Osim što nedostatak prostora često čini skladištenje igračaka izazovnim,neke porodice jednostavno nemaju sredstava za ulaganje u skupe stvari. Paralelno s tim, svakodnevno svedočimo rastućem problemu otpada i neodržive potrošnje. Biblioteka igračaka „Leksaksbiblioteket“ u švedskom gradu Geteburgu želi to da promeni i da podstakne decu i njihove roditelje da dožive čaroliju igre kroz praksu deljenja i pozajmljivanja igračaka, knjiga i društvenih igara.

Zajedno sa decom i roditeljima, ova biblioteka igračaka prilagođava se svojim korisnicima prema njihovim željama i potrebama, što se odražava u bogatom asortimanu i radnom vremenu. Iako je primarno namenjena deci od 0 do 7 godina, ljubazno dočekuje baš sve uzraste. Ovde možetepozajmljivati raznolike igračke i dečje potrepštine, sa impresivnom kolekcijom od preko 900 artikala, koja uključuje dečje knjige, putne krevetiće i čak bicikle.

Na njihovom sajtu imate mogućnost da pregledate celokupni asortiman, rezervišete igračke, ponovno ih pozajmite i zatražite dostavu na svoju kućnu adresu. Osim toga, bibiloteka igračaka redovno organizuje različite događaje za decu, pa je preporučljivo posetiti je tokom radnog vremena, čak i ako niste član, kako biste mogli uživati u igri na licu mesta.

Pozajmljivanjem umesto kupovine

Pozajmljivanjem umesto kupovinom možete ostvariti značajne uštede, kako prostora tako i novca. Osim toga, ova opcija pruža izvanrednu priliku za testiranje interesa vašeg deteta za određenom igračkom pre nego što se odlučite za kupovinu. Možda će se igračka pokazati zabavnom samo prvih nekoliko dana. Korišćenjem ponude biblioteke igračaka izbegavate potencijalno nepotrebne kupovine i omogućavate eksperimentisanje.

Osim praktičnih prednosti, pozajmljivanjem umesto kupovinom takođešaljete važnu ekološku poruku.Učite sebe i svoju decu na konkretnom primeru kako možemo smanjiti svoj ekološki otisak putem deljenja resursa umesto putem neprestane kupovine novih stvari.

Pretplata na biblioteku igračaka nudi mesečne opcije po cenama između 4 i 9 evra, zavisno od o količine artikala koje želite da pozajmite. Pretplatu mogu sklopiti punoletne osobe, a važi za celu porodicu, bez obzira na broj dece.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Pretplata na biblioteku igračaka, pozajmljivanje umesto kupovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deca nisu jedina koja mogu da se potuku oko igračaka. Tuku se i odrasli, ali oko zarade od prodaje igračaka. U pitanju je mnogo više od dečje igre, jer je vrednost ovog tržišta u svetu porasla prošle godine za preko 22%, na više od 141 milijarde dolara, sa procenama da će vredeti preko 230 milijardi dolara do 2028. godine.

Kina je već decenijama najveći svetski centar za proizvodnju i izvoz igračaka, sa udelom od oko 80% na svetskom tržištu. Prema izveštaju Kineskog udruženja za igračke i proizvode za maloletnike, izvoz igračaka iz ove zemlje je prošle godine iznosio 46,12 milijardi dolara, što je činilo 56% ukupnog svetskog izvoza igračaka.

Kinezi su najviše igračaka prodali na tržištu SAD, pri čemu je izvoz u tu zemlju, uprkos trgovinskom ratu i sve većim političkim tenzijama između dve države, porastao tokom samo godinu dana za 57,3%, na 13,48 milijardi dolara. Izvoz igračaka na druge najkomercijalnije destinacije, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Republiku Koreju, Nemačku, Holandiju, Meksiko, Rusiju, Australiju i Maleziju, iznosio je 13,59 milijardi dolara. Isti izvor navodi da je prodaja igračaka na domaćem tržištu porasla prošle godine za 9,6%, na 85,46 milijardi juana, odnosno na oko 12,65 milijardi dolara, što Kinu čini najvećim tržištem igračaka u svetu.

Najozbiljniji konkurenti Kinezima u ataku na dečija srca i novčanike roditelja su SAD i EU, ali u poslednje vreme, od kako rastu troškovi rada u Kini, pojavljuju se i novi pretendenti koji bi da podriju kineski monopol na ovom tržištu. Vijetnam čini lavovski deo bilansa u svetskom knjigovodstvu igračaka, ali pre svega zato što kineske fabrike sada tamo i same traže jeftinije destinacije za proizvodnju.
Kinezima mnogo jače duvaju za vrat proizvođači igračaka u Indoneziji i Maleziji, kao i fabrike u Meksiku i Brazilu. U ovu igru ozbiljnije ulazi i Turska, kao i neke zemlje istočne Evrope, pre svih Poljska, čija savezna statistika tvrdi da su Poljaci izbili na četvrto mesto najvećih izvoznika igračaka u svetu.

Saplitanje Kineza drakonskim carinama

Ipak, posebno zanimljiv izazivač u ovoj trci je Indija, imajući u vidu da je u toj zemlji angažovano čak 15 nadležnih institucija na saveznom i lokalnom nivou sa zadatkom da se kineske igračke potisnu pre svega sa domaćeg tržišta, a potom i da indijski proizvođači igračaka osvoje mnogo veći udeo na svetskom tržištu od sadašnjih, prilično skromnih 0,5%.

