Obično bankarske greške nisu nešto što želite da vidite na svom računu. Ali, ako koristite Google Pay, možda ste nedavno primetili grešku koja vas je obradovala. Gugl je greškom uplatio novac na neke korisničke naloge – a u nekim slučajevima dozvolio je korisnicima da zadrže sredstva.

Korisnici su primali nasumične uplate u rasponu od 10 pa do 1.000 dolara, prenosi Yahoo finance.

Ubrzo se pokazalo da se radilo o grešci. Iznenadne uplate bile su rezultat propusta koji je nastao tokom internih testova.
Novac je trebalo da bude uplaćen zaposlenima Gugla, ali je na kraju završio na računima ljudi koji nisu zaposleni u kompaniji, a korisnici su Google Pay-a .

Gugl je brzo intervenisao i obavestio korisnike.

Rečeno im je da je novac uplaćen greškom, da je problem rešen i da je novac vraćen u slučajevima u kojima je to bilo moguće. Ako novac nije bilo moguće vratiti, ostao je na računu.
Takođe, čak i ako je neko potrošio novac ili ga prebacio na neki drugi račun, Gugl je odlučio da ga ne tereti, jer je bila u pitanju njihova greška.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gugl greškom uplatio novac, koje potrošio ne mora da vraća се појављује прво на Biznis i Finansije.

To se navodi u materijalu objavljenom na sajtu ruskog Jedinstvenog državnog registra pravnih lica, javlja Tas s.

„Gugl LLC, kojeg zastupa izvršni direktor Dejvid Munro Snedon ovim obaveštava o nameri da podnese zahtev za proglašenje insolventnosti (bankrot)“, piše u dokumentu.

Dodaje se da je kompanija od 22. marta u nemogućnosti da izvršava novčane obaveze, uključujući potraživanja za isplatu otpremnina i/ili naknada zaposlenima koji rade ili su radili po osnovu ugovora o radu, i izmirivanje obaveznih plaćanja na vreme.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Ruska filijala Gugla podnesi zahtev za bankrot се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, dok se u proceduri nalazio zakon koji bi tehnološkim gigantima “izbio iz džepa” deo prihoda, SAD su intervenisale tražeći njegovo povlačenje. Do toga nije došlo, pa su dva giganta, Fejsbuk i Gugl, zapretila novim merama. Gugl je najavio da bi se mogao povući iz Australije a Fejsbuk da bi mogao ukloniti vesti sa svog fida u ovoj zemlji.

Međutim, sada stižu nove vesti iz Gugla – najava osnivanja inormativnog portala Njuz šoukejs (News Showcase) u vlasništvu ove kompanije. Pomenuta medijska platforma je najavljena još prošle godine, a njeno uvođenje planirano je u Australiji, Nemačkoj i Brazilu. Međutim, pošto je tzv. “medijski zakon” poslat u australijski parlament na glasanje, Gugl je ugasio ovaj projekat u Australiji.

Sada međutim planira da ga oživi, i to kao odgovor na pomenuti zakon. Ovo neće biti nova medijska kuća, već autlet vesti nekoliko australijskih lokalnih medija sa kojima Gugl bude imao ugovor o prenošenju njihovog sadržaja. Navodno neće biti moguće prenošenje njihovog celokupnog sadržaja već samo određenih vesti.

Dok u Australiji država i tehnološki giganti još odmeravaju snage, u Francuskoj je Gugl pristao na dogovor sa medijskim kućama da ne objavljuje njihove sadržaje ukoliko oni na to nisu pristali. Naravno, besplatno.

Izvor: MediaWeek

Foto: TheAngryTeddy, Pixabay

Чланак Gugl bi mogao napraviti sopstveni medijski portal u Australiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se obistine pretnje tehnoloških džinova, 19 miliona Australijanaca koji svakog meseca koriste Gugl više neće imati pristup pretraživaču, dok 17 miliona Australijanaca koji se svakog meseca loguju na Fejsbuk neće moći da vidi niti postavi nijedan novinski članak na ovoj društvenoj mreži.

Dve kompanije na ovaj način pokušavaju da se izbore protiv predloga zakona o kojem trenutno raspravlja parlament, a na osnovu kog će digitalne platforme morati da plaćaju medijskim organizacijama za sadržaj koji objavljuju.

