U sred krize, jedan preduzetnik radi punom parom. Bavi se proizvodnjom stvari koje ničemu ne služe, poput „naočara koje jecaju“. Sam proizvođač reklamira ovaj i ostale svoje proizvode kao potpuno besmislene. Prodaja ide odlično, našao je i investitore, a počele su da ga podržavaju i velike kompanije. Zašto pobogu? Zato što ako kupite te gluposti, vi ste osvešćena osoba koja upozorava da je moderni kapitalizam zabrazdio i borite se protiv tiranije potrošačkog društva.
Teško je zamisliti kako je čovečanstvo do sada preživelo bez „naočara koje jecaju“. To su naočare sa ugrađenim sunđerima za sakupljanje suza, pa možete da plačete do mile volje i na javnom mestu.
Za one manje emotivne i više sklone praktičnim životnim rešenjima, u ponudi je posebna zaštita u ova bolesna vremena. To je set malih navlaka koje prekrivaju samo vrhove vaših prstiju na rukama. Komplet se može upotpuniti istim takvim minijaturnim navlakama i za nožne prste, zlu ne trebalo, jer možda se otkrije da korona prodire i kroz otvorene sandale ili papuče.
A tu je i nezaobilazna maska, ali multifunkcionalna: štiti od virusa (valjda) i u isto vreme služi i kao posuda za pivo (ovo je provereno).
Zaštitna krpa da „jedete u privatnosti“
Kad smo već kod prehrambenih navika, ako ste milenijalac koji ne može da zamisli svoj život bez avokada – jer ko danas ne konzumira ovo tropsko voće taj je niko i ništa – a nemate vremena da pravite tost sa omiljenom namirnicom, pravi proizvod za vas je avokado na štapiću. U ponudi je i krpa koja se prikači na nos i prekriva usta, omogućavajući vam da „jedete u privatnosti“.
Za vatrene aktiviste koji se beskompromisno bore da zaštite prava životinja, tu je uređaj koji celu odeću za čas prekrije lažnim životinjskim dlakama u više varijanti, zavisno od toga s kojom životinjom aktivista želi javno da se identifikuje. Može da se koristi u raznim prilikama, dok aktivista protestuje, ali i kada, recimo, želi da već na prvom ljubavnom sastanku sa koleginicom aktivistkinjom ostavi nezaboravni utisak. Ovo važi i u doba korone, jer je uveliko dokazano da se može i protestovati i ljubavisati – virtuelno.
Poklonici novih tehnologija takođe nisu uskraćeni. Mogu da nabave majicu sa ugrađenim solarnim panelom za prikupljanje sunčeve energije, ili minijaturni kišobran koji se kači za dron da ga zaštiti od padavina.
Dokaz da ništa nije glupo, osim potrošača
Samo se vi smejte, ali ovi i još gomila podjednako besmislenih proizvoda koji ne služe ničemu odlično prolaze na tržištu u doba kada se najveći ekonomski umovi i najbogatije kompanije preznojavaju nad pitanjem kako preživeti koronu. Problem najpoznatijih „brendova“ je u tome što je stezanje kaiša izazvano koronom pokazalo koliko toga nam ustvari nije potrebno, odnosno koliko se tržišna kapitalizacija velikih kompanija zasnivala i na „prodaji magle“.
Za razliku od njih, američki preduzetnik Met Benedeto je napravio korak napred – on je rešio da pravi proizvode koje i reklamira kao potpuno besmislene, piše portal „TheHustle“. Ohrabruje druge, koji imaju ideje ali ih je strah da pokrenu posao u ovakva nemila vremena – da se odvaže na taj korak. Kako ističe, sam je najbolji primer da danas pod milim bogom „ništa nije glupo“. Pod uslovom da se besmislici prikače napredne ideje, što Benedeto nije baš isturao u prvi plan u intevjuu, ali proizilazi iz priče o njegovom uspehu.
Profitabilna „jazbina“
Njegova prodavnica „liči na jazbinu“ priznaje novinar pomenutog portala, „ali se čak 187 potpuno beskorisnih predmeta koje je Benedeto sam smislio i napravio jako dobro prodaju preko interneta“. Proizvodi koštaju između pet i 20 dolara, a Benedeto ih sam pravi u svojoj radionici veličine kontejnera, gde je 3D štampač jedino što koristi od naprednih tehnologija.
Ovaj tridesetogodišnjak nije u poslu od juče. Prve preduzetničke korake ja napravio već sa 15 godina, počevši da se zanima za odeću za skijanje. Sam je pleo neobične skijaške kape i poklanjao prijateljima. Potražnja ga je ohrabrila da se upusti u dizajniranje i proizvodnju pomoćne skijaške opreme, pojedinih odevnih predmeta koji će izgledati drugačije, odnosno garantovati onome ko ih nosi da će se zahvaljujući takvom detalju izdvajati iz mase.