Tržište igračaka u Indiji trenutno vredi oko 1,5 milijarde dolara, a prema procenama revizorske kuće KPMG, ono bi moglo da se udvostruči do 2024. godine, uz predviđanja da će domaća tražnja rasti za 10 do 15 procenata više u odnosu na svetski prosek od oko 5%. Najvažnije u ovoj računici je to da industrija igračaka ima ogromne mogućnosti za otvaranje radnih mesta. Za svakih 10 miliona dolara ostvarenih prihoda, industrija ima potencijal da stvori 1.000 direktnih radnih mesta, ne računajući zapošljavanja u pratećim delatnostima. To znači da ukoliko bi indijsko tržište igračaka za dve godine dostiglo vrednost od ciljanih tri milijarde dolara, ova industrija bi u kratkom roku obezbedila nova zapošljavanja za oko tri miliona ljudi. Poređenja radi, cela IT industrija u Indiji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Sve do izbijanja pandemije korona virusa, uvoz je učestvovao sa ogromnih 80% u ukupnoj vrednosti indijskog tržišta igračaka, a čak 70% uvezenih igračaka je poticalo iz Kine. Onda su indijske vlasti 2020. godine, uporedo sa uvođenjem karantina za ljude, uvele i nova pravila za kretanja igračaka, i tako „konačno uslišile zahteve domaćih proizvođača igračaka da se reguliše uvoz ovih proizvoda“.

Ovako prokomentarisani potez vlade u javnosti je zapravo značio da je Indija, koja na svetskoj pozornici nasuprot Kini važi za demokratsku državu, okrenutu slobodnom tržištu, i sama posegnula za protekcionističkim merama, trenutno vrlo popularnim u celom svetu. Indijska vlada je 2020. godine podigla osnovnu carinu na uvoz igračaka čak za tri puta, sa 20% na 60%, kako bi zaštitila domaće proizvođače.

Sledeće godine, postalo je obavezno za sve proizvođače igračaka, domaće i inostrane, da dobiju BIS (Bureau of Indian Standards) sertifikat za prodaju svojih proizvoda u Indiji. To je podrazumevalo inspekcije u fabrikama i ispitivanje uzoraka, što je uz stroga pravila koja je Kina uvela u borbi protiv korone, dodatno otežalo kineskim proizvođačima igračaka izvoz u Indiju.

Kako se nedavno pohvalilo indijsko ministarstvo industrije, nakon primene ovih mera uvoz igračaka u Indiju je naglo opao za preko osam puta, sa 304 miliona dolara u 2018-19. godini na svega 36 miliona dolara u 2021-22. godini. S druge strane, izvoz je u posmatranom periodu porastao sa 109 miliona dolara na 177 miliona dolara. Vodeće destinacije za izvoz indijskih igračaka su i dalje SAD i Velika Britanija, uz primetan rast prodaje igračaka na tržištu Bliskog Istoka i u afričkim zemljama. Prema najnovijim zvaničnim podacima, nadležno telo za sertifikaciju kvaliteta igračaka je dodelilo 881 dozvolu domaćim proizvođačima i svega 13 dozvola stranim proizvođačima.

Elektronika i čipovi preskupi za preduzetnike

Najveći problem industrije igračaka u Indiji je, međutim, u tome što 90% proizvodnje potiče iz oko 4.000 malih preduzeća, koja su loše organizovana i međusobno nepovezana. Iz tog razloga, indijska vlada je planirala da formira 35 lokalnih klastera u ovom sektoru, koji će teritorijalno povezati proizvođače i uvećati zajedničke kapacitete.

Prvi klaster igračaka u zemlji osnovan je u Kopalu u indijskoj državi Karnataka. Prostire se na 400 hektara državnog zemljišta i ima za cilj da integriše ceo proizvodni lanac u lokalu, uključujući i ulaganja u nove mašine, alate i 3D tehnologije, kao i da smanji zavisnost proizvođača od uvoza pojedinih sirovina, kao što su vlakna za kosu za lutke i boje za igračke.

Trenutno je odobreno osnivanje još 19 klastera, uključujući najveći „Park igračaka“ u Indiji, u državi Utar Pradeš, gde će dobiti posao preko 6.000 ljudi sa zadatkom da proizvode kvalitetnije, izdržljivije i jeftinije igračke od kineskih. Ali vlastima se zamera da ovaj ambiciozni plan klasterizacije i dalje uporno zaobilazi neke politički osetljive teritorije, poput Pendžaba i Himačal Pradeša.

Kritike se odnose i na činjenicu da je u trci sa kineskom konkurencijom, velika prepreka za domaće izvoznike igračaka to što mnogi od njih nemaju proizvodne pogone u blizini najvećih indijskih luka. Pored fizičke, manjkava je i poslovna infrastruktura, smatraju neki indijski ekonomisti, koji predlažu da vlada kroz klasterizaciju učini i dostupnijom nabavku proizvoda kao što su elektronski delovi, muzički čipovi i liveni kalupi, koji su preskupi za domaća mikro i mala preduzeća, uključujući i sektor igračaka.

Ukoliko bi ovakvi proizvodi bili povoljniji za male preduzetnike, to bi prema mišljenju predlagača podstaklo masovniju i raznovrsniju proizvodnju elektronskih igračaka i akcionih junaka. Ove vrste igračaka su najprodavanije u Indiji, a upravo u tom delu proizvodnje lokalna preduzeća najviše zaostaju za kineskom konkurencijom.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Halfcut Pokemon, Unsplash

Чланак Rat na tržištu igračaka: Više od dečije igre се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći deo igračaka napravljen je od plastike, što predstavlja veliki problem za životnu sredinu, jer, kako se procenjuje, čak 80% završi na deponijama.