Gugl je danas isporučio ultimatum australijskoj vladi upozorivši ih da ako nastave da insistiraju na tom zakonu, pregraga preko Gugla više neće biti moguća u Australiji.

“Opasan presedan”

Direktorka australijskog sektora Gugla Mel Silva rekla je Senatu da je predloženi zakon neodrživ i da će postaviti “opasan presedan” za plaćanje linkova.

“Princip linkovanja bez restrikcija između sajtova je od suštinskog značaja za pretragu i ako ovaj predlog postane zakon, mi nećemo imati drugog izbora nego da ukinemo Gugl pretragu u Australiji”, rekla je ona.

Premijer Australije Skot Morison poručio je da vlada neće reagovati na pretnje. “Biću vrlo jasan. Australija određuje pravila za ono što može da se radi u Australiji. To se radi u parlamentu. To radi naša vlada. Tako funkcionišu stvari ovde i ljudi koji žele to da poštuju i tako rade su dobrodošli”, rekao je Morison.

Reset Australija, organizacija koja lobira za regulisanje poslovanja tehnoloških kompanija kaže da Gugl maltretira Australiju. “Današnje pretnje to pokazuju. Kada privatna korporacija pokušava da upotrebi svoj monopol da preti i maltretira suverenu naciju, to je siguran znak da je regulativa više nego neophodna”, naveo je direktor RA, Kris Kuper.

Predstavnici Fejsbuka ponovili su danas pretnje da će povuči sav medijski sadržaj sa australijskih fidova. Predstavnik Fejsbuka u Australiji Džoš Mahin rekao je da će ako zakon bude usvojen Fejsbuk sprečiti ne samo medijske kompanije da postuju linkove za članke, već i sve korisnike u Australiji.

Novinski članci čine manje od 5 procenata sadržaja koji prosečan korisnik vidi na svom fidu, rekao je Mahin i dodao da je to pokazatelj da Fejsbuk nema veliku komercijalnu korist od novinskih članaka na svojoj mreži.

Izvor: Nova.rs-Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Gugl i Fejsbuk prete Australiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo međutim još uvek ne važi za sve svetske medije već samo za 200 probranih. No, u planu je širenje tog spiska.

Da podsetimo, već mesecima se mediji širom sveta bune zato što tehnološki giganti poput Gugla i Fejsbuka masovno koriste njihove sadržaje, bez ikakve naknade. To je tehnološkim kompanijama povećalo prihode od oglašavanja, na uštrb reklamiranja u medijima. Posledično, mediji su morali da smanje redakcije, što se posebno vidi u obrađivanju priča “sa lokala”.

Zato je Gugl odlučio da deo svog profita podeli sa onima koji i učestvuju u njegovom stvaranju, ali i zbog toga što, kako saopštava, oseća potrebu da uloži u “kvalitetno novinarstvo”.

Osim novog proizvoda pod imenom Njuz šoukejs (News Showcase), gde će mediji odlučivati o tome kako će njihovi sadržaji biti prikazani, Gugl će finansirati i otvaranje njihovih članaka namenjenih isključivo pretplatnicima za celokupnu javnost.

Prvi će ovu uslugu dobiti čitaoci u Brazilu i Nemačkoj, i to u početku samo na aplikaciji Gugl njuz na Android telefonima. No, uskoro će se ona proširiti i na ostale operativne sisteme i platforme, pa i na internet pretraživač.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Gugl će plaćati medijima korišćenje njihovih sadržaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ambiciozni projekat izgradnje podvodnog kabla koji bi povezivao SAD, Hong Kong, Tajvan i Filipine, počeo je da se osipa zbog politike. Gugl i Fjesbuk nisu dobili dozvolu američke administracije za gradnju kabla do Hong Konga. Kao razlog se navodi moguće ugrožavanje nacionalne bezbednosti zbog krađe podataka o američkim državljanima.