Vodeći se logikom „proizvedi jeftino, prodaj skupo“ i sledeći staze koje su već velike korporacije utabale pre njega, Benedeto se preko kineske kompanije za elektronsku trgovinu „Alibaba“ povezao sa partnerima iz Kine. Otvorio je ofšor firmu, potom sajt za elektronsku trgovinu i prodavao pomoćnu odevnu opremu za skijanje koja se po njegovim nacrtima proizvodila u Kini pod njegovom markom.
Hvala Trampu za ideju
Posao je išao odlično sve dok (sada već bivši) američki predsednik Donald Tramp nije objavio Kini rat carinama, a posle u ime patriotizma počeo da proširuje tu borbu na više frontova. Benedeto kaže da nije bio baš toliki vizionar da predvidi dolazak korone, no već mu je i carniski rat nagovestio da ono što je po Trampu dobro za Ameriku, ne mora nužno biti dobro i po njegov posao.
Zato je potražio ideju koja bi mu obezbedila alternativne prihode. Družeći se poslovno sa Kinezima, uvideo je da ta nacija ne samo da je u stanju da proizvede sve što čovek zamisli, već i da je sklona malim izumima za koje većina Zapadnjaka ne razume čemu to uopšte služi. Ipak, njegova dirtektna inspiracija da se baci u preduzetnički poduhvat proizvodnje potpuno beskorisnih stvari nije bio Kinez, već jedan – Japanac.
Jevanđelje za širenje smisla besmislenih stvari
Japanski dizajner Keniji Kavakami je svoj kućni budžet popunjavao i tako što je bio urednik jednog časopisa koji je reklamirao jako skupe proizvode za kuću. Sit bogatih domaćica iz predgrađa, koje su mu bile glavna ciljna grupa, počeo je iz šale da na pojedinim stranicama časopisa reklamira proizvode koje je sam dizajnirao i čija je svrha bila potpuno besmislena, poput noćne lampe koja se napaja solarnom energijom. Ironija se, međutim, neočekivano pretvorila u vrlo profitabilan posao i Kavakami je rešio da iskoristi iznenadnu potražnju tako što je oformio pokret „chindogu“.
Ovaj pokret je devedesetih godina prošlog veka postao jako popularan kao protest protiv tiranije konzumerizma, a borba se odvijala tako što su osvešćeni aktivisti masovno kupovali gluposti koje je smišljao japanski dizajner, rukovodeći se njegovim „Jevanđeljem za širenje smisla besmislenih stvari“. Najveću slavu, i shodno tome i zaradu, angažovani umetnik je stekao na tržištu SAD, gde ga je progurao jedan američki novinar.
Amerika sada sama proizvodi besmislice, umesto da ih uvozi
Sada se besmislice proizvode u lokalu, u američkoj državi Vermont, zahvaljujući preduzimljivom Benedetu. Pokrenuo je svoju veb stranicu „Nepotrebni izumi“ i počeo da reklamira svoje proizvode na društvenim mrežama. Zahvaljujući činjenici da ima preko dva miliona pratilaca na svojim stranicama, uspeo je da zainteresuje i ulagače preko kraufanding platforme „Kickstarter“ za jedan od svojih izuma – stočić za kafu koji se sklapa kao slagalica.
Benedeto, sledeći svoj uzor iz Japana, takođe tvrdi kako njegove besmislene stvari imaju misiju – one nas opominju na kakve sve budalaštine trošimo novac, hipnotisani potrošnjom. I što je vrhunac ironije, sada ga podržava i sve veći broj američkih kompanija, koje su postale i poznate i bogate podgrevajući taj isti konzumerizam.
Kad će ta cipela koja služi kao držač za čaše?
I tako, dok svaki dan pristižu vesti koliko je miliona radnih mesta već izgubljeno i tek će se ugasiti zbog korone, Benedeto radi punom parom, na talasu društvenih „korona“ kritika i sveopšteg preispitivanja u kakvom mi to svetu živimo.
Na kraju, ni reporter portala „TheHustle“ nije uspeo da odoli zaključku kako su Benedetovi proizvodi veoma smisleni, jer predstavljaju „oštru kritiku modernog kapitalizma“. I najavljuje da potrošači s nestrpljenjem očekuju novi besmisleni proizvod iz Benedetove radionice – cipelu koja može da posluži kao držač za čaše dok sedite prekrštenih nogu.
Ako vam se plače posle ovakvog novinarskog zaključka, a još više od toga kakve poslovne ideje prolaze na tržištu, poručite od američkog preduzetnika „naočare koje jecaju“.
Piše: Zorica Žarković
Septembarsko izdanje magazina Biznis i finansije