Nije ni čudo da širom sveta niču biblioteke igračaka koje produžavaju vek upotrebe igračkama. Istovremeno, roditelji mogu da iznajme igračke sa kojima će se dete zaista igrati, jer kako pokazuju istraživanja, 35% igračaka dete zaboravi za mesec dana, a sa 60% se uopšte ne igra. Prva biblioteka ovog tipa nastala je davno, 1935. godine u Los Anđelesu, dok se ideja o pozajmljivanju umesto kupovine igračaka, Evropom proširila 60-ih godina prošlog veka.

U Srbiji biblioteke igračaka još nisu zaživele

Poslednjih godina u ovu oblast ulaze startapi koji povezuju tradicionalne biblioteke sa digitalizacijom. U želji da roditeljima olakšaju proces, nude im mogućnost da sve završe onlajn. Takođe, neke biblioteke se zasnivaju na modelu pretplate i unapred odabranim paketima prilagođenim uzrastu deteta, dok druge nude mogućnost rentiranja pojedinačnih proizvoda.

Pandemija je ubrzala osnivanje biblioteka širom sveta jer je izazvala velike promene u životima ljudi. Kako primećuju vlasnice jedne biblioteke u Hongkongu Happy Baton Natali Čou i Džejd Pun, roditelji danas žele da provode kvalitetno vreme sa decom, a fleksibilno radno vreme im to i omogućava.

Uspeh ovih biblioteka objašnjavaju činjenicom da svi profitiraju – i deca, i roditelji, i životna sredina. Nema nereda u kući, a dete stalno dobija nove igračke. Standardni period pozajmljivanja je četiri nedelje, ali se može produžiti koliko god je potrebno.

– I naše kuće bile su prepune igračaka koje su naša deca nekada volela, ali su kasnije samo skupljale prašinu. A opet, kako dete raste, nastavljamo da kupujemo nove i nove, a nered se samo povećava. Tako smo došle na ideju da napravimo onlajn biblioteku igračaka koju su roditelji pozdravili. Na ovaj način igračke se recikliraju, a u kući čuva prostor – objašnjavaju Čou i Pun.

U Srbiji ova ideja i dalje nije zaživela. Biblioteke su otvorene u nekim vrtićima, dok su humanitarne organizacije i fondacije takođe nudile ovu opciju, posebno kad je reč o igračkama za decu sa posebnim potrebama.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Širom sveta niču biblioteke igračaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre neki dan smo napisali da je investiranje u vino veoma isplativo, ali u međuvremenu se pojavio novi favorit među ulagačima: stare Lego kocke. One naime imaju veću stopu povrata investicije od svih navedenih stvari, koja iznosi 11 odsto godišnje.

Kada se kaže stare misli se na polovne, koje se ne mogu naći baš svuda. U ovoj studiji praćen je rast vrednosti Lego kocki proizvedenih između 1987. i 2015. godine.

Lego kocke i slična alternativna investiciona dobra su sve popularniji izbor među ulagačima, baš zbog toga što im vrednost veoma brzo skače. Od igračaka su još atraktivne i Barbike, figurice superheroja ali i autići i vozovi igračke.

Ukoliko planirate da naplatite nekadašnja ulaganja u sreću vaše dece koja su sada prerasla Lego kocke, imajte u vidu da su najskuplji setovi iz filma Star wars, Kafić na uglu i Tadž Mahal.

Izvor: HSE

Foto: Pixabay

Чланак Ulaganje u polovne Lego kocke isplativije od ulaganja u zlato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljska je na devetom mestu u svetu po izvozu klasičnih igračaka sa udelom od 1,7 odsto na globalnom tržištu, i na četvrtom mestu u Evropskoj uniji, ispred Češke, Nemačke i Holandije, saopštio je Poljski ekonomski institut (PIE).
Poljska najviše proizvodi komplete igračaka za gradnju, mekane igračke, slagalice od drveta i drugih materijala, različite vrste autića i lutke. Pored domaćih, Poljska izvozi i igračke strane proizvodnje jer uporedo sa izvozom raste i uvoz, pa se deo uvezenih igračaka dalje prodaje na drugim tržištima.

Uprkos pandemiji, izvoz igračaka iz Poljske je bio rekordan prošle godine, sa vrednošću koja je dostigla 807,8 miliona evra. To je rast od 17,2 odsto, odnosno za 118,3 miliona evra više nego u 2019. i više nego duplo u poređenju sa 2015. godinom, navodi analitičari Poljskog ekonomskog instituta u svom izveštaju.

Prema njihovim procenama, izvoz klasičnih igračaka će ove godine premašiti prošlogodišnji rekord. Na to ukazuju podaci da je tokom deset meseci ove godine Poljska izvezla igračaka u vrednosti od 764,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 26,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine „U eri sveprisutne elektronike, računara, tableta i pametnih telefona, ovaj rezultat treba smatrati velikim uspehom“, ocenjuje se u izveštaju.

Treći u svetu po izvozu „digitalnih“ igračaka

U periodu od januara do oktobra ove godine, poljske igračke su stigle u 138 zemalja na svim kontinentima. Ipak, ubedljivo najveće izvozno tržište je Evropska unija, gde je Poljska plasirala čak 87 odsto izvezenih igračaka. Najveći kupac je Nemačka, sa udelom od 40 odsto, slede Češka (10,8 odsto) i Mađarska (5,9 odsto), a potom Francuska i Austrija sa udelima nešto većim od četiri odsto. Najveći kupci poljskih igračaka izvan Evropske unije su SAD, Velika Britanija i Rusija.

Autori izveštaja navode da pored klasičnih igračaka, Poljska je važan izvoznik i „digitalnih“ igračaka, odnosno konzola i opreme za igre. U 2020. godini Poljska je bila treći najveći svetski izvoznik takvih proizvoda posle Kine i Japana, sa udelom od 7 odsto na globalnom tržištu. Vrednost poljskog izvoza konzola i opreme za igre u 2020. godini iznosila je skoro 1,4 milijarde evra, što je preko petine više u odnosu na 2019. godinu.

