastupljeniji ujedno su i područja u kojima su gubici u distributivnom sistemu najveći.

Jasmina Ilić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Katrina_S, Pixabay

Чланак Energetsko siromaštvo: Kuća bez ognjišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

Чланак Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima се појављује прво на Biznis i Finansije.