Dve tehnološka giganta, Gugl i Fejsbuk ušli su u zajednički posao s ciljem da izgrade podvodni kabl koji će povezivati SAD, Hong Kong, Tajvan i Filipine. Realizacija je, međutim, zapela već na početku jer se umešala politika. Naime da bi se povezale pomenute države, prema američkom zakonu potrebno je da se prethodno dobije dozvola od Savezne komisije za komunikacije.
Komisija nije dala zeleno svetlo američkim kompanijama, jer su savezne agancije predvođene Ministarstvom pravosuđa ocenile da bi povezivanje Sjedinjenih Država sa Hong Kongom ugrozilo nacionalnu bezbednost.

Zbogom dojučerašnjem partneru

Trumpova administracija tvrdi da Kina ulaže velike napore kako bi pribavila osetljive podatke miliona američkih državljana. Zbog toga su Gugl i Fejsbuk ostali bez dozvole i morali su da promene plan.
Podvodni kabl će se graditi, ali bez povezivanja sa Hong Kongom. Shodno takvoj odluci, iz posla je ispao i jedan od dojučerašnjih partnera, kompanija „PLDC“ iz Hong Konga.

Hong Kong u nemilosti obe strane

Iako je Kina prilično zatvorena prema zapadnim tehnologijama, zvanični Peking je do nedavno dozvoljavao Hong Kongu znatnu autonomiju u odnosu na ostatak Kine, što se odnosilo i na građanske slobode. Ali novi zakon o nacionalnoj bezbednosti omogućava nadležnim državnim organima da uhapse svakoga ko bude osumnjičen za separatizam ili subverziju, uključujući i teritoriju Hong Konga.
Na osnovu toga, američka administracija je donela odluku da Hong Kong dobije tretman kao i svaki drugi grad u Kini, odnosno da se tretira kao teritorija koja je suviše rizična za podatke koje bi podvodnim kablom razmjenjivali američki državljani.

Чланак Gugl i Fejsbuk odustali od izgradnje podvodnog kabla između SAD i Hong Konga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, australijska Komisija za zaštitu konkurencije i potrošača dobila je zadatak ranije ove godine da sastavi set pravila za korišćenje medijskog sadržaja od strane velikih tehnoloških kompanija. Spisak pravila je završen, međutim narednih mesec dana biće analiziran od strane stručnih konsultanata. Posle toga ide na glasanje u parlament.

Prema nacrtu ovog dokumenta, digitalni izdavači i platforme mogu da pregovaraju sa medijima o ceni objavljivanja njihovog sadržaja, ali ukoliko se ne dogovore u roku od tri meseca konačna svota koju treba da plate biće utvrđena arbitražom. Ovaj postupak bi trebalo da traje 45 radnih dana.

Prema rečima australijskog ministra finansija, cilj ove inicijative je omogućavanje fer tržišne utakmice: “Želimo da pravila digitalnog sveta odražavaju pravila iz stvarnog života”.

Izvor: CNBC

Foto: niekverlaan, Pixabay

Чланак Australija razmatra nove namete za tehnološke gigante се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poplavi negativnih vesti, evo jedne više nego pozitivne. Doduše, samo za vlasnike četiri najveće tehnološke kompanije u SAD – Amazona, Epla, Fejsbuka i Gugla. Finansijski izveštaji o njihovom poslovanju za drugo tromesečje ove godine, nadmašili su i najoptimističnije prognoze analitičara.

Objava poslovnih rezultata samo dan nakon što su čelnici pomenutih kompanija morali da odgovaraju na pitanja američkih kongresmena o zloupotrebi tržišne moći, eliminisala je dileme investitora oko mogućih zakonskih problema.

To je vrednost četiri tehnološka giganta na berzi uvećalo za čak 230 milijardi dolara. Time je, prvi put u istoriji njihovog poslovanja, tržišna kapitalizacija ove četiri kompanije premašila pet hiljada milijardi dolara!

Eplove akcije uzletele

Epl je juče objavio rast prihoda u svim segmentima poslovanja i u svim delovima sveta u kojima prodaje svoje proizvode, čemu je najviše doprineo rastući trend rada od kuće zbog pandemije. Kompanija je ostvarila prihode od 59,7 milijardi dolara i dobit po akciji od 2,58 dolara. Analitičari su, prethodno, predviđali prihode od 52,25 milijardi dolara i dobit od 2,04 dolara po akciji.