Чланак Poljska je deveti svetski i četvrti izvoznik igračaka u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživači sa Visoke ekonomske škole u Rusiji otkrili su da tržište polovnih igračaka raste za 11 odsto godišnje, što je bolja i brža stopa rasta nego kada je u pitanju zlato.

– Navikli smo da mislimo da su investicije samo nakit, antikviteti ili umetnička dela. Međutim, postoje i druge opcije, kao što su kolekcionarske igračke. Desetine hiljada poslova sklapaju se na sekundarnom Lego tržištu. Čak i uzimajući u obzir niske cene većine kompleta, ovo je ogromno tržište koje tradicionalni investitori ne poznaju dobro, kaže Viktorija Dobrinskaja, vanredni profesor na Fakultetu ekonomskih nauka.

Izazivaju nostalgiju

Neupakovani setovi, posebno oni retki koji su bili ograničeno izdanje ili su proizvedeni davno, veoma dobro prolaze, pokazalo je istraživanje, a setovi koji sadrže popularne znamenitosti, filmove ili su povezani sa sezonskim praznicima imaju najveći godišnji rast. Najveći set koji je danski proizvođač igračaka ikada proizveo – figura Milenijumskog sokola, koja se sastojala od skoro 6.000 kockica – oglašena je 2007. godine za oko 400 dolara. Godine 2014, neotvoreni set je prodat na aukciji u Las Vegasu za 15.000 dolara.

Kako tvrdi Dobrinskaja, setovi proizvedeni pre 20 do 30 godina izazivaju nostalgiju kod obožavatelja kockica, a cene su veoma porasle, piše Biz Life.

– Ipak, da bi neko rešio tržišne nijanse i sagledao potencijal ulaganja u određeni komplet, mora biti istinski ljubitelja kockica.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Tržište polovnih igračaka raste za 11 odsto godišnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom prethodnih meseci roditelji su na društvenim mrežama zbijali šale kako su zbog karantinskih mera bili primorani da bolje upoznaju svoju decu, sa kojom su odjednom provodili po ceo dan smišljajući kako da ih zabave. Da u svakoj šali ima i malo istine, pokazali su rezultati prodaje igračaka.

Naime, prema podacima istraživačke kuće NPD Group, u 2019. godini, pre širenja korona virusa, prodaja igračaka na 13 velikih tržišta pala je za tri odsto. To su bila tržišta Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Meksika, Holandije, Rusije, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. Ove godine, međutim, prodaja igračaka je rasla, i to najviše, kako kažu analitičari, zbog pandemije, odnosno zato što su deca imala manje obaveznih aktivnosti.

Prema podacima NPD group, u prvih šest meseci ove godine prodaja igračaka je porasla za devet odsto. Najveći rast zabeležen je u SAD, gde se prodavalo 16 odsto igračaka više nego lane, a slede je Kanada i Nemačka sa rastom od po devet odsto, te Ujedinjeno Kraljevstvo sa osam odsto više prodatih igračaka nego u 2019. I sve to pre Božića, koji je tradicionalno najunosniji period za industriju zabave za decu.

Najbolje su se prodavale slagalice i druge igre koje omogućavaju sklapanje elemenata i razvoj logike, a sa lepim vremenom skočila je i prodaja bazena, sportskih i igračaka za dvorište. Jedina kategorija igračaka koja je zabeležila pad prodaje su akcione figurice. Taj podatak najbolje pokazuje njihovu preteranu zavisnost od filmske industrije – kada nije bilo novih blokbastera, značajno je pala i tražnja za igračkama sa likom filmskih junaka. No, sve ostale igračke bile su veoma popularne na tržištu.

Rast njihove prodaje bi možda bio i veći da su prodavnice sve vreme pandemije radile u punom kapacitetu, ali pošto to nije bio slučaj, ovaj rast je predvodila onlajn kupovina. Zato, kako ističu iz ove istraživačke kuće, prodaja igračaka nije svuda u svetu podjednako rasla, već uglavnom u razvijenim zemljama u kojima je e-trgovina veoma zastupljena.

Prodaja zmajeva se vinula u nebo

Ovu tvrdnju, međutim, demantuje upravo jedna od najvećih zemalja u razvoju, Indija, u kojoj je prodaja zmajeva – eksplodirala. I to ne samo onlajn prodaja, već i ona u prodavnicama.

Još uvek nema konkretnih podataka o poslovanju proizvođača zmajeva, ali, kako izveštava BBC, oni i dalje „padaju s nogu“ od posla. Primera radi, Asan Kan, mumbajski trgovac zmajevima, tvrdi da u najgorem periodu za ovaj posao, između aprila i avgusta, obično samo sporadično prodaje svoju robu, ali ove godine je u tim mesecima prodao pola miliona zmajeva. Dobijao je čak ponude i iz obližnjeg Pakistana, gde su mu nudili dvostruko veću svotu za zmajeve. Zato Kan izražava bojazan da će, zbog prevelike tražnje, zmajevi postati deficitarna roba na lokalnom tržištu.

Zmajevi u Indiji, međutim, nisu samo igračka za decu, već su veoma popularni i među odraslima, posebno u vreme određenih festivala. Dodatnu popularnost stekli su i tokom karantinskih mera.

Dok su Italijani, zatvoreni u svojim domovima, vreme prekraćivali horskim pevanjem sa svojih balkona, Indusi su sa terasa i krovova zgrada puštali zmajeve. Neki su čak zbog ove igračke kršili zabrane, odnosno izlazili napolje da ih puštaju, te su dva grada zabranila upotrebu zmajeva tokom trajanja karantinskih mera.

Tržišne igre

Malo ko bi pomislio da će u ovakvom ekonomskom kolapsu, kad milioni ljudi širom sveta ostaju bez posla, rasti baš tržište igračaka, ali kako smatraju u kompaniji za internet advertajzing „Criteo“, razlog za ovaj nagli skok je – dosada. Deca, naviknuta da provode vreme u školama i vrtićima, igraonicama, parkovima, školama stranih jezika i na treninzima, veoma naglo su spoznala „čari dokolice“. S druge strane, roditelji su mahom morali da rade od kuće, a to nije bilo moguće uz znatiželjne i razigrane mališane koji retko kada ćute. Zato su rešenje potražili u kupovini igračaka.

To su vrlo brzo primetili i trgovci, pa su se okrenuli onlajn prodaji. Oni koji nisu bili dovoljno zastupljeni na internetu, sklapali su partnerstva sa poznatim trgovinskim lancima. Bilo je i proizvođača koji su igrali na obe karte. Tako je proizvođač igračaka „Mattel“ sarađivao sa „Walmart“-om, pa su roditelji prilikom redovne kupovine namirnica mogli u virtuelnu korpu za kupovinu da stave i po koju igračku. „Mattel“ je već krajem marta trećinu svojih prihoda ostvarivao preko onlajn prodavnica.

Oni koji su već imali sopstvenu korisničku bazu, samo su pojačali komunikaciju sa svojim mušterijama. Prema podacima „MediaRadar“, kuće koja se bavi onlajn oglašavanjem, u SAD se u februaru u oglašavanje igračaka ulagalo tri miliona dolara nedeljno, a posle širenja korona virusa, u martu, čak sedam miliona sedmično. Ovaj rast su predvodili veliki igrači, pa su tako „Mattel“, „Hasbro“ i „Lego“ od februara do marta povećali reklamiranje na internetu za neverovatnih 230 odsto.

Tradicionalne igračke uzvraćaju udarac

Očekivano, rasla je i prodaja onlajn i digitalnih sadržaja kao što su video igrice, ali za analitičare su iznenađujući podaci o kupovini tradicionalnih igračaka. Tako je „Ravensburger“, američki proizvođač igračaka kao što su slagalice, 25. marta ove godine imao 10 puta veću prodaju nego u istom periodu lane. Taj proizvođač nikada do sada nije zabeležio ovakav rezultat u svojoj 136 godina dugoj istoriji. Veliki rast je zabeležio i u Holandiji (138%), Rusiji (140 %), Francuskoj (171%), Japanu (269%), Ujedinjenom Kraljevstvu (321%), Italiji (379%), Brazilu (1011%), itd.

Slične rezultate beležile su i edukativne igre za razvoj graditeljskih veština i razmišljanja, poput onih kompanije „Lego,“ „Basic Fun“, i drugih. Za njima nisu mnogo zaostajali ni proizvođači zabavnih sadržaja za dvorišta, kao što su trampoline, ljuljaške i drugi setovi za igru na otvorenom. Prodaja trampolina je od marta do aprila porasla za 66 odsto u Australiji, za 179 odsto u Brazilu, 196 odsto u Nemačkoj, 342 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, 392 odsto u Rusiji, 485 odsto na američkom tržištu, 592 odsto na francuskom i čak 893 odsto na holandskom.

Od tradicionalnih igračaka traženi su bili i alati za crtanje, pribor za vajanje i drugi materijali za „upošljavanje ruku“. Iako „analogne“, ove igračke su se najviše prodavale – preko interneta. Povratak starim igrama tako je dobio sasvim novu dimenziju: roditelji su ih kupovali jednim klikom, uglavnom preko svojih mobilnih telefona, da bi se potom deca igrala svojim rukama, daleko od kompjutera i ostalih uređaja.

Ipak, iako su tokom aktuelne ekonomske krize bolje prošli od mnogih drugih grana privrede, nisu svi trgovci igračkama oduševljeni činjenicom da se kupovina mahom odvija preko interneta. Tako Geri Grant, osnivač „Entertainer“-a, jedne od najvećih prodavnica u Velikoj Britaniji, rezignirano konstatuje kako je smisao njegovog posla da „deca razigrano trčkaraju po radnji“ a ne da im roditelji kupuju preko interneta ono što žele. Zli jezici bi na to mogli dodati i da deca koja slobodno trčkaraju po radnjama obično ubace još po koju igračku u korpu, pored one zbog koje su došla u prodavnicu.

Marija Miloradović

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Rast prodaje igračaka tokom karantina: Dokolica pogurala zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. REKORDNA GRADNJA MORSKIH VETROELEKTRANA UPRKOS KRIZI: Dohujalo s vihorom
Nekada se za neuspele poslovne poduhvate govorilo da je to „bacanje para u vetar“, a sada su, usred korona krize, ulaganja u morske vetroelektrane potukla sve rekorde. One se promovišu i kao mogućnost za masovno zapošljavanje u vreme masovnih otpuštanja.

10. ULAGANJA EVROPSKIH PREDUZEĆA U ENERGETSKU EFIKASNOST: Kratkoročna i dalekovida ušteda
Velike evropske kompanije ulažu gotovo dvostruko više u poboljšanje energetske efikasnosti u odnosu na mala i srednja preduzeća, koja često ova ulaganja vide kao dodatno opterećenje na već ugroženu likvidnost. Sve veći značaj ekološkog učinka investicija prilikom odobravanja kredita, kao i potreba da se u aktuelnoj krizi proizvodni lanci relociraju u zemlje iz bliskog okruženja, mogu biti podsticaj za manje firme da promene svoj pristup štednji energije.