Prihodi od najznačajnijeg proizvoda iPhone-a, iznose 26,4 milijarde dolara, što je čak za četiri milijarde više nego što su prognozirali finansijski analitičari. Prodaja u segmentu usluga, kao što su iCloud i Apple Music, rasla je gotovo 15%, dostigavši vrednost od 13,16 milijardi dolara. Objava ovog izveštaja rezultirala je rastom cene Eplove akcije za 6%, posle čega je dostigla rekordan iznos od 400 dolara.

Amazon najviše prihodovao na internet prodaji

Cena Amazonovih akcija porasla je za 5% nakon što je objavio najveću dobit u svojoj 26 godina dugoj poslovnoj istoriji, najviše zahvaljujući jako velikom skoku prodaje preko interneta. Kompanija je objavila da su joj prihodi na godišnjem nivou porasli za 40%, na 88,9 milijardi dolara. Prihodi od internet prodaje porasli su za 48%, dostigavši vrednost od 45,9 milijardi dolara.

Istovremeno, prihodi od usluga iCloud uvećani su 29% i iznose 10,8 milijardi dolara. Ipak, u tom segmentu je Amazonov rezultat podbacio u odnosu na očekivanja analitičara koji su prognozirali 10,95 milijardi dolara prihoda.

Fejsbuk više nego otporan na bojkot

Vrednost Fejsbuka na berzi je skočila 7% pošto je najveća društvena mreža objavila rast prihoda od 11%, na 18,7 milijardi dolara. To je, doduše, najsporiji rast Fejsbukovih prihoda ikada, ali je značajno iznad očekivanja da će taj rast iznositi svega 3%. Prihodi od prodaje oglasa, vodećeg izvora prihoda kompanije, uvećani su 10%, na 18,3 milijarde dolara, jer su zbog pandemije korisnici provodili više vremena na internetu, a kompanije su se više okrenule e-trgovini.

Mesečni broj aktivnih korisnika narastao je na 2,7 milijardi, nešto više od prognoza da će on iznositi 2,6 milijardi. Što se tiče rezultata bojkota kojem se pridružilo oko 1100 kompanija – među njima i neki od najvećih Fejsbukovih oglašivača – društvena mreža je u prve tri nedelje jula zabeležila rast prihoda od oglasa za 10%. To je u skladu sa stopom rasta zabeleženom u drugom tromesečju.

Gugl iznad očekivanja, ali su prihodi krovne kompanije niži

Guglovi prihodi od oglasa oporavili su se tokom drugog tromesečja, nakon što su značajno pali u martu. Ipak, prihodi krovne kompanije, Alfabeta, niži su za 2%, što je prvi kvartalni pad u 16 godina koliko se kompanija kotira na berzi. Alfabetova dobit je dostigla skoro sedam milijardi dolara, odnosno 10,13 dolara po akciji. To je iznad očkivanja o prihodima od 5,6 milijardi dolara i dobiti od 8,29 dolara po akciji.

Foto: klimkin, Pixabay

Чланак Tehnološka četvorka oborila sopstvene rekorde u bogatstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok u Evropi pandemija koronavirusa polako popušta, što sa sobom povlači i ukidanje nekih mera, opasnost u SAD još ne jenjava.

U skladu s tim stiže vest da će Gugl zadržati trenutnu praksu, započetu u martu ove godine, da većina zaposlenih u kompaniji radi od kuće. Prema ranijoj odluci, rad od kuće je trebalo da traje do 1. juna, ali će sada ta mera biti produžena do kraja godine.

Iz ove odluke biće izuzeti radnici koji zbog prirode svog posla moraju da budu prisutni u kancelarijama. Oni će se vratiti u kancelarije tokom juna ili jula, što će zavisiti od trenutne epidemiološke situacije. Takođe, zaposleni koji se budu vratili, radiće pod posebnim merama zaštite.

Fejsbuk je takođe najavio da će svojim zaposlenima preporučiti rad od kuće do kraja ove godine, a kancelarije za one koji su neophodni neće otvoriti pre jula.

Foto: lukasbieri, Pixabay

Чланак Gugl i Fejsbuk: Zaposleni će raditi od kuće do sledeće godine се појављује прво на Biznis i Finansije.