14. FENOMEN GLOBALNOG USPONA INDIJSKIH MENADŽERA: Bivša kolonija izvozi direktore na Zapad
Dok se Kinezi koji žive na Zapadu sumnjiče za špijunažu u korist domovine, njihovi rivali iz Indije zauzimaju sve istaknutije funkcije u svetskom poslovanju.

Biznis

16. DA LI JE TRENUTNA KRIZA POGODNA ZA NEPRIJATELJSKA PREUZIMANJA: U Srbiji smo mirni, jer malo toga je ostalo da se preuzme
U najrazvijenijim privredama javno upozoravaju na opasnosti od neprijateljskih preuizimanja u aktuelnoj krizi, naročito kompanija u strateški važnim industrijama. U regionu i Srbiji teško da će biti značajnijih preuzimanja, bilo da su prijateljska ili neprijateljska, delom i zbog toga što je već sve što je imalo da se preuzme – preuzeto.

18. TRŽIŠTE POSLOVNOG PROSTORA U VREME MASOVNOG RADA OD KUĆE: Kancelarije na prekretnici – biti ili ne biti
Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se nakon ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo. Dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.

22. PROIZVODNJA U VOJVODINI IZVAN POLJOPRIVREDE: Tiha voda breg roni
Vojvodina je svima poznata kao „žitnica Srbije“, ali u njenom izvozu preovlađuje prerađivačka industrija, sa velikim brojem domaćih inovativnih firmi koje su bez mnogo pompe u javnosti osvojile ne samo domaće, već i strana tržišta. Neke od njih su se veoma brzo snašle i u aktuelnoj krizi, a pojedine su čak povećale izvoz i zaposlenost.

24. BLEKBERI – USPON I PAD PRVOG PAMETNOG TELEFONA: Put (bez) povratka
Nekada prestižni Blekberi telefoni otišli su krajem avgusta u istoriju. Kanadska kompanija koja je proizvela prvi pametni telefon na svetu i u trenutku njegove najveće slave držala 20 odsto globalnog tržišta mobilnih telefona, svela je svoje tržišno učešće na nulu. Iako sada jedan američki startap najavljuje „reinkarnaciju“ ovog telefona, to ne garantuje da će nova verzija doživeti uspeh prethodnika, jer su se okolnosti na tržištu u međuvremenu bitno promenile.

Finansije

26. ŠTA GOVORI ISTORIJSKI NAJVIŠA CENA ZLATA: Stimulansi na steroidima
Posle nezabeleženih fiskalnih i monetarnih stimulansa koje su preduzele države i njihove centralne banke u nastojanju da suzbiju posledice pandemije, zlato je premašilo rekordnu vrednost iz prethodne krize, pretvorivši ovo defanzivno ulaganje u natprosečan prinos.

30. ZAHTEV PRIVREDNIKA DA PLAĆAJU PDV PO REALIZOVANOJ FAKTURI: Bolna tema za svakog ministra finansija
Aktuelni zahtev privrednika da im se omogući plaćanje PDV-a tek kada naplate sopstvena potraživanja koja sve više kasne zbog krize izazvane pandemijom – nije novost. Ovaj zahtev je postavljan i ranije, ali nije bio „omiljen“ ni u jednoj vladi, jer taj porez čini četvrtinu ukupnih budžetskih i polovinu poreskih prihoda. Zato u nekim privrednim udruženjima smatraju da je u vreme krize koja pustoši i državni budžet, jednostavnije rešenje i za male firme i za državu formiranje fonda za bržu isplatu dobavljača izvoznih kompanija.

32. ŠTETA PO OPŠTINSKE BUDŽETE ZBOG OTKAZIVANJA LOKALNIH MENIFESTACIJA: Korona presudila prvoj harmonici, Nušiću, krompirijadi…
Otkazivanje lokalnih manifestacija negativno će uticati na ugostiteljski promet i prateće uslužne delatnosti, ali i na opštinske budžete. Već sada je vidljivo da će lokalne kase biti uskraćene za desetine miliona dinara prihoda, a gubici će se preciznije utvrditi posle rebalansa budžeta, za koji su u opštinama i gradovima sigurni da sledi uskoro.

34. SLUČAJ „WIRECARD“ – FINANSIJSKI „DOSIJE X“: Svi se sada prave da su vanzemaljci
Pranje ruku, tako popularno u vreme korone, predstavlja glavnu aktivnost i u raspletu skandala koji je izbio nakon bankrota nemačke finteh kompanije „Wirecard“. Kako to već biva, sada ispada da su o ovoj „najvećoj finansijskoj bruci u istoriji Nemačke“, čije su razmere tolike da se u istraživanje uključila i Evropska komisija – svi sve znali od početka. Samo su se pravili da ne znaju šta se „iza brda valja“ u firmi za koju se ispostavlja da tokom dvadeset godina nije radila ništa drugo osim sumnjivih poslova.

Temat – PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu: Prilagođavanje u vreme neizvesnosti

37. PREGLED TRŽIŠTA
38. PEGLED PO REGIONIMA
41. PREGLED PRIVREDNIH SEKTORA
44. TABELE – Sto vodećih svetskih kompanija na osnovu tržišne kapitalizacije

Intervju

50. ZLATA VUKSANOVIĆ-MACURA, ARHITEKTICA: Nelegalna gradnja je i kroz istoriju bila čuvar socijalnog mira
Beograd je uvek bio doseljenički grad i uvećavao se brže od sprovođenja urbanističkih planova. Vlasti su se menjale, ali se rešavanje stambenih problema siromašnih u dobroj meri oslanjalo na zatvaranje očiju pred nelegalnom gradnjom, kako bi se sačuvao socijalni mir. Politici socijalnog stanovanja se ozbiljnije pristupilo tek u vreme socijalizma, a danas se ovaj problem rešava samo sporadično. Nelegalna gradnja više nije samo posledica siromaštva, već država zatvara oči i pred nelegalnim objektima koji su vrlo luksuzni i profitabilni, kaže Zlata Vuksanović-Macura, arhitektica koja se bavi proučavanjem socijalnog stanovanja. Njene knjige „San o gradu“ i „Život na ivici“ sadrže brojne podatke koji su poslužili i scenografima poznate serije „Senke nad Balkanom“.

Skener

54. URBANO-RURALNE VEZE KAO PREDUSLOV PODMLAĐIVANJA SELA: Kako smanjiti ruralno propadanje i siromaštvo u gradu
Iskustva iz sveta pokazuju da ako razvojne strategije uspeju da izbegnu tzv. gradsku pristrasnost i ako se kreiraju politike i investicije koje su usmerene na funkcionalne teritorije koje integrišu gradove i njihova ruralna okruženja, mogu rezultirati dvostrukom korišću: smanjenjem ruralnog propadanja i smanjenjem siromaštva u gradu.

56. IZ SELA U NAUKU: Motika gradi karakter, ali i naučnika
Pojedini naučnici Instututa Biosens u Novom Sadu koji se bave multidisciplinarnim istraživanjima za poljoprivredu budućnosti, odrasli su uz seoske poslove. Znanje, upornost i radne navike koje su tako stekli pokazali su se korisnim za njihov kasniji istraživački rad. Neki su rado pomagali odraslima, a bilo je i „mrzovoljnih“ koji su stalno zapomagali – kad porastem nikada se neću baviti poljoprivredom! I sad rade projekte za pametnu poljoprivredu.

58. PREPRODAJA IZGUBLJENOG PRTLJAGA: Bizarni monopolista
Firma iz malog američkog grada je od sklepane nelegalne barake izrasla u monopolistu na tržištu preprodaje izgubljenog prtljaga. Samo prošle godine, pre nego što je korona opustošila i njen magacin, radnju je posetilo više od milion kupaca iz celog sveta. U ponudi su bile i „sitnice“ poput platinastog sata marke „Roleks“, vrednog 64.000 dolara.

62. EGZODUS IZ VELIKIH GRADOVA: Neodoljivi šarm periferije
Veliki urbani centri zbog pandemije izgubili su svoju privlačnost, kako za firme tako i za zaposlene. Nakon što su bogati još na početku pandemije spakovali kofere i na neodređeno vrijeme zbrisali u izolovane vikendice, gradove je sada počela napuštati i dobrostojeća srednja klasa, ali i mladi koji su se doseljavali zbog posla, a sada se iseljavaju nazad – roditeljima koji su ostali živjeti u manjim sredinama.

Nove tehnologije

64. UNICEF-OVI PROGRAMI ZA PODRŠKU INOVACIJAMA: Srpske kompanije imaju dobre ideje, ali im nedostaje razrada
Dečiji fond Ujedinjenih nacija već godinama raspisuje konkurse za podršku inovativnim kompanijama u razvoju novih tehnologija koje će doprineti unapređenju životnih uslova dece širom sveta. Nedavno je vršački startap Propter prošao na jednom takvom konkursu i sada, uz stručnu i finansijsku pomoć UNICEF-a, radi na razvoju platforme za korišćenje virtuelne i proširene realnosti u nastavi. “I ostale domaće kompanije koje kod nas apliciraju imaju zaista dobre ideje, ali često im nedostaju razvijeni prototipi i inicijalni rezultati njihovog korišćenja“, kaže za B&F Vladimir Trkulja, konsultant UNICEF-a za inovacije.

Nauka

66. ZAJEDNIŠTVO KAO LEK ZA SPREČAVANJE BOLESTI: Misterija Rozeta
Bolesti srca i danas su vodeći uzročnik smrti u svetu, a polovinom prošlog veka infarkt je imao razmere epidemije. Ali ne i u gradiću Rozeto, gde su sva medicinska istraživanja pokazala da ljudi umiru jednostavno – od starosti. Ključni razlog nije bio nijedan od onih za koje nauka smatra da određuju dužinu života. Zato je zaključak koji su lekari izveli bio zaprepašćujući i za nauku: Rozećani su bili natprosečno otporni na bolesti jer su temelji njihove zajednice bili druženje i međusobna solidarnost.

Koktel

68. OŽIVLJAVANJE TRADICIONALNIH JELA: Vremeplov u kuhinji
Istorija može da se pomiriše. A može da ima i ukus, na primer, kačamaka posutog mrvljenim paprikama. Može, ako sačuvamo tradicionalna jela od zaborava. No, čini se da prvo moramo sami sebe da ubedimo koliko je naša kulinarska tradicija vredna, saglasni su sagovornici B&F-a koji se bave različitim oblastima, ali imaju isti cilj: da sačuvaju i promovišu gastronomsko kulturno nasleđe.

70. LETO NA GRADSKIM PLAŽAMA: Deeeeco! Dalje nećeš moći!
Ovom letu se nije gledalo u zube, pa su širom evropskih gradova nicale privremene plaže bez mora. Na „Beogradskom moru“, Adi Ciganliji, ugostitelji su se žalili da se navala Beograđana koji su ostali bez svih drugih mora, nije preterano odrazila na porast prihoda. Ali izgleda da su mnogo gore prošle njihove kolege na gradskim plažama koje se zaista nalaze na moru. Nadležni su ih ili potpuno zatvarali, ili su postavljali prepreke koje je bilo teže savladati nego u gerilskom ratovanju.

72. SNIMANJE FILMOVA U DOBA KORONE: Nadzornici za intimnost
U filmskoj industriji, skoro svi koji žive od ovog posla su na gubitku zbog korone, osim animatora. Nova pravila za sprečavanje zaraze tokom snimanja, koja se iz dana u dan umnožavaju, dovela su pravljenje filmova i serija do apsurda. Osim što su nenadano dobili nove zaposlene, poput supervizora za zdravlje i bezbednost i drugih aktuelnih „korona profesija“, filmadžije sve to košta bar dodatnih milion dolara. Najveću dovitljivost moraju da pokažu oni koji snimaju ljubavne filmove – ili da izbace ljubavne scene ili da ih snimaju pod kontrolom koordinatora za intimnost.

74. RAST PRODAJE IGRAČAKA TOKOM KARANTINA: Dokolica pogurala zaradu
Rastrzani između poslovnih obaveza i dece sa viškom slobodnog vremena, roditelji koji rade od kuće proteklih meseci masovno su posezali za najlakšim rešenjem – kupovinom igračaka preko interneta. To je ovu industriju, iznenada, učinilo dobitnikom krize, a pojedine kompanije iz te delatnosti zabeležile su najbolje rezultate u svojoj istoriji. Iznenađenje je i da najbolju prođu imaju tradicionalne igračke, poput slagalica koje traže da se utroši mnogo vremena na igru.

Komunikacije

76. MOTIVI KOMPANIJA U BORBI ZA BOLJE DRUŠTVO: Da li je pravda ideal ili brend?
Učestali istupi kompanija u borbi za pravednije društvo u poslednjih nekoliko meseci aktuelizovali su pitanje šta motiviše korporacije na takav angažman? Neki istraživači tvrde da je najčešće reč o iskrenim uverenjima vlasnika i rukovodstva, navodeći kao dokaz i to da ovakve društvene aktivnosti ne povećavaju prodaju niti vrednost korporacijskih deonica. Pozivajući se na iste pokazatelje, drugi tvrde sasvim suprotno – da od toga da li je borba za bolje društvo dobro ili loše targetirana zavisi da li će firma ostvariti poslovni dobitak ili gubitak.

Reprint

78. ZARADA NA BESMISLENIM STVARIMA: Naočare koje jecaju. Trebaće vam posle ovog teksta.
U sred krize, jedan preduzetnik radi punom parom. Bavi se proizvodnjom stvari koje ničemu ne služe i reklamira ih kao potpuno besmislene. Prodaja ide odlično, našao je i investitore, a počele su da ga podržavaju i velike kompanije. Zašto pobogu? Pa zato što ako kupite te gluposti, vi ste osvešćena osoba koja upozorava da je moderni kapitalizam zabrazdio i borite se protiv tiranije potrošačkog društva.

Vremeplov

80. OTAC ITALIJANSKE NAFTNE INDUSTRIJE: Naftaš protiv kartela
Podsmešljivi naziv „Sedam sestara“ za britansko-američki naftni kartel koji je posle Drugog svetskog rata kontrolisao 80% svetskog tržišta, skovao je jedan drugi naftaš. Bio je to Enriko Matei, čovek koji je stvorio modernu naftnu industriju u Italiji. Zbog drugačijeg pristupa u pregovorima sa proizvođačima nafte u siromašnijim zemljama, stekao je moćne neprijatelje. Poginuo je u avionu koji je raznela podmetnuta bomba, a izvršioci i nalogodavci ubistva nikada nisu pronađeni.

Чланак Biznis & finansije 177: PWC lista 100 najvećih kompanija u svetu – Prilagođavanje u vreme neizvesnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2019. su nadležni iz 31 zemlje (EU, Britanija, Norveška, Island i Lihtenštajn) kroz tzv. sistem brzog upozoravanja razmenili 2.243 upozorenja na opasne proizvode, što je za rezultat imalo 4.477 reagovanja.

Broj reagovanja odnosno akcija bio je za 10 odsto veći nego godinu dana ranije i za 63 odsto veći nego 2015, saopštila je Evropska komisija.

Preduzete akcije uključuju povlačenje ili uništavanje proizvoda od strane distributera i maloprodavaca pre nego što stignu do potrošača i vraćanje nebezbednih proizvoda od strane korisnika.

Prema izveštaju, upozorenja su se najčešće odnosila na igračke (29 odsto) a slede motorna vozila (23 odsto) i električni uredjaji i oprema (8 odsto).

Brojna upozorenja odnosila su se i na kozmetiku, odeću, tekstil i modne predmete, kao i na proizvode za decu.

Najviše je bilo upozorenja na opasnost od povredjivanja (27 odsto), zatim na hemijske komponente u proizvodu (23 odsto) a slede upozorenja na rizik od gušenja kod dece (13 odsto).

Komisija je ukazala i na nova upozorenja, koja nisu obuhvaćena izveštajem za 2019, registrovana od početka pandemije korona virusa.

Tako su do 1. jula zabeležena 63 upozorenja na zaštitne maske i po tri na zaštitne kombinezone, dezinfekciona sredstva za ruke i UV lampe.

Od 1. marta do 1. jula preduzeto je deset akcija u vezi maski i jedna za definfekciono sredstvo i to je dodatno doprinelo harmonizaciji mera protiv opasnih proizvoda i time unapredjenju zaštite potrošača širom Evrope.

Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders rekao je predstavljajući izveštaj da Komisija radi sa članicama sa ciljem da se unapredi testiranje proizvoda.

Izvor:Beta

Чланак Sve više opasnih proizvoda na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.